Нови преговори о оживљавању пруге Гвоздена Рајна због војне мобилности
Белгија, Холандија и Немачка поново преговарају о обнављању железничке пруге Гвоздена Рајна, направљене у 19. веку, како би се повећала војна мобилност у одговору на растућу руску претњу.
Гвоздена Рајна, која је некада повезивала луку Антверпен у Белгији с немачком индустријском регијом Рур, била је кључна за савезничке снаге током и после Другог светског рата. Велики део пруге се деценијама не користи, а саобраћај на појединим деловима је потпуно обустављен од 1991. године.
Данас, како се потребе ЕУ за војном мобилношћу повећавају, а друге железничке пруге се суочавају са проблемима капацитета, расте потреба да се нешто предузме, пише Политико.
"Војни аспект је Гвоздену Рајну поново довео у центар пажње", рекао је стручњак за железнички саобраћај Херман Велтер за лист Газет ван Антверпен, додајући да би тај аспект сада могао да има значајну улогу у вишедеценијским расправама о оживљавању железнице.
Портпарол белгијског министарства за саобраћај Томас де Шпигелере рекао је да је пројекат "политичке природе", додајући да је премијер Барт де Вевер сам "преузео контролу над пројектом".
Међутим, нису сви сагласни да се приоритет да оживљавању железнице, наводи бриселски портал и додаје да посебно Холанђани нису превише заинтересовани.
Деоница пруге која пролази кроз Холандију је кратка, а паралелно са њом постоји линија која већ повезује Ротердам са Немачком.
Њихова незаинтересованост има и комерцијалне разлоге, пошто би белгијска лука Антверпен могла да угрози доминацију луке Ротердам у региону.
"Холандија се слаже, али би радије саботирали изнутра", рекао је консултант упознат с преговорима под условом да остане анониман, потврђујући да се разговори убрзавају.
Белгија се нада да ће војни аспект убрзати пројекат али то зависи од Холандије, рекао је Велтер додајући да ће они сарађивати ако их то буде мало коштало.
Према његовом мишљењу, Холандија би евентуално могла да се предомисли због потенцијалног финансијског подстицаја предвиђеног новим циљевима потрошње чланица НАТО и из буџета ЕУ за период од 2028. до 2034, у којем се предлаже 17 милијарди евра за војну мобилност.
"Ако ЕУ обезбеди бесплатан новац за изградњу инфраструктуре, чак ће се и невољна Холандија придружити", рекао је консултант.
Дискусије о оживљавању железнице Гвоздена Рајна трају годинама и изазвале су спорове око питања као што су забринутост за животну средину. Арбитражни суд је у спору Белгије и Холандије 2005. године донео одлуку да Белгија може да настави са поновним активирањем железнице, али да ће сносити трошкове заштите животне средине, а да би Холандија допринела само ако би имала користи.
Велтер је рекао да у актуелним преговорима Берлин изгледа релативно наклоњен пројекту, чак и ако Гвоздена Рајна представља највеће инфраструктурне изазове у Немачкој.
(Бета, 14.08.2025)
