'Зона опасности' у Европи за коју мало људи зна: Сувалкски коридор

Узани појас земље између Литваније и Пољске, познат као Сувалкски коридор (или Сувалкска превлака) често се међу војним аналитичарима описује као „најрањивија тачка&qуот; за НАТО или „зона опасности&qуот;.

Кад би избио сукоб НАТО-а и Русије, овај коридор би могао постати критично жариште.

Страхује се да ако Русија, заједно са Белорусијом, употреби војну силу да затвори коридор, могла би да одсече балтичке државе - Литванију, Летонију и Естонију - од њихових савезника из НАТО-а у Европи.

У јуну 2025. године, немачки шеф одбране генерал Карстен Бреуер рекао је за ББЦ да земље чланице НАТО морају да се припреме за потенцијални руски напад у року од наредне четири године.

Упозорио је и да Русија производи стотине тенкова годишње, од којих би многи могли да се искористе за напад на источни бок НАТО-а до 2029. године или можда чак и раније.

Генерал Бреуер је Сувалкски коридор описао као једну од најрањивијих области.

Шта је Сувалкски коридор?

Сувалкски коридор је појас земље од 65 километара између чланица НАТО-а Пољске и Литваније.

Овај коридор повезује балтичке државе са остатком Европе и раздваја Белорусију од жестоко утврђене руске ексклаве Калињинграда.

То је једина копнена рута за НАТО снаге да би стигле до Литваније, Летоније и Естоније.

Те три земље доживљавају се као ахилова пета НАТО-а на Балтику због њиховог релативно малог војног капацитета у поређењу с остатком савеза.

Литванија, једна од балтичких држава, налази се на северној страни те црте, док је на југу Пољска.

Линија изолује Калињинград од Русије и руског савезника Белорусије.

Мајки Кеј, водитељ ББЦ-јеве емисије Сецурити Бриеф, бивши пилот хеликоптера у Британској војсци и стратешки војни планер, објашњава:

„Једини начин на који у овом тренутку Калињинград има приступ Русији јесте преко ваздуха и преко Финског залива у област Санкт Петербурга.

„Стога је Сувалкски коридор најкраћа дестинација преко које може да се створи некакав копнени коридор између Калининграда и Белорусије.“

И Калињинград и Сувалкски коридор сматрају се крупном слабом тачком коју би Русија могла да искористи да одсече балтичке државе од остатка Европе копном и потом их блокира са мора.

Терен, прекривен шумама, брдима и језерима, боље иде на руку браниоцима него нападачима, отежавајући војне операције масовних размера.

• Рат у Украјини и изнад неба Пољске: Оборени борбени дронови, Руси тврде да нису њихови
• Шта је НАТО и зашто му Москва не верује
• Како се Пољаци припремају за руску инвазију

'Раскршће стратешких интереса НАТО и Русије'

Стратешка позиција Сувалкског коридора чини га кључним за одбрамбене положаје НАТО у Централној и Источној Европи.

Професор Даријуш Козеравски, члан катедре за националну безбедност на Јагелонском универзитету у Пољској, описује га као „осетљиви регион на раскршћу стратешких интереса НАТО и Русије.“

„Његова кључна важност потиче првенствено од могућности да је заузму руске снаге и одсеку три чланице НАТО [Литванија, Летонија и Естонија] од савезничке копнене подршке“, каже он.

У децембру 2015. године, месецима после руске анексије Крима, тадашњи командант америчке војске у Европи генерал-потпуковник Бен Хоџис је на конференцији за штампу у Пентагону, привукао пажњу на рањивост овог региона, посебно поменувши све већи број „руских ванредних вежби“.

А у извештају из 2018. године „Обезбеђивање Сувалкског коридора: Стратегија, државништво, одвраћање и одбрана“, генерал Хоџис је описао Сувалкски коридор као жариште и предложио практичне мере за ојачање присуства и способности НАТО у региону.

За Пољску је коридор важан скоро више него за било коју другу земљу.

„За Пољску, Сувалкски коридор је кључан у политичком, економском и војном смислу&qуот;, каже професор Козеравски.

Овде се води трговина са балтичким државама преко разрађене друмске и железничке инфраструктуре.

А у војном смислу, има кључан логистички значај.

„Сувалкски коридор дозвољава покрете војних јединица, опреме, муниције на територије Литваније, Летоније и Естоније у мирнодопским условима, подршку заштите границе (НАТО снаге су распоређене тамо на бази ротације) и заједничку обуку и организацију мултинационалних вежби“, објашњава професор Козеравски.

„Заузврат, током кризе или оружаних сукоба, контрола над Сувалкским коридором омогућиће пружање и војне и хуманитарне подршке балтичким државама.&qуот;

• Шта војне главешине могу да науче из рата у Украјини
• Зашто су дронови толико важни за рат у Украјини

Како земље региона ублажавају потенцијалну претњу?

Естонија, Летонија и Литванија ојачавају деоницу њихових граница дугу 1.600 километара, војно најогољенији део источног бока НАТО.

Све ове три земље почеле су ископавање антитенковских ровова у склопу заједничке Иницијативе за одбрамбену линију Балтика најављене у јануару 2024. године.

Сличан пројекат одбрамбене линије назван 'Пројекат Источни штит' такође је покренут у Пољској да би утврдио пољску источну границу са Белорусијом и Калињинградом.

Власти су започеле градњу баријера, ограда и војних објеката у новембру 2024. године.

Процењује се да ће пројекат бити завршен до 2028. године.

Европски парламент такође је усвојио резолуцију у априлу 2025. године којом се признају Источни штит и Балтичка одбрамбена линија као кључни пројекти заједничке безбедности.

• Руски суседи позивају НАТО савезнике да врате обавезни војни рок
• Принц Вилијам у тенку у Естонији: Какву је поруку послао
• Пет година за руску заставу: Како и зашто летонски Руси напуштају „руски свет”

Пољска планира да ове године потроши 4,7 одсто економског учинка на одбрану, што је највиши проценат у НАТО савезу.

Литванија је повећала трошење на одбрану са три на пет одсто између 2026 и 2030. године.

А чланице НАТО Финска, Пољска и три бивше совјетске балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија су се или повукле из Конвенције из Отаве која забрањује противпешадијске мине или наговестиле да ће то учинити, позвавши се на повећану војну претњу од суседне Русије.

А опет, професор Козеравски упозорава да мора још много тога да се уради.

„Да би се одржале и развиле војне способности на источном боку НАТО, у шта спада и регион Сувалкског коридора, неопходно је организовати мултинационалне вежбе уз учешће савезничких држава.“

„НАТО не организује редовно такве истински велике вежбе у овом региону, које обухватају виши командни ниво, у ком би, на пример, учествовале десетине хиљада војника.“

• После 200 година војне неутралности Шведска постаје чланица НАТО, Украјина мора да чека
• Финска ушла у НАТО, граница Русије и војне алијансе удвостручена
• НАТО чланице повећавају издвајања за војску

Да ли би Русија могла да покрене напад?

И док се аналитичари слажу да Русија представља претњу, директан напад на Сувалкски коридор остаје мало вероватан док траје рат у Украјини.

„Русија има агресивне циљеве према североисточном боку НАТО“, каже Јустина Готковска, заменица директора Центра за источне студије (ОСВ) и шефица Одељења за безбедност и одбрану.

„Док год траје рат у Украјини, могућност да Русија нападне балтичке државе, Пољску, Финску, Шведску и друге европске земље и даље је веома мала&qуот;, додаје она.

„Али ако будемо имали окончање рата у Украјини у корист Русије, Русија ће можда бити спремна да се супротстави НАТО земљама овде у нашем региону и започне оружани конвенционални напад на балтичке државе, на Пољску, на Финску и на друге земље региона.&qуот;

Али према украјинском емитеру ТСН и војној анализи интернет странице Точњи, сателитски снимци указују на то да Русија развија објекат за масовно електронско извиђање (СИГИНТ) у ексклави Калињинград како би проширила способности надзора близу источног бока НАТО.

„Са ове локације, Русија ће моћи да надзире тактичке трансмисије, радарске мреже и чак елементе цивилне инфраструктуре широм савеза“, известио је Точњи у августу 2025. године.

• Путин: Разместићемо нуклеарно оружје по Белорусији
• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби

У међувремену, Белорусија и Русија настављају да врше војне вежбе дуж границе.

Обе земље управо организују нову вежбу Запад-2025.

Мајки Кеј упозорава да такве вежбе могу да замаскирају гомилање трупа, као што је то могло да се види пред анексију Крима 2014. и инвазије на Украјину 2022. године.

„Путин је поставио преседан преко ових наводних операција обуке како би нагомилао војну способност и потом то агресивно искористио“, каже он.

Мајки Кеј такође потеже питање како би Америка могла да одговори на све веће претње у региону.

„Зашто је дошло до повишених напетости и повећане забринутости у оквиру заједнице, у оквиру балтичких држава?

„Зато што постоји мањак поуздања у то да ће САД подржати било какву реакцију НАТО на било какву руску агресију&qуот;, каже Кеј.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Руски услови за мир: Јаке силе као гарант безбедности Украјине, НАТО никако
• 'Одбијено': Путин о идеји Запада о распоређивању војника у Украјини
• Супероружје за које Путин тврди да мете претвара у пепео и прах
• Могу ли европске копнене трупе помоћи да се осигура мир у Украјини
• НАТО мора прећи на ратни начин размишљања, упозорава генерални секретар алијансе
• Летонци који говоре руски на мукама пред тест лојалности држави

(ББЦ Невс, 09.12.2025)