Колико ће Србију коштати Национални стадион

Док власт у Србији овај пројекат представља као једну од најважнијих инвестиција за будућност и развој, стручњаци за ББЦ кажу да се такви стадиони 'скоро никада не исплате'.

BBC News 10.09.2025 | Јелена Субин - ББЦ новинарка

Док фудбалска репрезентација Србије посрће и прима тешке ударце на међународној сцени, на ободу Београда ниче нови град на песку и земљи и нови скупоцени стадион.

Према плановима, усред плодних ораница у приградској општини Сурчин, уместо житарица изникнуће много објеката поводом Међународне изложбе ЕКСПО, а међу њима и највећи спортски објекат у новијој историји Србије - Национални стадион.

Радници у флуоресцентним прслуцима крећу се по градилишту које се простире на више од 30 хектара, што је око 40 фудбалских терена.

Док власт у Србији овај пројекат представља као једну од најважнијих инвестиција за будућност, развој и међународни имиџ, опозиција, поједине невладине организације и људи који су незадовољни владајућом политиком, питају да ли је такав стадион потребан, колико ће коштати и колико је такав објекат уопште исплатив.

„Изузетно је тешко профитабилно управљати оваквим објектом, а већина таквих пројеката се никад не исплати.

„Велики стадиони захтевају државне субвенције и ако он буде коштао скоро милијарду евра, можете замислити колики ће бити трошкови одржавања&qуот;, каже Александар Бузије, стручњак за улагања и професор Пословне школе Универзитета Оксфорд у Лондону, за ББЦ на српском.

Уверен је да се Национални стадион „никада неће исплатити&qуот;.

„Овакви објекти се граде како би се пројектовао значај земље на глобалном нивоу&qуот;, наглашава.

Шта је све спорно око Националног стадиона?

Национални стадион је до пре неколико дана био без грађевинске дозволе и до сада је имао само ону која одобрава припремне радове.

Отуда мајстори, грађевинске машине и радови на темељу.

Због непотпуне документације, Министарство грађевинарства недавно је одбило да изда грађевинску дозволу подносиоцу захтева, а то су њихове колеге из финансија.

У међувремену, грађевинска дозвола за другу фазу изградње добијена је 9. септембра, на дан када је репрезентација Србије усред Београда претрпела дебакл у мечу против Енглеске у квалификацијама за Светско првенство 2026.

Одсуство транспарентности и непоштовање грађевинских закона највише брину људе у Србији, нарочито после трагедије у Новом Саду, када је у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 16 људи, а једна жена теже повређена.

Ништа мање се не полемише ни о цени, која је према извештају Фискалног савета, независног државног органа који анализира предузете мере и подстиче расправе о фискалној политици, од почетних 560 милиона евра, без пратеће инфраструктуре, нарасла на 960 милиона - са свим садржајем и саобраћајницама.

Та цифра би могла да га сврста међу најскупље стадионе у Европи, али и у свету.

Рецимо, изградња Олимпијског стадиона у Лондону 2012. године коштала је око 597 милиона евра 2012, а када је после Игара реконструисан уложено је додатних 394 милиона евра по тадашњем курсу.

После Игара, фудбалски клуб Вест Хем је са градским властима потписао споразум о коришћењу стадиона на 99 година, а по сезони плаћа између 2,5 милиона и 2,9 милиона фунти (2,88 - 3,34 милиона евра).

Александар Вучић, председник Србије, на Национални стадион гледа као остварење „његових снова&qуот;.

Види га као велику економску шансу и тврди да ће „донети веће плате, пензије и привредни раст&qуот;.

Власт ангажује и познате, па су тако амбасадори ЕКСПО-а чувени атлетичар и најбржи човек на планети Јусеин Болт, као и холивудски глумац Џеки Чен, рођен у Хонконгу.

Није саопштено колико су плаћени за ову улогу.

Има и оних који не мисле као Вучић да ће ЕКСПО и Национални стадион донети нови привредни раст.

„Стадион ће искључиво служити да се државне паре пренесу у приватне џепове&qуот;, уверен је Махмут Бушатлија, архитекта и консултант за страна улагања у Србији.

„Национални стадион неће имати неку улогу у нашем друштву, а нарочито у фудбалу, јер се ту нисмо нешто показали последњих 30 година&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Колико ће коштати, колико се транспарентно гради, на који начин су одабрани извођачи радова само су нека од питања на које ББЦ на српском, до објављивања текста, није добио одговоре од министарстава финансија и грађевинарства Србије.

Шта каже власт?

На Међународни празник рада 1. мај 2024. званично је почела градња Националног стадиона.

Уместо ашова у рукама, да се забоде у земљу за копање темеља, Вучић је потписао фудбалску лопту заједно са званицама.

Повео је у обилазак и фудбалске легенде, међу којима председника националног савеза Драгана Џајића и селектора српског тима Драгана Стојковића-Пиксија.

Стадион ће бити међу три најлепша у Европи, рекао је Вучић тад, поносно показујући и да ће бити грађен по највишим еколошким стандардима.

„Све смо приредили, само да сачувамо мир и стабилност и да за две и по године ово отворимо и онда да побеђујете&qуот;, рекао је Вучић фудбалским гостима.

Три месеца касније, поручио је да ће бити „најлепши у Европи&qуот;.

У мају ове године, Вучић је поново био на градилишту, поручујући да „радови напредују невероватном брзином&qуот;.

„И даље каснимо, али мора да буде готово све, јер је предвиђено велико отварање&qуот;, написао је Вучић у објави на Инстаграму.

Ништа мање не хвали га ни Синиша Мали, министар финансија.

„Бесмислени су коментари опозиције о презадуживању Србије.

„То је чист пример подстицаја развоја приватног сектора. Огромни су позитивни ефекти за нашу економију, и директни и индиректни.

„То се зове инвестиција која је сидро&qуот;, рекао је Мали 2024.

У извештају Фискалног савета из 2025. пише да је стадион на периферији Београда првобитно требало да кошта око 560 милиона евра, али без путева, струје, канализације и пратећих објеката.

Измењена фискална стратегија касније је показала да ће стадион коштати око 960 милиона евра, са пратећим садржајем и инфраструктуром.

На ту рачуницу одмах је реаговао Мали, тврдећи да није истинита.

„Цена је дефинисана уговором и неће бити већа - 464 милиона евра за стадион плус порез на додату вредност (ПДВ)&qуот;, рекао је Мали.

Фискални савет му је одговорио да ниједну њихову оцену није довео у питање и да стога „задржавају&qуот; претходни став.

Због објеката за међународну изложбу, влада је изменила и буџет, наменивши највише новца управо за ЕКСПО, а опозиција критиковала, тврдећи да се земља прекомерно задужује.

Буџет из 2024. и 2025. приказује трошкове за стадион у оквиру већег пројекта „ЕКСПО и пратећа инфраструктура“.

Према буџету, у 2025. за ову манифестацију ће бити издвојено 46 милијарди динара и 47,5 милијарди динара у 2026, што је утврдио у анализи и Фискални савет.

Међутим, из буџета се не види јасно из којих ће све средстава бити финансиран ЕКСПО 2027, а она су углавном из кредита, рекао је раније Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Шта кажу критичари?

И док власт у Србији поносно и гласно хвали Национални стадион, подједнако бучно одзвањају и критике и замерке опозиције.

„За Национални стадион власт је предвидела 900 милиона евра, јер су нас убедили да смо прваци света у фудбалу.

„Да ли вам је мала судница Специјалног суда па правите стадион где ће вам нова власт судити“, коментарисао је раније Срђан Миливојевић, председник опозиционе Демократске странке.

Уколико се настави градња стадиона у ужој зони заштите београдског водоизворишта, Београђани могу да остану без пијаће воде, упозорили су активисти организације „Београд остаје&qуот;.

Управо због овог „криминалног акта сва документација је скривена од јавности&qуот;, тврде они.

Поднете су и прве кривичне пријаве.

Тако је Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) поднео кривичну пријаву против Синише Малог, као одговорног инвеститора за изградњу Националног стадиона, који се, према њиховој оцени, гради без грађевинске дозволе.

РЕРИ је тужио и Министарство за заштиту животне средине због, како наводе, незаконите сагласности коју су дали на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње стадиона.

У тужби, РЕРИ указује да је на локацији већ изведена изградња више од 2.300 дубоких армирано-бетонских шипова и других елемената темеља, и то како истичу, без претходне процене утицаја на животну средину.

Постоји ли Студија изводљивости?

Министарство финансија је расписало тендер 2024. о изради Студије изводљивости, али ББЦ на српском није добио одговор докле се стигло и да ли је она урађена.

Ако не постоји студија изводљивости објекта или је она поверљива, то је први знак да нешто можда није у реду, каже Мајкл де Нои, стручњак који се бави економијом спорта и анализама друштвених трошкова, за ББЦ на српском.

„Звучи да је то много новца за сам објекат, иако национални стадиони коштају више од просечних, како би импресионирали грандиозношћу.

„Питање да ли је то добро за народ Србије, нарочито када се узме у обзир квалитет националног фудбалског тима.

„Можда власт очекује да ће бити организовани многи концерти&qуот;, каже Нои.

Уверен је да градња таквог стадиона „није исправна економска одлука&qуот;, већ да је донета из политичких разлога.

Ако је неко и радио студију изводљивости и она је показала да ће се вратити уложени државни новац, онда њему треба одузети диплому, јасан је Бушатлија у разговору за ББЦ на српском.

„То су државне паре које се улажу, а не приватне као што се ради у свету.

„Пљачкају државни новац, а то ћемо све ми вратити, јер држава није зарадила то&qуот;, каже Бушатлија.

Да би се нешто градило од државног новца, додаје, мора да постоји урађена студија изводљивости.

„Ако ја хоћу нешто да радим са зарађеним властитим новцем, у сваком тренутку морам да имам доказ како сам то зарадио и онда могу да инвестирам у шта хоћу.

„Али ако уложим у будалаштине, моја породица може да тражи од суда да ми одузму право управљања капиталом. И са државом је тако&qуот;, каже.

Стадион не може да врати уложени новац, а не треба заборавити ни да фудбалски клубови дугују држави десетине милиона евра, додаје.

Да многи стадиони у свету послују у губитку причао је раније и Милан Недељковић, професор ФЕФА факултета.

„Чак и лондонски Вембли, на коме се не организују само спортски догађаји, имао је године када је пословао са губитком од око пет милиона фунти.

„У минусу су и Пушкаш Арена у Мађарској и национални стадион у Румунији&qуот;, рекао је Недељковић.

ББЦ на српском је покушао да добије одговоре од надлежних у Пушкаш Арени и Олимпијском стадиону у Лондону, али до објављивања текста они нису стигли.

Шта кажу стручњаци?

Бушатлија замера што није урађена студија изводљивости изградње Националног стадиона и ЕКСПО2027, јер је то неопходно када се улаже јавни новац.

„Ниједан стадион у Србији не може да донесе паре ни за одржавање, а камоли да поврати уложена средства.

„Новац који планирају за његову градњу неће се вратити ни за 50 година&qуот;, сматра Бушатлија.

Студија изводљивости је свеобухватна анализа потенцијалног инвестиционог пројекта којом се утврђује његова исплативост, техничка, организациона, финансијска и друштвено-економска оправданост пре него што се уложе финансијска средства.

И Александар Бузије сматра да се изградња стадиона скоро никада не исплати.

„Одржавање олимпијског стадиона у Лондону његове становнике кошта више од милион евра недељно, упркос томе што се он изнајмљује.

„Јужноафричка Република је за Светско првенство у фудбалу изградила различите стадионе и сви су на губитку, осим једног у Јоханесбургу, али и он се мучи&qуот;, каже Бузије за ББЦ на српском.

Прочитајте како је Катар хладио стадионе током Светског првенства 2022. године.

Како се Национални стадион ушуњао под капу ЕКСПО?

Када је Србија изабрана за домаћина Специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, власт је искористила прилику да повеже велике инфраструктурне пројекте за овај догађај.

Више о ЕКСПО 2027 прочитајте овде.

Пројекат Националног стадиона у Сурчину, који је планиран и раније, постављен је као „централни објекат&qуот; ЕКСПО комплекса.

Ипак, компанија која је основана да се бави организацијом међународне изложбе истиче да стадион није у њиховој надлежности.

„Носилац изградње стадиона је Влада Србије и овај пројекат нема никакве везе са Експом, осим што су на истој локацији&qуот;, каже Данило Јеринић, директор ЕКСПО-а 2027.

Стадиони у Србији

Последњих година, власти у Србији издвајале су средства за градњу више мањих, модерних стадиона у унутрашњости, на којима понекад игра и национални тим.

Ипак, критичари спочитавају властима да су уложиле средства у стадионе који углавном 'зврје празни' и да се њихово одржавање не исплати.

Предузеће „ФСС Стадиони&qуот;, основано крајем 2023. зарад управљања нових фудбалских стадиона у Лесковцу, Зајечару и Лозници, остварило је прошле године губитак од око милион евра, подаци су из финансијског извештаја Агенције за привредне регистре, пренео је лист Данас.

У Србији има десетине стадиона, од којих су два највећа у Београду - Црвене звезде и Партизана.

Али, изграђени су пре много деценија и осим неколико 'умивања' протеклих година, све теже испуњавају европске стандарде за домаћинство неких великих међународних утакмица.

Лична карта Националног стадиона

Како се може видети из решења, грађевинска дозвола је тражена за стадион који ће имати сутерен, приземље и седам спратова.

Биће висок 51,5 метар и моћи ће да прими 52.000 гледалаца.

Финале Лиге Европе 2028. играће се на Националном стадиону у Београду, најавио је Вучић.

Комплетну пројектну документацију за изградњу стадиона урадио је шпански студио Фенвик Ирибарем, специјализован за изградњу спортске инфраструктуре.

Из ове фирме нису желели да за за ББЦ на српском коментаришу финансијске, политичке и стратешке аспекте градње стадиона.

Одговорни пројектант је Машинопројект копринг из Београда, инвеститор пројекта изградње је Министарство финансија, а главни извођач радова је кинеска компанија Повер Цорпоратион оф Цхина.

Стадион ће имати кафиће, киоске, ресторане, хотел, зелене зоне и шеталишта, како би се, кажу власти, користио током целе године.

Рок за завршетак предвиђен је до краја 2026. године, са амбицијом да до 1. децембра објекат буде у потпуности функционалан, најавио је Вучић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук