Зашто кромпир не би постојао без парадајза

Пре око девет милиона година, на месту које ће се касније звати Јужна Америка, док су се Анди још издизали, вегетација је била дивља, а људи нису постојали – и две биљке су живеле једна крај друге.

„Тачније, две популације биљака“, каже докторка Сандра Кнап, ботаничарка из Природњачког музеја у Лондону.

„Оне су биле преци онога што данас знамо као парадајз (Соланум лицоперсицум) и групе биљака које знамо као Соланум етуберосум, чије се три актуелне врсте могу наћи у Чилеу и на Острвима Хуан Фернандез“, додаје она.

Као што сте могли да приметите на основу њихових имена, оне су биле у сродству и међусобно су се укрштале.

„Била је то прерасподела гена која је створила нешто сасвим ново“, каже докторка Кнап, што јој је „омогућило да се развија у хладним и сувим стаништима Анда.“

Експерти то називају међуврсном хибридизацијом, а она се дешава често, понекад са несрећним резултатима.

Мазга је, на пример, рођена из интимног односа између женке коња и мужјака магарца.

Иако успешан хибрид, цењен још од древних времена, она не може сама да се размножава.

У царству биљака, каже докторка Кнап, укрштања између врста дешавају се често – толико често да на тај начин добијамо наше баштенске биљке.

То може да се деси природним путем или путем људске интервенције и тако настају биљке које су мешавина оба родитеља.

„Понекад су стерилне, тако да се не развију у нову популацију“, каже она.

Али кад је комбинација околности идеална, резултат сједињавања може да надмаши сва очекивања.

Управо се то овде и догодило.

Из тог случајног сусрета пре више милиона година између две врсте породице Соланацеае, рођен је кромпир.

• Да ли је безбедно јести проклијали кромпир, црни и бели лук
• Шта треба, а шта не треба да радите кад подгревате храну
• Како једемо храну ушима

„Фасцинантно је да нешто тако свакодневно и нама толико важно као што је кромпир има тако древно и јединствено порекло“, каже докторка Кнап.

„Парадајз је мајка, а етуберосум је отац“, објавио је Санвен Хуанг, професор Кинеске академије пољопривредних наука који је предводио међународну студију објављену у часопису Сел у јулу.

Решавање дуговечне мистерије

Стартна позиција била је нешто већ познато.

Иако кад га видите на пијаци, парадајз – чврст и скробни – не личи превише на парадајз – црвен и сочан – „они су веома, веома слични“, примећује докторка Кнап, која је такође учествовала у овом истраживању.

Према овој научници, лишће и цветови су им веома слични, а плод биљке кромпира чак изгледа као мали зелени парадајз.

„Мимо онога што можемо да видимо, ми већ дуго знамо да су кромпир, парадајз и етуберосум у веома блиском сродству“, каже она.

„Оно што нисмо знали било је ко је ближи кромпиру, зато што су нам различити гени причали различите приче.“

Научници су провели деценије покушавајући да разреше енигму порекла популарне кртоле, али су наилазили на потешкоће: генетика кромпира била је необична.

Иако већина живих врста у које спадају и људи имају две копије хромозома у свакој ћелији, кромпир их има четири.

Да би разрешио овај парадокс, тим је анализирао више од 120 генома (комплетан сет гена и генетског материјала присутног у ћелији) десетина различитих врста међу којима и кромпира, парадајза и етуберосума.

Геноми кромпира које су они секвенцирали били су отприлике равномерно подељени између парадајза и етуберосума.

Предак „није био један или други; била су оба“, истиче докторка Кнап.

Тако су истраживачи открили ову љубавну везу из подножја јужноамеричких планина од пре више милиона година.

Била је то успешна заједница „зато што је произвела генетске комбинације које су омогућиле овој новој лози да цвета на новоствореним стаништима на великим надморским висинама у Андима“, објашњава докторка Кнап.

То је било углавном захваљујући чињеници да је, иако биљка кромпира изнад површине земље веома личи на своје родитеље, постојало нешто скривено што није поседовао ниједан од њих: кртоле.

Имати кртоле је као да имате кутију за ручак у свако доба: оне похрањују енергију, која помаже да се преживи зима, суша или било који други неповољни услови узгоја.

• Несташица лука на Филипинима, кошта као „суво злато&qуот;
• Како одабрати прави хлеб, а који треба избегавати
• Једите пасуљ и живите дуже: тајна дуговечности на грчком острвцу

'Генетска лутрија'

Научници су такође открили нешто фасцинантно: биљка која је изнедрила кртоле учинила је то освојивши генетску лутрију.

Испоставља се да је сваки од њених предака имао ген кључан за настанак кртола.

Ниједан није био довољан сам за себе, али у комбинацији, они су покренули процес који је трансформисао подземне стабљике у укусан кромпир.

Кинески тим са којим је докторка Кнап сарађивала чак је успео то и да докаже.

„Урадили су много веома елегантних експеримената, угасили су ове гене да би потврдили њихову хипотезу“, каже она, „а без њих, кртоле се нису формирале“.

Хибридизација која је створила кромпир била је више од срећног случаја – она је створила нови орган.

А тај орган, кромпир, представља еволуциони подвиг.

Само његово постојање омогућило је биљки да се размножава без потребе за семењем или опрашивачима.

Успела је да се адаптира на најразличитије надморске висине и временске услове, што је довело до експлозије разноврсности.

Чак и данас, „има више од 100 дивљих врста које се могу наћи само на америчком континенту, од југозападних Сједињених Америчких Држава, до Чилеа и Бразила“, каже докторка Кнап.

Рањивости

Међутим, ова способност асексуалног размножавања такође је нашкодила кромпиру.

„Да бисте их узгојили, ви садите мале комаде кромпира, што значи да ако имате поље са само једном варијантом, они су практично клонови“, објашњава докторка Кнап.

Кад сте генетски униформни, то значи да ниједна биљка кромпира неће моћи да се одбрани од нових болести, на пример.

И то нас доводи до разлога зашто су научници уопште спровели ово истраживање.

Према докторки Кнап, кинески тим жели да створи кромпире који могу да се репродукују из семена и да се генетски модификују.

Они се надају да увођење гена из дивљих врста може да створи варијанте које боље трпе еколошке изазове.

„Други еволуциони биолози који су учествовали у овој студији и ја смо, заузврат, желели да пронађемо ко су најближи рођаци кромпира и зашто су толико разноврсни“, каже она.

„И зато смо приступили истраживању из веома различитих перспектива и могли да поставимо питања из сваке од тих наших перспектива, због чега је било веома забавно учествовати у овој студији и радити на њој.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.20.2025)