Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice

Dok se statua Bila Klintona, bivšeg američkog predsednika, osmehuje godinama u Prištini, sadašnja američka administracija sa ozbiljnim mrštenjem gleda na poteze premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i njegove vlade.

Ambasada Sjedinjenjih Američkih Država saopštila je sredinom septembra da zamrzava strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno vreme zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane tenzije i nestabilnost“.

Istog dana, portparol vlade iz Prištine, naveo je da je „kritika uvek dobrodošla“ i da se vlada trudi da „poboljša i ispravi“ ono što radi.

„Strateški dijalog sa Kosovom još uvek nije započeo, tako da suspenzija nema neposredan uticaj na postojeće aranžmane između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država", kaže Aidan Hehir, sa Škole za društvene nauke Univerziteta u Vestminsteru.

„Ipak, ona ima veliki simbolički značaj i predstavlja najstrožu meru koju su SAD do sada preduzele protiv Kosova“, dodaje za BBC na srpskom.

Strateški dijalog podrazumeva razgovore visokih državnih predstavnika o nizu tema kao što su odbrana, energija, ekonomska saradnja, ljudska prava, klimatske promene.

• Iz 57. puta izabran predsednik skupštine Kosova
• Izbori na Kosovu: Kurtijeva Pirova pobeda ili novi premijerski mandat
• Srbi na severu Kosova: Izbori na sopstvenu odgovornost

Dok se Kurti danima ne oglašava ovim povodom, predsednica Kosova Vjosa Osmani izrazila je zabrinutost zbog odluke Amerike.

„Republika Kosovo je izgrađena na temeljima neraskidivog prijateljstva sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Taj odnos nije samo diplomatski, već je egzistencijalni deo naše države i nacionalnog identiteta", rekla je Osmani.

Oštra politička poruka najvećeg saveznika

Početkom ove godine predsednica Kosova Vjosa Osmani kazala je da bi Priština i Amerika trebalo „uskoro“ da finalizuju strateški dijalog što je „izuzetan uspeh“.

Odluka o zamrzavanju „šalje oštru političku poruku kosovskoj političkoj eliti, a posebno privremenoj vladi", smatra Enđeluše Morina, stručnjakinja Evropskog saveta za spoljne odnose.

Kosovo se mesecima nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi, pošto je rad skupštine, koja treba da izabere novu vladu, i dalje blokiran.

Na izborima početkom godine, pokret Samoopredeljenje osvojio je najviše glasova, ali njihov kandidat za premijera Aljbin Kurti i dalje ne može da formira kabinet.

Amerika je bila do sada najznačajniji politički i ekonomski partner Kosova, zbog čega Zoran Savić, iz kosovske nevladine organizacije Aktiv, kaže da je poslednji razvoj događaja pre par godina „delovao kao naučna fantastika".

„Najveći sponzor je prestao da tapše Kosovo po ramenu“, govori.

Na Zapadnom Balkanu, do sada je samo Severna Makedonija započela strateški dijalog sa SAD pre tri godine, preneo je albanski Juronjuz, dok je ministar spoljnih poslova Marko Đurić najavio da će ove jeseni formalno početi strateški dijalog Srbije i SAD.

Turbulentna godina na Kosovu

Kurtijeva stranka Samoopredeljenje mesecima nije uspevala da među poslanicima skupi dovoljnu većinu glasova za izbor predsednika parlamenta.

Kada je saga konačno završena, posle rekordne 57. sednice, javio se novi problem u izboru potpredsednika, i to iz redova srpske manjine.

Po žalbi Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, Ustavni sud Kosova uveo je privremenu meru kojom se poslanicima zabranjuje da do 30. septembra preduzimaju korake ka formiranju Vlade.

Kurti je oštro kritikovao ovu odluku rekavši da ne zna da li je „više apsurdna ili štetna“, kao i da je Ustavni sud „politička senka opozicije“, te da „blokira reforme“.

Reagujući na Kurtijeve tvrdnje, Ana Pratipati, otpravnica poslova američke ambasade u Prištini, navela je za Kohu da se takvom retorikom „ugrožava politički proces, slabe kosovske institucije i pogoršavaju međuetničke tenzije“.

Istog dana Amerika je objavila da zamrzava strateški dijalog, ne navodeći koji su tačno postupci prištinskih vlasti doveli do ove odluke.

Ali je pomenut Kurti, čiju je vladu Amerika i ranije kritikovala.

„Nedavni postupci i izjave vršioca dužnosti premijera Kurtija predstavljaju izazov za napredak učinjen tokom mnogih godina“, piše.

Iza suspenzije stoji pokušaj Ana Pratipati da „kazni Aljbina Kurtija zbog njegovih poteza da smanji srpsko mešanje na Kosovu“, uveren je Aidan Hehir.

„Postupci kosovske Vlade usmereni na razgradnju paralelnih srpskih državnih struktura su od suštinske važnosti za očuvanje Kosova", dodaje u pisanom odgovoru.

U ovome Hehir vidi „duple standarde“ Amerike prema Kosovu, koje opisuje kao „najdemokratskiju i u najvećoj meri proameričku državu nu regionu“, nasuprot Srbije, koja je „proruska autoritarna država“, čiji je „agresivni nacionalizam najveća pretnja po mir u regionu“

„To što je Amerika odabrala da nastavi dijalog sa Srbijom dok je isti suspendovala sa Kosovom, šalje glasan signal narodu Kosova da se nastavlja politika popuštanja Srbiji“, kaže.

Zatvaranje srpskih institucija

Početkom septembra kosovske vlasti obustavile su rad Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penzijsko osiguranje, koji su funkcionisali po sistemu Srbije u Severnoj Mitrovici.

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, saopštila je da se ovakvi potezi „bez konsultacija ili prethodnog obaveštenja negativno odražavaju na svakodnevni život i socioekonomska prava pogođenih“.

Oni „ometaju njihovu integraciju i ograničavaju pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim osnovnim uslugama“, dodali su.

Od kada je Samoopredeljenje došlo na vlast, kosovska vlada povlači poteze na štetu srpske zajednice, kaže Zoran Savić, aktivista iz Severne Mitrovice u kojoj živi većinsko sprsko stanovništvo.

„Zatvoreno je više od 60 institucija koje su funkcionisale u sistemu Republike Srbije, a da nije postojao nikakav plan kako će da ljudi funkcionišu, kako da dobiju plate, penzije, dokumenta", kaže.

Kada se pogleda poslednjih 30 godina, „trenutna situacija za srpsku zajednicu najteža je od 2004. i martovskog pogroma, zbog institucionalnog pritiska na srpsku zajednicu“, dodaje on.

„Amerika je to godinama opisivala kao jednostrane poteze, ali je sve ostalo na šturim saopštenjima, što se sada promenilo", navodi.

Posledice će osetiti čitavo Kosovo sve dok se ne usklade različiti stavovi prištinske i američke vlade, smatra Enđeluše Morina.

„Poslednji neuspeli pokušaji da se izaberu svi potpredsednici skupštine, posebno oni koji dolaze iz srpske manjine, predstavljaju jednu od prepreka u odnosima između Kosova i međunarodne zajednice.

„Za kosovsku vladu i njenu najveću stranku Samopredeljenje, Srpska lista predstavlja ozbiljan problem za suverenitet i jačanje državnosti, jer se smatraju glavnom vezom sa podstrekačima napada u Banjskoj“, dodaje.

Ovaj događaj u kom je septembra 2023. poginuo kosovski policajac snažno je osudila i tadašnja američka vlada.

Pogledajte video: Šta su posledice pucnjave u Banjskoj u 90 sekundi

Opozicija ogorčena

Lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku rekao je da najnovija odluka predstavlja „najnižu tačku odnosa Kosova sa strateškim i egzistencijalnim saveznikom“, pozvavši na jedinstvo i „kraj političkom ludilu“, prenosi Kossev.

Poslednji potez Amerike je „najozbiljni politički i diplomatski postupak protiv Kosova za poslednjih 26 godina slobode", rekao je Hisen Beriša iz opozicione Demokratske partije Kosova.

On je optužio Kurtijevu vladu za „avanturizam i nedogovorno ponašanje“.

Otkako je Samoopredeljenje sa „političkim satelitima“ na vlasti, Kosovo je sistematski odbacivalo svaku američku inicijativu usmerenu ka miru, stabilnosti i regionalnom razvoju, rekao je.

„Ovaj najnoviji razvoj situacije stavlja Kosovo pred fatalnu raskrsnicu: ili ostajemo čvrsto usklađeni sa SAD, EU i NATO-om, štiteći naš identitet i nezavisnost; ili padamo u potpunu zavisnost od Srbije, Rusije i njihovih evroazijskih saveznika“, zaključio je Beriša.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba

(BBC News, 09.16.2025)