СЕЋАЊЕ ЈЕДНОГ БОРЦА: Ослобођење Ваљева (први део)

Негде доле испод нас је град. Изгледа да је велик. Тишина је чудна, некако мучна, тешка; притиска као пред сваку борбу. Одједном – пуцњи. Најпре појединачни, а затим учесташе, слише се у низ који се опет покида. Почело је, помислих. А доле низ падине брда Пећине чују се узвици наших бораца. Не видимо их јер је још мрак, али осећамо да се удаљавају. Борба и даље траје и појачава се с доласком дана. Већ је свануло. Гле! Па Ваљево је ту, под нама! Видимо улице,