Тропске шуме нестају рекордном брзином

Тропске шуме света, које представљају кључни штит против климатских промена, прошле године су нестале брже него икада до сада, показује нова анализа сателитских снимака.

Истраживачи процењују да је током 2024. године изгубљено око 67.000 квадратних километара нетакнутих, старих тропских шума, што је површина готово једнака територији Република Ирске или, сликовито речено, 18 фудбалских терена у минути.

Главни узрок овог губитка били су пожари, који су по први пут надмашили крчење шума због пољопривреде.

Амазонија је посебно страдала услед рекордне суше.

Ипак, из Југоисточне Азије стигле су охрабрујуће вести.

Захваљујући мерама које су предузеле тамошње владе, смањени су губици шума.

Тропске кишне шуме складиште стотине милијарди тона угљеника у свом тлу и дрвенастим стаблима.

Међутим, нови светски рекорд у губитку шума додатно доводи у питање њихову отпорност у условима све топлије климе.

Многи истраживачи су забринути да се поједине шуме, попут делова Амазоније, можда приближавају „прекретници”, после које би деградација могла да буде неповратна.

„Идеја о прекретници је по мом мишљењу све реалнија”, каже професор Метју Хансен из лабораторије ГЛАД на Универзитету Мериленда, у Сједињеним Државама (САД), која је прикупила податке о шумама.

Професор Хансен нове податке описује као „застрашујуће” и упозорава на могућу „саванизацију” прашуме - поступак одумирања старих тропских шума и трајног претварања у савану.

„То је још теорија, али мислим да је то све вероватније узимајући у обзир податке”.

Посебна студија, објављена прошле недеље, дала је слична упозорења на могуће значајно одумирање Амазоније ако глобално загревање пређе међународно договорену границу од 1,5 степени Целзијуса.

То не би само угрозило невероватно богат биљни и животињски свет у овим најразноврснијим екосистемима, већ би имало и озбиљне последице по климу у свету.

Донедавно је Амазонија помагала човечанству, апсорбујући више угљен-диоксида (ЦО₂) него што га је испуштала.

Међутим, спаљивањем ових шума ослобађају се огромне количине ЦО₂, што додатно доприноси загревању планете, уместо да га ограничава.

Током 2023. и 2024. године, у Амазонији је забележена најгора суша откад постоје мерења, која је подстакнута климатским променама и природним загревањем услед временског феномена Ел Ниња.

Многи пожари се намерно изазивају како би се ослободило земљиште за пољопривреду, што отежава поступак раздвајања ов два узрока губитка шума.

Ипак, сушни услови су створили идеалне услове за ширење пожара, а Бразил и Боливија су најтеже погођене земље.

Иако се ради о једној години, овај сценарио уклапа се у очекивани образац све интензивнијих тропских пожара у свету који се загрева.

„Мислим да улазимо у нову фазу, у којој крчење због пољопривреде више није једини главни узрок”, каже Род Тејлор из Светског института за ресурсе (ВРИ), који је учествовао у изради овог извештаја.

„Сада имамо нови ефекат који појачава проблем, прави ефекат повратне спреге због климатских промена, када су пожари много снажнији и разорнији него икада раније”.

Укупно гледано, рекордни губитак старих (примарних) тропских шума довео је до ослобађања око 3,1 милијарде тона гасова са ефектом стаклене баште, процењују истраживачи.

То је отприлике једнако укупним емисијама Европске уније.

Погледајте видео: 'Плућа планете' - зашто је прашума Амазона важна за Земљу

Знакови напретка

Међутим, земље Југоисточне Азије се издвајају из светског тренда.

На пример, површина изгубљених примарних шума у Индонезији смањена је за 11 одсто у односу на 2023. годину, упркос сушним условима.

То је резултат заједничких напора влада и локалних заједница на спровођењу закона о забрани спаљивања шум, каже Елизабет Голдман, једна од директора на пројекта Глобал Форест Ватцх при Светском институту за ресурсе.

„Индонезија је светла тачка у статистици за 2024. годину”, каже Голдман.

„Политичка воља је кључни чинилац успеха, јер без ње је то немогуће”, сагласан је Габријел Лабат, шеф програма за ублажавање климатских промена при УН-РЕДД-у, програму сарадње Уједињених нација о смањењу емисија од крчења шума и деградације шума у земаљам у развоју.

Слични приступи дали су резултате и у другим земљама, међу којима је и Бразил, али су почеле да бележе повећање губитка шума још од 2014. године, после промене државних политика.

Професор Метју Хансен истиче да, упркос напретку у Југоисточној Азији, промене у стопи губитка шума у Бразилу показују да мере заштите морају да се спроводе доследно и дугорочно.

„Оно што је клућно, а што још нисмо видели јесте одржив успех - стално смањење и задржавање ниског нивоа конверзије ових екосистема.

„Ако вам је заиста стало до очувања животне средине, морате да побеђујете у тој борби стално и заувек”, каже Хансен за ББЦ.

Истраживачи су сагласни да ће овогодишњи самит Уједињених нација о клими, ЦОП30, који се одржава управо у Амазонији, бити кључан за размену и промоцију стратегија за очување шума.

Један од предлога је да се земљама које успешно чувају њихове тропске шуме обезбеде финансијске награде.

Појединости још увек нису разрађени, али идеја обећава, сматра Род Тејлор.

„Мислим да је то пример иновације која се бави једним од основних проблема, а то је да се тренутно више исплати сећи шуме него их чувати”, каже он.

Погледајте: Прича о племену из прашуме, најздравијем народу на планети

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=о3П0хЛцвН1о

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Сијера Мадре: Крвава битка за спас прашума на Филипинима
• Садња дрвећа - највећи светски подухвати
• Људи уништавају шуме и претварају их у емитере угљеника
• Обећање светских лидера - „сачуваћемо плућа наше планете&qуот;, протести у Глазгову
• Четири начина како климатске промене утичу на екстремне временске прилике
• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич

(ББЦ Невс, 09.14.2025)