Севернокорејци за ББЦ: Шаљу нас да радимо 'као робови' у Русији

Хиљаде Севернокорејаца биће послато на рад у Русију, где су услови слични ропству, како би попунили огроман недостатак радне снаге, све израженији од почетка руске инвазије на Украјину, сазнаје ББЦ.

Москва је више пута од Пјонгјанга тражила помоћ у војним операцијама, користећи севернокорејске ракете, гранате и војнике.

Сада када је Русија остала без много мушкараца - погинули, послати на фронт или побегли из земље - све више ослања се на севернокорејске раднике, кажу званичници јужнокорејске обавештајне службе за ББЦ.

Разговарали смо са шест севернокорејских радника који су од почетка рата побегли из Русије, као и са државним званичницима, истраживачима и људима који помажу радницима да побегну.

Детаљно су описали „ужасне&qуот; радне услове и како севернокорејске власти појачавају контролу над радницима у покушају да спрече њихово бекство.

Ђин, један од радника, каже да га је са аеродрома до градилишта, по слетању на далеки исток Русије, спровео службеник севернокорејске службе безбедности.

Наредио му је да ни са ким не разговара, нити да било шта гледа.

„Спољни свет је наш непријатељ&qуот;, рекао му је агент.

Ђин каже да је одмах упућен на градилиште вишеспратница, где ради 18 сати дневно.

Свих шест радника са којима смо разговарали дали су исти опис мучних услова рада - буђење у шест ујутро и принудан рад на градилишту до два сата после поноћи.

И само два слободна дана годишње.

Имена радника су промењена због заштите идентитета.

„Било је застрашујуће пробудити се и схватити да мораш поново да проживиш исти дан&qуот;, каже Тае, други грађевински радник, који је 2024. успео да побегне из Русије.

Сећа се да би му руке ујутру биле укочене, парализоване од рада претходног дана.

„Неки би напуштали радна место да би спавали током дана или би задремали стојећи, али би их надзорници проналазили и тукли.

„Било је заиста као да умиремо&qуот;, испричао је Чан, још један од радника.

„Услови су заиста ужасни&qуот;, каже Канг Донг-ван, професор на Универзитету Донг-А у Јужној Кореји, који је више пута путовао у Русију да разговара са севернокорејским радницима.

„Радници су изложени веома опасним ситуацијама - ноћу им гасе светла и они раде у мраку, са веома мало заштитне опреме&qуот;.

Радници који су успели да побегну су нам рекли да су практично били затворени на градилиштима дању и ноћу.

И да су под сталним надзором агената севернокорејске државне безбедности.

Спавају у прљавим и пренатрпаним транспортним контејнерима пуним буба, или на поду недовршених стамбених зграда, где најлонима покривају отворе за врата да се бар мало заштите од хладноће.

Радник Нам испричао је како је на градилишту пао са четири метра висине и „разбио&qуот; лице, због чега није могао да ради.

Чак ни тада му надзорници нису дозволили да напусти градилиште и оде у болницу.

• 'Северна Кореја ме послала у иностранство да радим у ИТ сектору, зарада је ишла режиму'
• Како Северна Кореја покушава да привуче руске туристе
• Зашто се Србија није ускладила са европским санкцијама Северној Кореји

У прошлости је на десетине хиљада Севернокорејаца радило у Русији.

Зарађивали су милионе долара за севернокорејског лидера Кима Џонг Уна и његов режим пун финансијских проблема.

А онда су 2019. године Уједињене нације (УН) забраниле земљама да ангажују ове раднике, у покушају да прекину доток средстава Киму и спрече га да развија нуклеарно оружје.

То је значило да је већина радника враћено кући.

Међутим, 2024. је више од 10.000 радника послато у Русију, рекао је за ББЦ званичник јужнокорејске обавештајне службе, који је тражио да му се не открива индентитет.

Додао је да се ове године очекује долазак још већег броја радника и да ће Пјонгјанг укупно послати више од 50.000 радника.

Овај нагли прилив значи да су севернокорејски радници сада „свуда по Русији&qуот;, истиче.

Већина ради на великим грађевинским пројектима, а неки су распоређени у фабрике одеће и центре за информационе технологије (ИТ), што такође представља кршење санкција УН-а, којима је забрањено ангажовање радне снаге из Северне Кореје.

Према званичној статистици руске владе, током 2024. је у земљу ушло више од 13.000 Севернокорејаца, што је 12 пута више него претходне године.

Скоро 8.000 њих је ушло на студентске визе.

То је, према речима званичника јужнокорејске обавештајне службе, тактика којом Русија покушава да заобиђе забрану Уједињених нација.

У јуну је Сергеј Шојгу, званичник из врха руске државе, први пут признао да ће 5.000 Севернокорејаца бити послато да раде на обнови Курска, руске области коју су прошле године заузеле украјинске снаге, али су у међувремену потиснуте.

Извор из јужнокорејске обавештајне службе нам је такође рекао да ће неки Севернокорејци „врло вероватно&qуот; ускоро бити послати да раде на пројектима обнове на украјинским територијама које је окупирала Русија.

„Русија се тренутно суочава са озбиљним недостатком радне снаге, а Севернокорејци су савршено решење.

„Они су јефтини, вредни и не праве проблеме&qуот;, каже Андреј Ланков, професор на Универзитету Кукмину у Сеулу и познати стручњак за односе Северне Кореје и Русије.

Грађевински послови у иностранству изузетно су тражени у Северној Кореји, зато што нуде бољу зараду него рад у домовини.

Већина радника одлази у нади бега од сиромаштва и да ће по повратку кући моћи да купе кућу за породицу или покрену сопствени посао.

За рад у иностранству бирају само најпоузданије мушкарце, који морају да прођу ригорозне провере.

На пут не могу да поведу њихове породице.

Међутим, највећи део њихове зараде иде директно севернокорејској држави као „накнада за лојалност&qуот;.

Преостали део, који обично износи између 100 и 200 долара месечно, бележи се и радници новац добијају тек по повратку кући.

То је нова тактика којом се спречавају бекства, кажу стручњаци.

Када радници искусе изузетно тешке услове раде и схвате да су им примања мизерна, њихове наде су потпуно уништене.

Тае каже да је био „посрамљен&qуот; када је сазнао да су грађевински радници из централне Азије плаћени пет пута више од њега за трећину посла који он обавља.

„Осећао сам се као у радном логору, затвору без решетака&qуот;, каже он.

Радник Ђин се и данас најежи када се сети како су их називали робовима.

„Ви нисте људи, ви сте само машине које умеју да говоре&qуот;, ругали су им се.

У једном тренутку, Ђинов надзорник му је рекао да можда неће добити никакав новац по повратку у Северну Кореју, јер је потребан држави.

Тада је одлучио да ризикује живот и покуша да побегне.

Тае је одлучио да пребегне кад је на Јутјубу видео снимке о зарадама радника у Јужној Кореји.

Једне ноћи је спаковао ствари у кесу за смеће, ставио ћебе испод покривача да изгледа као да спава, и искрао се са градилишта.

Узео је такси и прешао хиљаде километара да би се састао с адвокатом који му је помогао да организује пут до Сеула.

Последњих година само мали број радника је успео да организује бекство.

Користили су половне паметне телефоне - иначе забрањене - а које су успели да купе штедећи дневни џепарац за цигарете и алкохол.

Да би спречиле оваква бекства, севернокорејске власти, према речима више извора, сада додатно сужавају ионако ограничену слободу радника.

Један од начина на који је режим прошле године покушао да појача контролу, било је увођење додатних идеолошких обука и часова самокритике, каже професор Канг са Универзитета Донг-А.

Радници су тада приморани да изјављују лојалност Киму Џонгу Уну и пријављују њихове недостаке и грешке.

Уз то су им проређене ионако ретке прилике да напусте градилишта.

„Радници су раније излазили у групама једном месечно, али су у последње време ти изласци сведени готово на нулу&qуот;, додаје професор Канг.

Ким Сеунг-чул, активиста из Сеула који помаже севернокорејским радницима да побегну из Русије, каже да су изласци сада много строже контролисани.

„Раније им је било дозвољено да излазе у паровима, али од 2023. морају да се крећу у групама од петоро и под строжим су надзором&qуот;.

У таквим условима, све је мање оних који успевају да побегну.

Јужнокорејска влада нам је рекла да се број Севернокорејаца који сваке године успеју да побегну из Русије и стигну у Сеул преполовио од 2022.

Са око 20 на свега 10 годишње.

Ланков, стручњак за односе Северне Кореје и Русије, каже да је увођење строжих мера контроле била припрема за долазак много више радника.

„Ти радници биће трајно наслеђе пријатељства Кима и Путина током рата&qуот;, каже он.

Радници ће наставити да пристижу дуго после окончања рата и престанка слање војника и оружја, истиче.

Додатно извештавање: Џејк Квон и Хосу Ли

• Заробљени севернокорејски војник на руско-украјинском ратишу преминуо, каже Сеул
• Не потцењујте севернокорејске трупе у Русији, кажу бивши војници за ББЦ
• Најмање 100 Севернокорејаца погинуло у рату са Украјином, тврди Јужна Кореја

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.26.2025)