Шта су трговачке марже о којима прича Вучић и како утичу на ваш џеп

Мост између скромних плата и високих цена у Србији ускоро ће можда морати да изграде трговци.

Тако бар тврди председник Србије Александар Вучић најавом да ће држава ограничити „марже&qуот; трговачких ланаца, јер су цене намирница у Србији „на нивоу 95 одсто просечних цена у Европској унији (ЕУ)&qуот;.

„Знате ли колике су им марже? Од 32 до 45,2 одсто&qуот;, изјавио је Вучић раније телевизији Пинк.

Неколико дана касније, Вучић је саопштио низ економских мера за, каже, „бољи живот људи&qуот;, а међу њима је и ограничавање маржи, односно „ограничавање и смањивање цена за скоро 3.000 производа&qуот;.

Марже су разлике између набавне цене коју трговци плаћају и крајње цене под којом продају робу потрошачима.

„Тако, на неки начин, плаћамо услугу излагања те робе на њиховим рафовима где је ми као крајњи потрошачи купујемо&qуот;, објашњава економиста Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

Пример цене резаног хлеба

Влада Србије је 28. августа усвојила уредбу о ограничавању трговачких маржи, а министар финансија Синиша Мали најавио је да ће око 20.000 производа имати нижу цену у продавницама.

„Велики продајни ланци ће морати да смање цене и марже, а мали продавци, посебно у селима, остаће заштићени&qуот;, изјавио је раније Вучић.

Мере ће се примењивати на највеће малопродајне системе у земљи, док ће мањи трговци бити изузети како не би били угрожени у тржишној утакмици.

Најављује „изузетно строге казне за трговце на које се односе мере&qуот; ако их не буду поштовали.

Није објаснио зашто држава раније није увела ове мере.

На примеру резаног хлеба, Вучић је на чувеној табли, показао колико трговци зарађују.

• Велепродајна цена резаног хлеба је 83,69 динара, нето фактурна цена износи 66,95 динара - то је минус 20 одсто.
• Трговачка маржа је 42 посто на ово - без пореза на додатну вредност (ПДВ) се добија 95,07 динара.
• Када додате на хлеб 10 посто ПДВ-а то износи 104,58 динара, што је стварна цена коју плаћамо.
• Када се од 66,95 динара одбије 30 одсто трошкова за позиционирање на сталажи, брошуре, маркетиншке услуге, произвођач добије 46,87 динара, каже Вучић.

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1959548832909287932

Србија је неславни шампион по висини цена у региону.

Високе цене намирница биле су и повод за акције бојкота највећих трговинских ланаца почетком 2025.

Инфлација у Србији је у јулу 2025. била 4,9 одсто на годишњем нивоу, што је највећа стопа раста од априла 2024, подаци су Републичког завода за статистику (РЗС).

У Хрватској је у јулу износила 4,1 одсто, што је била трећа највиша стопа инфлације у еврозони, у Црној Гори и Северној Македонији била је 4,5 одсто, а у Босни и Херцеговини незнатно више - 4,6 одсто.

Словенија, још једна чланица ЕУ, са 2,8 одсто у јулу је имала најмањи раст цена.

Погледајте видео: Ко профитира када цене расту

Шта је маржа?

Најједноставније, маржа (профит маргин) је разлика између набавне и продајне цене једног производа или услуге.

Прецизније, то је бруто профитна маржа, јер поред чисте добити, садржи и трошкове трговаца попут плаћања радне снаге, пореза, транспорта, закупа објеката, рекламирања и других.

Овај појам се углавном односи на нето маржу, односно чист профит после одбијања тих трошкова.

Маржа показује успешност, односно профитабилност предузећа, али она може да буде и негативна, пише на сајту Инвестопедија, енциклопедији економских термина.

То може да буде показатељ да фирма има велике трошкове или да не успева да продаје довољно производа и услуга по одговарајућим ценама.

Али, негативну маржу компаније понекад користе и као мамац за купце - иако трговац на продаји тог производа неће зарадити, он ће привући купце ка другим производима који ће му донети профит.

• Шта потрошачима у Србији доноси нацрт новог закона о њиховим правима
• Шта половина радника у Србији (не) може да купи за плату
• Шта се све плати када се купи литар горива у Србији

Када држава сме да ограничи марже?

Мере се углавном уводе у ванредним ситуацијама, попут ратова, криза или услед природних непогода које су нашкодиле пољопривредној производњи, али то тренутно у Србији није случај, напомиње Саша Ђоговић.

„Могу да се примене владиним уредбама, али се томе прибегава када постоје наглашене нерегуларности тржишта и мере не могу да трају довека&qуот;, додаје.

Подсећа да је сличне акције Влада Србије спроводила од почетка рата у Украјини, а једна од њих је било привремено ограничавање цена основних намирница у септембру 2024.

Нова мера владе, као и прошлогодишња, могла би да има тек краткорочни ефекат на животни стандард, сматра Ђоговић.

„Не можете да излечите болест делујући на симптоме, већ на узрок - ово је 'андол ефекат' који брзо испари&qуот;, сликовито описује стручњак.

„Уз то, сада не знамо на које производе и групе производа ће се примењивати ове мере&qуот;, додаје.

• Како поскупљења утичу на ментално здравље: „Анксиозна сам кад год уђем у продавницу&qуот;
• Како се живи у Прешеву и Бојнику, најсиромашнијим општинама Србије
• „Смањила сам мало месо, шта ћу&qуот;: О поскупљењима - како живе и штеде студенти и пензионери у Србији

Шта се постиже ограничењем марже?

Држава ће поставити највишу могућу стопу добити на коју ће трговачки ланци имати право.

Нешто слично ове године урадила је Мађарска, која је страним компанијама које продају храну и производе за личну хигијену ограничила добит на 10 одсто.

Због тога је у ЕУ покренута истрага против Мађарске.

Трговци у Србији продају основне намирнице по ценама готово истим као у ЕУ, иако у у пословању плаћају мање цене гаса, струје, транспорта и ниже плате запосленима, каже Вучић.

Оптужио је трговачке ланце да су користили „трикове“ како би задржали ниво профита када је влада претходних година уводила ограничења цена основних намирница.

„Ми договоримо да се спусте цене за 50 производа, а они подигну маржу и цене свих других производа и надоместе профит.

„Проналазили би начине да нас преваре, али сад то више неће бити могуће&qуот;, тврди Вучић.

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене (свега) расту

У овом потезу српских власти, економиста Ђоговић види „популизам&qуот;, којим се извршна власт приказује као „заштитник потрошача и животног стандарда“, налик на потезе владе у Будимпешти.

„Постоје институције, попут Комисије за заштиту конкуренције, које би требало да воде рачуна да у малопродајним ланцима не постоји договор о формирању маржи, што називамо картелизацијом“, указује он.

Комисија је у октобру саопштила да сумња на картелизацију и да ће спровести истрагу пословања четири трговинска ланца.

„Скоро годину дана касније немамо одговор шта се десило и шта су тачно утврдили, да ли се раде додатна испитивања или се можда случај налази пред судовима&qуот;, закључује Ђоговић.

Погледајте видео: Шта значи када зарађујемо просечну, медијалну и минималну плату

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Трошкови живота: Како уштедети при куповини намирница
• Може ли живот на рате бити лек за кризу у новчаницима у Србији
• Може ли се до стана по рачуници председника Србије
• Зашто је поскупела кафа у Србији
• Чека ли нас деценија рекордних цена хране
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;
• Шта за потрошаче у Београду значе нови рачуни за грејање

(ББЦ Невс, 08.28.2025)