Истраживање: Грађани Србије песимистични поводом чланства у ЕУ, најбоља сарадња са Кином

 Међу грађанима Србије постоји јасан песимизам о питању чланства у Европској унији (ЕУ), али и опрезност према односима с Кином, док сматрају да Русија највише доприноси националним интересима Србије.

То се наводи у новом истраживању јавног мњења о међународним односима и спољнополитичкој позицији Србије, које је спровео Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) са Институтом друштвених наука (ИДН).  

Истраживање под називом "Допринос модерним партнерстима: процене односа Србије са ЕУ и Кином" данас су у Београду представили званичници и истраживачи ИМПП Ивона Лађевац, Александар Митић и Ненад Стекић - чланови тима тог пројекта који се у Србији спроводи од децембра прошле године.

Лађевац је, као руководилац пројекта, изјавила да истраживање представља процену ризика у односима Србије с њеним најбитнијим спољнополитичким партнерима - ЕУ, Русија, Кина и Сједињене Америчке Државе (САД), а да су се питања односила на политику, привреду и безбедност. 

"На питање која сила највише доприноси одбрани националних интереса Србије, убедљиво највећи број грађана - 47,4 одсто је гласало за Русију, за ЕУ 24,6 одсто, а за Кину 10,5 одсто", рекао је Митић, на основу узорка од 1.104 испитаника.  

Испитаници сматрају да је Румунија највећи регионални партнер Србије тако се се изјаснило 41,7 одсто, а следе Мађарска са 29,8 одсто испитаника и Црна Гора и Македонија са по око 10 одсто гласова.

Они тврде да је Србија у последњих 10 година најбољу спољнополитичку сарадњу имала са Кином, затим са Русијом и ЕУ, а најгору са САД.

На питање како оцењују ставове страних лидера према Србији, највише оцене испитаника је добио премијер Мађарске Виктор Орбан, као и председници Русије Владимир Путин и Кине Си Ђинпинг, а лидери ЕУ су добили изразито негативне резултате, док је став према председнику САД Доналд Трамп углавном био неутралан.

Испитаници углавном сматрају да ће спољнополитичка позиција Србије за 10 година остати непромењена што је рекло 48,6 одсто испитаника, док 30 одсто сматра да ће се Србија придружити ЕУ, а 14 одсто и да ће постати чланица НАТО, док чланство Србије у БРИЦС очекује 18,9 одсто анкетираних. 

Испитаници сматрају да је главно спољнополитичко питање које утиче на Србију притисак на руководство Републике Српске - 40 одсто анкетираних, а да су важне и теме милитаризација ЕУ, преговори о окончању рата у Украјини и у Појасу Газе, док се царинском рату САД с многим државама света не придаје значај, рекао је Митић.

О питању перспективе чланства Србије у ЕУ, 59,2 одсто испитаника је навело да сматрају да она никада неће ући у Унију, а 9,3 одсто да то може да се деси тек до 2050. године, док само 7,5 одсто сматра да је то могуће у следећих пет година. 

Став према увођењу санкција Русији је такође негативан, како се изјаснило  64,2 одсто испитаника.

На питање шта за њих данас представља ЕУ, 36,4 одсто испитаника је рекло да је она важан економски партнер Србије, али да поставља неприхватљиве политичке услове и промовише пробмелатичне вредности.

Испитаници такође сматрају да се Србија превише задужује у инфраструктурним пројектима са Кином, с чиме се сложило 73,3 одсто анкетираних, али и то значајно помаже привредном развоју Србије што је навело 45,5 одсто.

Грађани су најједнодушнији став - 92 одсто имали тражећи више гаранција еколошких стандарда за инфраструктурне пројекте свих страних партнера у Србији.

Више од половине испитаника, 55 одсто, сматра да је Кина важан економски партнер Србије, али да је недовољно ангажована у политици и култури, као и да она може да буде водећа светска сила већ 2030. године.

(Бета, 08.09.2025)