Путин: 'Трамп и ја смо се разумели око завршетка рата у Украјини'

Руски председник Владимир Путин каже да је дошао до „разумевања&qуот; са америчким председником Доналдом Трампом о завршетку рата у Украјини, на састанку на Аљасци у августу.

Али није рекао да ли би пристао на мировне преговоре са украјинским лидером Владимиром Зеленским уз Трампово посредништво, који му је дао рок до 1. септембра за одговор.

Говорец́и током самита у Кини, Путин је бранио одлуку да започне инвазију на Украјину, још једном окривљујуц́и Запад за рат.

После састанка на Аљасци, специјални амерички изасланик Стив Виткоф рекао је да је Путин пристао на безбедносне гаранције за Украјину као део потенцијалног будуц́ег мировног споразума.

Москва то још није потврдила.

Путин је говорио у Тјенцину на самиту Шангајске организације за сарадњу, где се састао са кинеским председником Сијем Ђинпингом и индијским премијером Нарендром Модијем.

Захвалио се кинеским и индијским лидерима на подршци и напорима да „олакшају решавање украјинске кризе&qуот;.

Кина и Индија су највец́и купци руске сирове нафте, што изазива критике политичара са Запада који кажу да на тај начин подржавају руску економију погођену ратом.

Путин је рекао да су он и Трамп током састанка на Аљасци постигли „разумевање&qуот; и да се нада да ће се на тај начин „створити пут ка миру у Украјини&qуот;.

• 'Следећи пут у Москви?': Пет закључака са сусрета Трампа и Путина на Аљасци
• Руски услови за мир: Јаке силе као гарант безбедности Украјине, НАТО никако
• Кинески самит о безбедности: Да ли је ова недеља нови почетак за антиамерички савез

„Криза није изазвана нападом Русије на Украјину, вец́ је резултат државног удара у Украјини, који је подржао и изазвао Запад&qуот;, поновио је.

Узроке за рат приписао је „сталним покушајима Запада да увуче Украјину у НАТО&qуот; и противио идеји да се Украјина придружи западном војном савезу.

Путин је 2014. године анектирао полуострво Крим, а осам година касније наредио је инвазију на Украјину.

У септембру 2022. године припојио је четири украјинска региона.

Путинови најновији коментари уследили су неколико дана од једног од најсмртоноснијих руских напада на Кијев, главни град Украјине.

Трамп је поставио Путину рок до 1. септембра да пристане на мировне преговоре са Зеленским, рекао је француски председник Емануел Макрон у петак.

Ако се руски лидер не сложи, „то ц́е поново показати да се играо са председником Трампом&qуот;, додао је.

Али у интервјуу за ЦНН, 22. августа, Трамп је поново дао Путину „неколико недеља&qуот; да одговори пре него што Америка реагује.

Трамп је током предизборне кампање често говорио да „може да оконча рат у Украјини за један дан&qуот;.

После састанка са Путином у августу, Трамп је одустао од захтева за прекид ватре и уместо тога позвао на трајни мировни споразум.

Састао се и са Зеленским, заједно са високим европским лидерима који су хитно посетили Вашингтон.

Трамп је инсистирао да „нец́е бити уласка Украјине у НАТО&qуот; као дела мировног поразума.

Али је наговестио да ц́е постојати безбедносне гаранције, рекавши да је Европа „прва линија одбране&qуот; и да ц́е САД бити укључене.

„Пружиц́емо им добру заштиту&qуот;, рекао је, иако је објаснио да то не би значило слање америчких војника у Украјину.

Специјални амерички изасланик Стив Виткоф такође је рекао за ЦНН да је Путин пристао на безбедносне гаранције.

То би довело до тога да САД и Европа „понуде формулацију сличну Члану 5 како би осигурале гаранцију безбедности&qуот;, позивајуц́и се на клаузулу НАТО-а у којој пише да државе чланице треба да бране другу чланицу која је нападнута.

Зеленски је рекао да очекује да ц́е оквир за гаранције безбедности бити утврђен вец́ ове недеље.

Али прошлог петка, Русија је критиковала западне предлоге као „једностране и јасно осмишљене да обуздају Русију&qуот;, као и да виде Кијев као „стратешког провокатора&qуот;.

Руски напади су се такође наставили.

Прошлог четвртка, Москва је испалила 629 дронова и ракета на Кијев, убивши 23 људи у једном од највец́их ваздушних напада рата до сада, што је изазвало негодовање европских лидера.

Немачка и Француска су од тада обец́але да ц́е извршити притисак на Русију да пристане на споразум.

Зеленски је одбацио предлоге за тампон зону са Русијом као део мировног споразума.

Оптужио је Русију да није спремна за дипломатију и да тражи начине да одложи крај рата.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Састанак Трампа и Путина: Територија ратом разорене Украјине - у мапама
• Мапа Украјине у Белој кући: Шта је спорно Зеленском
• Резигнираност и издаја: Шта би предаја Донбаса Русији значила за Украјину
• Зашто је Доњецк толико важан за одбрану Украјине
• Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима
• Супероружје за које Путин тврди да мете претвара у пепео и прах

(ББЦ Невс, 09.01.2025)