Огромна кинеска морнарица расте вртоглавом брзином - хоће ли завладати морима

„Социјализам је добар…&qуот;, певуши, помало фалширајући, пензионерка у бежични караоке микрофон, а глас јој се једва чује од чаврљања њених пријатеља.

Али сви јој се придружују да отпевају рефрен: „Комунистичка партија води Кину путем моћи и богатства!&qуот;.

Ово није најзаразнија караоке песма, али је пригодна док гледају ка хоризонту уоквиреном крановима који се уздижу над бродовима свих величина.

Парк Суојуван у Далијану, који се из североисточне Кине простире ка Жутом мору, пружа задивљујући поглед на једно од највећих кинеских бродоградилишта и место је окупљања и весеља.

Али за аналитичаре Беле куће у Вашингтону, који су хиљаде километара далеко, ова колевка кинеске бродоградње представља растућу претњу.

Током последње две деценије, Кина је значајно повећала улагања у бродоградњу, и то се исплатило.

Ове године, кинеска бродоградилишта добила су више од 60 одсто свих наруџбина у свету.

Једноставно речено, Кина гради више бродова него било која друга земља, јер то може да уради брже од свих осталих.

„Размере су невероватне. У много чему запањујуће&qуот;, каже Ник Чајлдс, поморски стручњак у лондонском Међународном институту за стратешке студије.

„Капацитет бродоградње у Кини је отприлике 200 пута већи него у Сједињеним Државама (САД)&qуот;.

Та огромна предност односи се и на ратну морнарицу.

Комунистичка партија Кине сада располаже највећом морнарицом на свету која има 234 ратна брода, док америчка морнарица има 219.

• Кинеска војска - сила светске класе
• Кинески самит о безбедности: Да ли је ова недеља нови почетак за антиамерички савез
• Војна парада у Кини: Долазе Путин, Ким Џонг Ун, Вучић...

Експлозивни раст кинеске морнарице подстакнут је морем.

У другој највећој економији света налази се седам од десет најпрометнијих лука које су кључне за руте снабдавања на Земљи.

А приобални градови у Кини цветају захваљујући трговини.

Како расту амбиције Пекинга, расту и кинеска флота и наоружање, као и самопоуздање да гласније изрази претензије у Јужном кинеском мору и шире.

Кинески председник Си Ђинпинг несумњиво жели да завлада морима.

Поставља се питање да ли ће у томе успети.

Велика војна парада која ће бити одржана 3. септембра могла би да покаже колико је Кина близу том циљу.

На овом догађају, Си ће угостити председника Русије Владимира Путина и севернокорејског вођу Кима Џонга Уна, што је пркосна порука западним земљама које су их изоловале.

САД и савезници пажљиво ће пратити тај политички спектакл и демонстрацију војне силе, током које би требало да буду приказане противбродске ракете, хиперсонично оружје и подводни дронови.

„Иако још има значајне предности, америчка морнарица види како се разлика у способностима у односу на Кину смањује и мучи се да пронађе одговор на то, јер се њен капацитет бродоградње последњих деценија значајно смањио&qуот;, каже Чајлдс.

Председник САД-а Доналд Трамп је рекао да то жели да поправи и потписао је извршну наредбу о ревитализацији америчке бродоградње како би Амира повратила поморску предност.

Али, то ће бити „веома тежак задатак“, додаје Чајлдс.

• Да ли Кина заиста ствара супер војнике
• Пет адута Кине у трговинском рату са Америком
• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине

Морнарица која ће обрисати 'горка сећања'

Од 2019. до 2023. године, четири највећа бродоградилишта у Кини - Далијан, Гуангџоу, Ђјангнан, и Худонг-Џонгхуа - направила су 39 ратних бродова укупног депласмана (маса потпуно опремљеног и укрцаног брода) од 550.000 тона, према студији Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

То је запремина воде коју брод истисне, што је најчешћи начин мерења величине пловила или флоте.

Поређења ради, укупан депласман британске Краљевске морнарице је тренутно око 399.000 тона.

Иако Кина има највећу морнарицу на свету по броју пловила, америчка флота и даље има већу укупну тонажу и моћнија је, и има далеко више великих носача авиона.

Али Пекинг их сустиже.

„Нема знакова да Кинези успоравају&qуот;, каже Александер Палмер из ЦСИС-а и аутор извештаја који се бави јачањем кинеских поморских снага.

„Број бродова није једино мерило ефикасности морнарице, али способност да се стално производе и испоручују ратни бродови изузетно је импресивна и могла би да направи разлику&qуот;.

Ипак, и даље постоје ограничења у успону кинески морнарице.

Кина можда има више бродова, али поседује само два оперативна носача авиона, а њена морнарица има знатно мање подморница од америчке.

Неки аналитичари тврде да кинеске подморнице нису тако софистициране као америчке, које држе технолошку предност још из доба Хладног рата.

Кинеске подморнице су углавном израђене за плиће воде Јужног кинеског мора, где се већ играју мачке и миша са САД-ом.

За сада је способност Кине да делује далеко од сопствене обале ограничена.

Али има назнака да се то брзо мења.

Сателитски снимци кинеског острва Хајнана у Јужном кинеском мору, које је прибавио ББЦ тим за утврђивање чињеница, указују да Пекинг улаже значајна средства у ширење поморских база.

Поморска база Јулин има пет нових молова која су изгледа изграђени у последњих пет година.

Сматра се да Кина планира да у овој луци стационира све њене највеће подморнице, класе Ђин (тип 094).

Свака од ових нових подморница може да носи 12 нуклеарних ракета.

Фотографије и снимци проба који су објављени на кинеским друштвеним мрежама, указују да ће најмање два нова типа беспилотних подводних дронова, који изгледају као велика торпеда, бити представљени на овогодишњој војној паради.

Ови системи би Кини могли да омогуће да спроводи надзор дубоко под морем и да открива друге подморнице или чак подводне каблове без да сопствене поморске снаге излаже ризику.

Функционалност ове технологије је даље прилично „недоказана, и нејасно је када би могла да се оспособи за рад&qуот;, каже Метју Фунајоли који ради на пројекта ЦСИС-а Моћ Кине (Цхина Повер).

„Међутим, велико је питање колико ће времена бити потребно да ова технологија сазри&qуот;.

И зато САД не могу да занемаре претњу коју кинеска бродоградња представља, додаје он.

Велики успон кинеске морнарице покреће странка која и даље осећа ожиљке прошлости, и која је одлучна да их искористи за јачања поруке о неопходној оданости, моћи и родољубљу.

Доказ тога је и велика војна парада поводом победе над Јапаном и краја његове бруталне окупације.

Оно што остатак света види као успон Кине, Си Ђинпинг сматра њеним поновним уздизањем.

Он истиче вредност „снажне морнарице за очување националне безбедности&qуот;.

Подсећа на 470 инвазија између 1840. и 1949. године које су донеле „неизрециву патњу&qуот; - док се некада моћно царство династије Ћинг урушавало, Кина је тонула у хаос, револуцију и грађански рат.

И заклео се да његова земља никада више неће бити „понижена&qуот;, нити да ће поново проживљавати та „горка сећања на стране нападе&qуот;.

Област у којој Кина има неоспорну предност су двонаменска бродоградилишта.

Многа намењена комерцијалној градњи могу истовремено да учествују и у изради ратних бродова за морнарицу.

Нека војна и цивилна бродоградилишта сарађују, што државни медији описују као „фузију цивилног и војног сектора&qуот;, концепта који Си снажно промовише.

У томе велику улогу има Далијан, који Пекинг назива „перјаницом бродоградње&qуот;.

Пред очима пензионера на излету који машу микрофонима за караоке, уздижу се огромни теретни бродови, од којих су неки дужине три фудбалска терена.

Али одмах иза угла, где је фотографисање забрањено, усидрена је група војних пловила.

На палубу једног од бродова кран спушта хеликоптер, док у парку Суојувану свира војни оркестар.

„Ово је политички мотивисана агенда за спајању комерцијалног и војног сектора&qуот;, каже Фунајоли.

„Улажу се напори да се сва потребна технологија за градњу обе врсте пловила обједини на централизованим локацијама, а Далијан је једна од њих&qуот;.

Због тога, чак и без моћних носача авиона и подморница, кинеска флота теретних бродова и способност брзе бродоградње могу да буди кључни у кризним ситуацијама, додаје он.

„У било ком дуготрајном сукобу, ако имате бродоградилишта која могу брзо да производе нове бродове, то је огромна стратешка предност&qуот;, напомиње Фунајоли.

„Теретни бродови могу да превозе храну и друге потрепштине у свако подручје сукоба.

„Без тога, САД би могле да се нађу у ситуацији да не могу да издрже дуготрајан ратни сукоб&qуот;.

Додаје да се све своди на једноставно питање: „Ко може брже и лакше да пошаље више пловила на море?&qуот;

Тренутни одговор је Кина.

'Сакриј снагу, сачекај свој тренутак'

Али свет не би требало да брине, каже професор Ху Бо, директор Центра за поморску стратегију Универзитета у Пекингу.

„Немамо интерес да се мешамо у послове других земаља, нарочито не у војне&qуот;, додаје он.

Он каже да Кина гради велике бродове зато што може, а не зато што жели да завлада светом.

Међутим, постоји острво које Кина ипак не сматра страном земљом, а то је Тајван.

Пекинг се одавно заклео да ће се „поново ујединити&qуот; са демократским острвом и не одбацује могућност употребу силе.

Последњих година високи амерички званичници говоре да ће Кина извршити инвазију на Тајван до 2027. године, али Пекинг каже да не постоји било какав рок.

„Кина већ сада има капацитет да поврати Тајван, али то не чини јер имамо стрпљења&qуот;, каже професор Ху Бо.

„Кина никада није одустала од мирног уједињења.

„Можемо да чекамо&qуот;.

Већа бојазан је да би било какав напад на Тајван могао да изазове шири рат и да се увуче и Америка.

Вашингтон је законом обавезан да обезбеди оружје Тајвану за одбрану, што је за Пекинг неприхватљива подршку покрајини која се отцепила и која ће једног дана поново бити део Кине.

Раније ове године амерички министар одбране Пит Хегсет упозорио је да Кина представља „непосредну&qуот; претњу Тајвану, и позвао је азијске земље да повећају улагања у одбрану и да сарађују са САД-ом на одвраћању од ратних сукоба.

Зато је, упркос уверавањима професора Хуа Боа, тешко занемарити чињеницу да кинески ратни бродови плове све даље од њихових обала.

У фебруару су виђени како више од три недеље плове око обала Аустралије, где су извршили до сада невиђене вежбе бојевом муницијом.

Недавно су кинески носачи авиона извели поморске вежбе у близини Јапана, што је изазвало забринутост.

Иако су вежбе спроведене у међународним водама, овај потез је био без преседана.

Како Пекинг све смелије настоји да пројектује моћ у Тихом океану, кинеске комшије, од Тајвана до Аустралије, страхују да се остварује њухова чувена мантра: „Сакриј снагу и сачекај свој тренутак&qуот;.

Али професор Ху сматра да су страхови од сукоба Кине и САД-а, чији савезници у региону - Јапан, Јужна Кореја и Аустралија - често се споре са Пекингом, преувеличани, јер све стране знају да би то било катастрофално.

„У последње три године, мислим да је сигнал веома јасан да ниједна страна не жели рат&qуот;, каже он.

„Ми смо спремни на то, али не желимо да се боримо једни против других&qуот;.

'Бранимо наш поморски сан'

У утврђење на мору Лушункоу, на око сат вожње од живописног језгра Далијана, туристи пристижу аутобусима.

Ту је и војни тематски парк у облику носача авиона.

Водичи током тура у парку групама посетилаца показују званична обавештења о забрани фотографисања војних пловила усидрених у луци у облику полумесеца и потреби да се пријави свака сумњива активност која указује на шпијунажу као „помоћ у одбрани домовине&qуот;.

На мостовима и зидовима истакнута су и друга војна обавештења: „Сви као један, бранимо наш поморски сан&qуот;.

Кина подстиче понос на њене способности у области бродоградње, посебно у Далијану.

У тематском парку, који такође гледа на бродоградилиште, 50-годишњи блогер, који прати локалну моду носећи кошуљу цветног дезена, пратиоцима даје дневни преглед најновијих бродова који се граде у луци.

„Веома сам поносан - стварно, погледајте шта нам овај град даје&qуот;, каже његовим пратиоцима.

Мајка и њена седмогодишња ћерка које су дошле из суседне покрајине, задивљено посматрају бродове.

„Одушевљена сам. Огроман је.

„Питам се како уопште плови?&qуот;.

Кључно питање за САД и њихове савезнике је докле кинеска ратна флота може да доплови и колико далеко од његових обала је Пекинг спреман да иде.

„У ком тренутку ће изаћи из сопствених вода и моћи заиста да покажу утицај у другим подручјима, рецимо у Индијском океану и шире, је кључно питање које треба размотрити&qуот;, каже Ник Чајлдс.

„Још им предстоји дуг пут, али свакако померају границе&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је Кина постала светско економско чудо
• Колико послова Кина има у Африци
• Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
• Битка за литијум: Кина и Америка се споре око јужноамеричког богатства
• Свемоћни кинески председник Си Ђинпинг и кључне речи у партијској пропаганди
• Трансконтинентална пруга која је заувек променила Америку и „Кинески зид&qуот; у Сијера Неваде

(ББЦ Невс, 09.01.2025)