Бивши рудар сам брине о петоро деце: Стрепе од кише, јер крова скоро и да нема. "Рекли су ми да напустим кућу"

Уместо да буду заштићени и безбрижни, деца сваке ноћи стрепе од кише, јер кров над главом буквално не постоји, вода цури са свих страна, кревети су мокри, а двадесетак квадрата претворено у блатњаву муку и невољу. - Све радим само да прехраним моју децу - једва кроз сузе каже Горан, који од јутра до мрака ради најтеже послове у шуми. - Сечем, вучем, цепам дрва, ништа не одбијам… А они су ми најбоља деца на свету. Не зна се које је боље. Срце ми пуца кад немам