Нацрт закона о добробити животиња: Шта би могло да се промени за напуштене псе

Пре него што крене у јутарњу шетњу, Нађа Сташић у торбу спакује грануле за напуштене псе које среће на путу до посла.

„Бринем се и о онима које немам простора да удомим&qуот;, каже 26-годишња зубарка за ББЦ на српском.

Ипак, од када је објављен нови предлог Нацрта закона о добробити животиња којим би могао да се промени положај напуштених, огледних и животиња на фарми, код Нађе се појавио и нови страх.

Овај документ је још на јавној расправи и подложан је променама пре него што буде пред владом, а потом и Скупштином Србије.

„Бојим се да би неодговорнији однос према лишавању живота паса који овај Нацрт прописује могао још више да их угрози&qуот;, прича она.

Министарство пољопривреде средином августа 2025. објавило је радну верзију Нацрта закона о добробити животиња.

„Измене су бројне, а мислим да многе од њих погоршавају положај напуштених животиња, изостављају одговорност локалних самоуправа и олакшавају њихово убијање&qуот;, каже Вања Бајовић, професорка на Правном факултету у Београду за ББЦ на српском.

Активисти за заштиту животиња затражили су да се предложени нацрт повуче из процедуре.

„Оно што додатно буди сумњу у добронамерност ових измена јесте чињеница да се процес одвија нетранспарентно, није објављен тим стручњака који су радили на изменама.

„Све се дешава у сред летње сезоне годишњих одмора и остављен је прилично кратак рок за подношење примедби&qуот;, објашњава Јелена Банац, из опозиционе политичке организације Крени-Промени.

Документ је „усклађен са препорукама Светске организације за здравље животиња (ВОАХ), као и са европским конвенцијама које се тичу добробити животиња&qуот;, пише у саопштењу Министарства пољопривреде.

Одбацују као „неосноване&qуот; тврдње да је Нацрт закона штетан и противан интересима животиња.

„Намера Министарства је управо да се област добробити животиња уреди на најбољи начин&qуот;, кажу.

• Ко и како контролише прихватилишта за напуштене псе у Србији
• Напуштени пси из Тузле пронашли спас у козметичком салону
• Љубав на први лавеж: Како је војни пас Ирна пронашла нови дом

Које су казне за напуштање животиња?

Нађа је до сада усвојила девет паса.

Само једног је, каже, добила на поклон од родитеља када је била тинејџерка.

„Све остале сам налазила у најстрашнијим условима - у кутијама, на улици, поред других угинулих животиња&qуот;, присећа се.

За напуштање животиња, према нацрту закона, запрећена је новчана казна од 10.000 динара или 5.000, ако се плати у року од осам дана.

Казна за овај прекршај у важећем Закону је од 5 до 50.000 динара за приватна лица, од 100.000 до 1.000.000 динара за правна.

Тај нови закон ће, прибојава се Бајовић, олакшати људима да напуштају псе, јер се не подстиче стерилизација, нити одговорно власништво.

„Онда се људима више исплати да напусте животињу, него да је одведу у прихватилиште&qуот;, додаје.

Предложено је и ограничавање броја љубимаца по домаћинству.

Ограничавање броја паса и мачака само на основу квадратуре простора нема везе са добробити и обесхрабрује удомљавање, сматра Марија Цвијетићанин, оснивачица удружења за помоћ и бригу о животињама Вентура.

То би обесмислио године труда удружења и појединаца који на терену свакодневно улажу огроман напор у спашавање, лечење и удомљавање животиња, објашњава она за ББЦ на српском.

„Уместо да се искуство са терена уважи и угради у закон, игноришу се стварни проблеми и уводе се решења која могу додатно угрозити животиње и обесхрабрити људе да им помогну&qуот;, додаје она.

Стерилизација и чиповање

Студенткиња Тамара Вукчевић месецима брине о псима који су се настанили у дворишту музеја у Врњачкој Бањи, месту у централној Србији.

„Ја сам им стално носила храну и мазила их, играла се са њима.

„Људи који живе у близини су их чиповали и стерилисали, ставили им и огрлице, да бисмо били сигурни да их шинтерске службе неће одвести&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Али нови закон, могао би да промени њихов статус, сматра Бајовић.

Локалне самоуправе годинама издвајају значајне суме новца за надокнаду штете од уједа напуштених паса.

Нови закон уопште не предвиђа стерилизацију као обавезну меру, а проблем напуштених паса решава тако што се за прекршај напуштања животиња изриче ниска новчана казна, каже Бајовић.

Ни чиповање паса није предвиђено, а у нацрту пише да ће бити регулисано посебним законом.

До сада је Правилник о обележавању паса и мачака прописивао да сваки пас или мачка морају да буду чиповани.

Многи људи немају свест о томе да је то њихова законска обавеза, каже Татјана Лакета из иницијативе Тражим заувек дом.

„Људи често оставе пса на улици, без икаквих законских последица“, додаје она за ББЦ на српском.

• Законом забрањена продаја псећег меса у Јужној Кореји
• У Јужној Кореји више не једу псе, али шта ће бити са животињама
• У Шенжену више не смеју да једу псе и мачке

Проширује се могућност убијања животиња

Нацртом закона предвиђено је да се животиња може усмртити уколико је повређена, неизлечиво болесна или јој због старости отказују животне функције, за шта је потребно мишљење ветеринара.

Потврда ветеринара није потребна ако је у питању успављивање како би се спречило ширење заразних болести, ни приликом превенције и контроле болести.

Ово отвара широк простор за злоупотребе - нека прихватилишта би, позивајући се на сумњу, могла да усмрте животиње без адекватних провера, додаје Бајовић.

Нацрт закона прописује и могућност такозване депопулације, о којој одлучује министар пољопривреде.

„Проблем је што се не прецизира на које се животиње односи, па се таква одредба може тумачити и као дозвола за масовно усмрћивање паса и мачака, а не само глодара или других врста&qуот;, каже професорка Бајовић.

„И до сада смо имали проблема са несанкционисаним убијањима животиња, власничких или напуштених&qуот;, објашњава Лакета.

Недаће напуштених животиња трају деценијама и не могу да се реше без системске стерилизације и одговорног власништва, додаје она.

Животињу може да убије само ветеринар или ветеринарски техничар под надзором ветеринара или друго обучено лице под надзором ветеринара, осим у случајевима када је угрожена безбедност људи и животиња, пише у нацрту.

• 'Ако више не желите ваше кућне љубимце, дајте да њима нахранимо гладне предаторе'
• Распрострањено сексуално злостављање животиња у Индији
• Кинеска полиција спречила да више од хиљаду мачака заврши у кланици

Државна прихватилишта ван контоле

Провера простора, опреме, вођења евиденције и очувању добробити код животиња у регистрованим прихватилиштима за псе до сада је контролисао ветеринарски инспектор.

„По важећем закону, ови објекти служе за смештај животиња и за пружање ветеринарске неге.

„У новом нацрту, законодавац брише последњу одредницу, што значи да прихватилишта служе само за смештај, па у државним неће морати да постоји ветеринар, а локалне самоуправе саме ће контролисати сопствени рад&qуот;, објашњава Бајовић.

Јединице локалних самоуправа су имале обавезу да оснују службе зоохигијене и прихватилишта за напуштене животиње на сопственој територији, према Закону о добробити животиња и Закону о ветеринарству.

Велики број општина ову обавезу није испунио ни 10 година од ступања на снагу ових прописа и за то није сносио никакву одговорност, указује Бајовић.

Овим нацртом се те праксе легализују, истиче.

У Србији тренутно има 126 регистрованих прихватилишта за псе, док се тачан број нелегалних не зна.

Министарство пољопривреде донело је Правилник о условима која прихватилишта морају да испуњавају, међутим у њему нема ниједне казнене одредбе, указује Бајовић.

То значи да су прописани „само стандарди које би требало да испуњавају, али нема санкција за кршење тих одредби&qуот;.

„Једина последица је да прихватилиште које не испуњава прописане услове не може да буде уписано у званични Регистар прихватилишта Управе за ветерину.

„Имајући у виду мали број прихватилишта уписаних у Регистар, велика већина функционише мимо законских одредби&qуот;, додаје она.

Шта је са огледним животињама?

Далеко од улица и прихватилишта, у кавезима и лабораторијама, мишеви, пацови, зечеви чекају ред за огледна тестирања.

Питање животиња које се могу користити у огледима, у домаћем праву регулисано је законским и подзаконским прописима.

Предвиђено је да се у огледима не могу користити напуштене животиње нити из прихватилишта, већ само оне узгајане у ту сврху.

Изменом закона може да се створи простор за злоупотребе, сматра професорка Бајовић.

Иако је, према нацрту, забрањено коришћење напуштених паса и мачака и животиња из прихватилишта у експериментима, статус снабдевача огледних животиња омогућава заобилажење забране, објашњава она.

Узгајање огледних животиња могу да обављају они које је Министарство пољопривреде за то овластило, под условом да су уписани у регистар.

То би значило да „азил или приватна фирма може да пријави да испуњава техничке услове за смештај, обуку и ветеринарски надзор и Министарство је упише у регистар снабдевача.&qуот;

Снабдевач може да прикаже да су у питању „животиње из сопственог власништва&qуот;, додаје Бајовић.

Тако је тешко утврдити да ли су животиње заиста „напуштене&qуот; или „узгојене за научне сврхе“, јер се не предлаже постојање обавезне база података за порекло сваке животиње намењене експериментима, закључује Бајовић.

• Шверц животиња у Србији као убиство без испаљеног метка
• Како препознати да је пас отрован

Тамара Вукчевић и Нађа Сташић кажу да ће наставити да брину о напуштеним животињама у градовима којима живе.

„Они спавају на улицама током хладноће, мраза и великих врућина, гладни и жедни, остављени од власника.

„Имају само нас и баш зато морамо да будемо одговорни према њима&qуот;, каже Вукчевић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• За напуштање животиња у Хрватској прети годину дана затвора
• Спасити или успавати: Турска подељена око паса луталица
• Пси луталице: Од милосрђа до уносног посла
• Старачки дом за животиње
• Лабрадорке Лара и Олани помажу деци на Балкану са сметњама у развоју
• Он је путник за пример и постао је славан - упознајте Божија, пса који воли градски превоз

(ББЦ Невс, 09.12.2025)