Како је син емиграната са Балкана допринео да Аљаска постане 49. америчка држава

Хоће ли из земље снега и леда кренути талас отопљавања односа на глобалној политичкој сцени?

Аљаска, највећа, али и најмлађа америчка држава, угостиће председнике САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина у првом сусрету двојице, у овом часу вероватно најважнијих светских лидера који могу да преокрену ток рата у Украјини.

Симболичко и историјско значење ове државе са једва нешто више од 733.000 становника за Русију и Америку добро је познато, али се мање зна да је један од политичара који је помагао да Аљаска постане 49. држава САД, пореклом са Балкана.

Мајк Е. Степович, син је рибара Марка који је у Америку дошао крајем 19. века из родног Рисна, приморског градића у Црној Гори, и Олге, чија је породица емигрирала у Америку из Хрватске.

Правник по струци, по завршетку Другог светског рата који је провео у редовима америчке морнарице, враћа се у родну Аљаску и убрзо постаје гувернер територије коју је Америка купила од Русије средином 19. века.

Његов главни политички циљ који је одано заступао био је јасан - да и његова родна Аљаска, још без статуса савезне државе, добије звездицу на америчкој застави.

И успео је - тадашњи председник Двајт Ајзенхауер, из редова Републиканске странке, потписао је Закон о државности Аљаске 1959. године.

На прелазу 19. у 20. век, у једва насељену Аљаску и оближње острво Јукон пристизале су хиљаде досељника са различитих меридијана.

Територија богата нафтом, гасом и минералима, посебно племенитим металима, привукла је пустолове, трагаче за златом и осиромашене Европљане жељне новог почетка далеко од отаџбина.

Међу њима је био и Марко Стијеповић, који се укрцао на један од прекоокеанских теретних бродова за Америку и 1892. стигао на Аљаску.

Заборавио је на рибарење и преузео рударски пијук, настанио се у Фербанксу, презиме Стијеповић променио у Степович, оженио се са Олгом Бартом из Хрватске и добио сина Мајка.

Самоук и жељан успеха, посветио се рударењу, стекао надимак Мудри Мајк, али је изгубио породицу - развео се са Олгом која је са шестомесечним сином отишла у Орегон.

• Када и зашто је Америка купила Аљаску од Русије
• Ђорђе Шагић: Од масона до револуционара и почасног конзула
• Југословени који су први отишли једрењаком на пут око света

'Добар момак'

Мајк млађи је дипломирао право, служио у америчкој морнарици током рата, а 1948. се вратио у родни Фербанкс, и убрзо је именован за градског тужиоца.

Закорачио је у политику 1950, када је као републиканац постао посланик у Представничком дому Аљаске, а две године касније, освојио први од два сенаторска мандата.

Борио се против иницијатива припадника Демократске странке да повећају порезе на рударство, риболов и сечу шума, али су га чак и политички неистомишљеници поштовали.

Био је опуштен и лежерно се понашао, описао га је новинар магазина Тајм.

„Он је добар момак, свиђа ми се Мајк&qуот;, рекао тадашњи посланик Демократске странке Е. Л. Бартлет.

Тадашњи амерички председник Двајт Ајзенхауер именовао га је 1957. за гувернера територије Аљаске.

Многи житељи Аљаске противили су се државничком статусу, док су их републиканци критиковали да тако желе да избегну одговорност коју би донео улазак у федерални амерички систем, писао је Бостон њуз.

Ни Бела кућа није видела корист од укључивања огромних, забачених и једва насељених територија у савезне институције.

Али Степович није одустајао и уз подршку републиканаца у Сенату и Конгресу и зелено светло Ајзенхауера, „земља леда и злата&qуот; добила је статус државе.

„Његова дипломатија, упорна, али топла, уродила је плодом&qуот;, писао је Тајм.

'Ушли смо' ('Ве аре ин')

Представнички дом америчког Конгреса је 9. јуна 1958. усвојио закон о државности Аљаске.

Степович, тада 39-годишњак, пажљиво је пратио гласање у друштву супруге Матилде, пореклом из Хрватске.

„Одлично, одлично. Веома сам срец́ан због народа Аљаске&qуот;, изјавио је тада усхићено, пренео је Тајм.

На насловној страни једних дневних новина из Фербанкса, објављена је фотографија пара руку укрштених прстију јер се чекала и неопходна подршка Сената, горњег дома Конгреса.

И староседелачки народи Аљаске били задовољни зеленим светлом Сената.

„То је добро. Бићу пресрећан када први пут будем гласао за председника&qуот;, Тајм је цитирао речи Ескима Оливера Амуака.

У јануару 1959, Ајзенхауер је потписао закон о државности Аљаске, а на фотографији са церемоније се види озарени Степович како са председником позира држећи примерак новина са насловницом на којој пише - Ве аре ин (Ушли смо).

Пошто је Аљаска постала америчка држава, функција гувернера територије више није постојала, те је Степович ушао у трку за амерички Сенат.

Ту утакмицу је изгубио.

• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима
• Какав траг је Мадлен Олбрајт оставила на Балкану
• „Моћ је афродизијак&qуот;: Ко је био Хенри Кисинџер

Пуна кућа деце

У браку са Матилдом, Степович је имао тринаесторо деце.

Сви су похађали локалне католичке школе, у близини њихове породичне куће.

Када би се у кући расправљало о новцу и дисциплини, причало се на хрватском.

„Тада бисмо знали да нешто није у реду&qуот;, сећа се његов син Ник.

Када је 1957. године именован за гувернера, породица се преселила у вилу у чијој их је гаражи сачекала црна лимузина.

На регистарској таблици била је само једна бројка.

„Натерац́у децу да нацртају још неколико.

„Замислите ме у колима са регистарском таблицом број 1&qуот;, нашалио се Степович у интервјуу за Њујорк Тајмс.

Сва Степовичева деца завршила су факултете, а Мајк и Матилда су имали 37 унука.

„Увек је говорио да би његово највец́е достигнуц́е било да сва његова деца стигну у рај&qуот;, испричала је касније Антонија, Степовичева ћерка.

• Од нацистичког логора до Холивуда: Тамо далеко преко поља и планина свирао је Бранко Матаја
• Милтон Малден: Југословен који је кумовао настанку хип хоп индустрије
• Крагујевац-Килиманџаро: Драматични пут Заставе 101 ка врху Африке

Једна од Степовичевих ћерки Нада, бивша одбојкашица, удала се за легенду НБА кошарке Џона Стоктона, и даље неприкосновеног по броју асистенција.

Њихов син Дејвид Стоктон такође се бави кошарком и мало је недостајало да заигра баш у једном црногорском клубу.

Играо је касније за тим Цедевита из Загреба.

„У породици моје мајке има више верзија о нашем пореклу. Не зна се прецизно да ли је оно хрватско, српско или, највероватније, црногорско.

„Имам жељу да о томе сазнам нешто више и много бих волио да посетим Црну Гору једног дана&qуот;, пренела је Стоктонову изјаву и Радио-телевизија Црне Горе.

'Фербанкс је био његов родни град'

Када је Мајк Степович преминуо 14. фебруара 2014. око 500 људи се у катедрали у Фербанксу опростило „од пионира Аљаске и породичног човека&qуот;.

У ресторану његовог сина Ника, стотине се уписало у књигу сећања.

„Цела наша породица је преплављена љубављу и подршком са Аљаске.

„Фербанкс је био његов родни град, овде је подигао породицу&qуот;, рекао је тада Ник.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Прича о Пистол Питу: Како је НБА звезда српског порекла замађијала целу Америку
• Балкан џез: Кад се споје саксофон и етно мелос
• Како је Београд пре пола века пригрлио џез маестра Дјука Елингтона

(ББЦ Невс, 08.15.2025)