Шта је геноцид

Неколико држава, међу којима Турска и Бразил, групе за заштиту људских права и неки стручњаци кажу да поступци Израела у Појасу Газе представљају геноцид.

BBC News 03.09.2025 | Луис Барухо - ББЦ

Ljudi u Gazi hodaju sa džakovima na leđima pored razrušenih zgrada — УН кажу да је све више доказа о глади и распрострањеном изгладњивању у Гази

Рат у Гази је покренуо светску расправу о томе да ли Израел чини геноцид, који већина сматра најтежим злочином по међународном праву.

Закључно са средином августа, у израелској војној офанзиви у Гази погинуло је више од 62.000 људи, углавном цивила, према Министарству здравља које води Хамас.

Израел је покренуо бруталну офанзиву као одговор на изненадни напад палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, на југ Израела 7. октобра 2023. године, када је убијено око 1.200 људи и отет још 251.

Убијање и разарање довели су до широко распрострањене осуде.

Неколико држава, међу којима Турска и Бразил, групе за заштиту људских права и неки стручњаци које су именовале Уједињене нације (УН) изјавили су да понашање Израела у Гази представља геноцид.

У децембру 2023. године, Јужноафричка Република поднела је тужбу против Израела пред Међународним судом правде (МСП) због кршења Конвенције о геноциду из 1948. године.

Месец дана касније, према привременој судској одлуци, Палестинци су имали „плаузибилно право на заштиту од геноцида&qуот;.

Судије су рекле да би неки од чинова на које се жалила Јужноафричка Република, уколико буду доказани, могли да потпадну под ову конвенцију.

Владе западних земаља, међу којима су Велика Британија и Немачка, углавном су избегавале да опишу израелске поступке као геноцид.

Француски председник Емануел Макрон рекао је да није на политичком лидеру да користи овај појам, али да „историчари&qуот; треба да одлуче о томе „у догледно време&qуот;.

Израел категорички одбацује оптужбе за геноцид као „блатантне лажи“, инсистирајући да он само користи властито право на безбедност и самоодбрану.

Овај аргумент понавља најмоћнији савезник Израела - Америка.

Шта значи геноцид и ко сме да пресуди да ли може да се примени у овом случају?

Која је дефиниција геноцида?

Овај појам је 1943. године сковао пољски Јеврејин, правник Рафаел Лемкин, који је укрстио грчку реч „генос“ (раса или племе) са латинском речи „циде“ (убити).

Након што је присуствовао ужасима Холокауста, у ком је био убијен сваки члан његове породице сем његовог брата, доктор Лемкин је повео кампању да се геноцид призна као злочин по међународном праву.

Његови напори довели су до усвајања Конвенције Уједињених нација о геноциду у децембру 1948. године, која је ступила на снагу у јануару 1951. године.

Закључно са 2022. године, од тада су је ратификовале 153 земље.

Crno bela fotografija Rafaela Lemkina, poljskog pravnika — Пољски Јеврејин, правник Рафаел Лемкин помогао је у изради Женевске конвенције

Члан број два ове конвенције дефинише геноцид као „било које од наведених дела почињених са намером да се уништи, у целини или у једном њеном делу, национална, етничка, расна или верска група“:

убијање чланова те групе
наношење тешких телесних или менталних повреде припадницима групе
намерно наметање групи услова живота чија је намера да се доведе до физичког уништења у целости или њеним деловима
наметање мера са намером да се спречи рађање у оквиру групе
присилно пребацивање деце из групе у другу групу

Конвенција захтева и општу обавезу од земаља потписница да „спрече и казне&qуот; геноцид.

Погледајте видео: Како је настала реч геноцид

Ко одлучује шта се сматра геноцидом?

Уједињене нације кажу да оне не одређују да ли нека ситуација чини геноцид и да само овлашћена судска тела, као што су међународни судови, имају моћ да то учине.

Врло је мало случајева било проглашено геноцидом по међународном праву: геноцид из 1994. године у Руанди, масакр из 1995. године у Сребреници, у Босни, и акције Црвених кмера против мањинских група у Камбоџи између 1975. и 1979. године.

Прва осуђена особа био је руандански Хуту Жан-Пол Акајесу 1998. године у Међународном кривичном трибуналу УН за Руанду (ИЦТР) за његово учешће у масовном убиству Тутсија 1994. године које је оставило 800.000 мртвих.

Žene u Gazi u rukama drže lonce sa hranom čekajući pomoć — Израел негира да становницима Газе прети гладовање

МСП и Међународни кривични суд (МКС) најистакнутији су међународни судови са мандатом да донесу пресуду о геноциду.

УН су такође основале ад хок трибунале за бављење геноцидима у Раунди и бившој Југославији.

МКС је највише судско тело УН-а са задатком да решава спорове између држава.

У текуће случајеве геноцида спада и тужба коју је поднела Украјина против Русије 2022. године.

Кијев је оптужио Кремљ за лажну тврдњу да је Украјина починила геноцид у источном региону Донбасу и да је то искористио као повод за инвазију.

Још један пример је тужба коју је поднела Гамбија 2017. године против Мјанмара.

У њој се тврдило да је предоминантно будистичка земља извршила геноцид над муслиманском мањином Рохингја „чинећи широко распрострањене и системске операције чишћења“ у њиховим селима.

Основан 2002. године Римским статутом, МКС кривично гони појединце.

Чланови су 125 држава које су ратификовале споразум - САД, Кина и Индија су међу истакнутим изузецима.

МКС истражује случајеве наводног геноцида, али је до сада подигао оптужницу само против Омара Хасана Ахмада Ал Башира, бившег суданског председника који је свргнут с власти 2019. године после скоро три деценије на власти.

Он је и даље на слободи.

Чак и ако националне законодавне и извршне власти смеју да користе израз „геноцид“, УН кажу да такве етикете не носе правну тежину изван њихових властитих граница.

На пример, разне владе и парламенти су последњих година као геноцид окарактерисали признали Гладомор, изгладњивање милиона људи у Украјини 1932-1933. године као последицу Стаљинове политике колективизације.

Велика Британија то није учинила због њене дугогодишње политике утврђивања геноцида само после одлука овлашћених судова.

Постоје ли критике конвенције?

Од његовог усвајања, споразум УН био је критикован са разних страна, углавном од оних који су били незадовољни потешкоћама у његовом примењивању на конкретне случајеве.

Неки тврде да је његова дефиниција сувише уска, док други тврде да је појам обезвређен прекомерном употребом.

„Праг геноцида готово је немогуће достићи&qуот;, рекао је Тијс Букнегт, стручњак за геноцид који сарађује са МКС-ом, у интервјуу за АФП.

„Морате да докажете да је постојала намера и да је намера била једино могуће објашњење за оно што се десило“, додао је он.

У неке друге честе критике спада искључивање политичких и друштвених група које су се нашле на мети; и успостављање бројке колико смрти тачно представља геноцид.

Букнегт је истакао како би могло да прође неколико година пре него што било који суд донесе одлуку да ли је до геноцида уопште дошло.

Avioni izbacuju humanitarnu pomoć — Израел је делимично укинуо комплетну блокаду хуманитарне помоћи у мају

У случају Руанде, било је потребно да прође скоро читава деценија да би трибунал који је основао УН формално закључио да је извршен геноцид.

А МСП је тек 2007. године признао да је масакр из 1995. године у Сребреници над скоро 8.000 муслиманских мушкараца и младића био геноцид.

Рејчел Барнс, криминолошкиња са Универзитета у Њујорку, каже да је врло мало починилаца икада осуђено за њихове злочине.

„Не зна се прави број починилаца у Руанди, бившој Југославији и Камбоџи, а опет је само шачица икада осуђена.“

Стручњаци кажу да једном кад се ситуација правно дефинише као геноцид, земље које су потписале конвенцију морају да предузму кораке да га спрече или зауставе - дипломатијом, санкцијама или чак војном интервенцијом.

Током геноцида у Руанди, на пример, амерички документи са којих је скинута ознака строго поверљиво показали су да су званичници избегавали да користе реч „геноцид“ док су убијања била у току, делом да би избегли покретање правних и политичких обавеза под конвенцијом.

„Чак и уз дефиницију УН, и даље постоји неуспех да се геноцид дефинише, неуспех да се дела у вези с њим и неуспех да се кривично гони за њега“, рекла је Барнс.

'Израел спроводи геноцид у Гази', кажу водећи стручњаци

Водец́е светско удружење стручњака за геноцид изјавило је да Израел спроводи геноцид у Гази.

У декларацији коју је усвојило Међународно удружење стручњака за геноцид (ИАГС) наводи се да понашање Израела испуњава правну дефиницију како је наведено у Конвенцији УН о геноциду.

На три странице резолуције, ово тело је анализирало низ акција које је Израел предузео током 22-месечног рата, а које препознаје као геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

ИАГС је највец́е светско професионално удружење стручњака за геноцид и у њему су бројни стручњаци за Холокауст.

Од 500 чланова, 28 одсто је учествовало у гласању, а 86 одсто оних који су гласали подржало је резолуцију.

У анализи израелске политике и акција, у декларацији се наводе широко распрострањене нападе на запослене и објекте за пружање помоћи, попут здравственог, хуманитарног и образовног система.

Поред многих других елемената, помиње се и 50.000 деце коју је Израел убио или ранио, како је истакао УНИЦЕФ, организација УН за заштиту права деце, што утиче на могућност Палестинаца у Гази да преживе као народ.

Истичу и став израелских лидера о присилном протеривању свих Палестинаца из Газе, уз готово потпуно рушење стамбених објеката на тој територији.

Поменуте су изјаве израелских лидера које дехуманизују Палестинце у Гази, карактеришуц́и их све као непријатеље, уз поруке да ц́е „сравнити Газу са земљом&qуот; и претворити је у „пакао&qуот;.

Израелско Министарство спољних послова саопштило је да је извештај заснован на „лажима Хамаса“ и шупљем истраживању, називајуц́и га „срамотом за правну професију“.

Портпарол је додао да је управо Израел жртва геноцида.

Израел стално негира да његове акције у Гази представљају геноцид и каже да су оправдане као средство самоодбране.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук