Ко је све признао Палестину као државу и какав је став земаља Балкана

Неке од најмоћнијих земаља света, међу којима су Велика Британија, Француска, Канада и Аустралија, придружиле су се многим другим државама и од септембра 2025. године признају Палестину као државу.

Израел и његов најјачи савезник Америка снажно се противе признају палестинске државе.

Француска је последња у низу земаља која је признала Државу Палестину.

„Више не можемо да чекамо&qуот;, овим речима је за говорницом Генералне скупштине Уједињених нација Емануел Макрон, председник Француске потврдио је да Париз признао палестинску државу.

Макрон је осудио напад Хамаса на Израел 7. октобра 2023, истакао да жели мир и да две државе, палестинска и израелска, живе једна поред друге.

„Ништа не оправдава рат који траје.

„Све што се дешава у Гази обавезује да се конфликт дефинитивно заврши&qуот;, рекао је Макрон.

Француска се тако придружила Уједињеном Краљевству, Аустралији, Канади и Португалу које су дан раније признале државу Палестину.

Израел и Сједињене Државе осудиле су такав потез оценивши да не доприноси миру и да представља „награду за Хамас&qуот;.

Макрон је додао и да Француска неће отворити амбасаду у палестинској држави док се не успостави примирје у Гази и не буду ослобођени сви таоци које је Хамас заробио 7. октобра 2023.

Више од три четвртине од 193 чланице УН вец́ признаје палестинску државу.

Међу онима који то нису учинили, осим Израела и САД, јесу и Италија и Немачка.

У више градова у Италији 22. септембра избили су нереди на демонстрацијама против владе Ђорђе Мелони зато што није признала палестинску државу.

У Милану и Риму су забележени највећи протести.

У Милану је било великих нереда и сукоба, а повређено је око 60 полицајаца.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони осудила је сукобе у Милану као срамотне.

Иако је све критичнија према израелској офанзиви у Гази, Мелони није отишла тако далеко као Француска у одлуци да формално призна палестинску државу.

Више о протестима и нередима у Италији прочитајте ОВДЕ.

Које су земље бивше Југославије признале палестинску државу?

Од земаља бивше Југославије, палестинску државу од раније признају Србија (још од 1988.), Босна и Херцеговина (1992.) и Црна Гора (од 2006.).

У Србији је Палестина призната још у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и званични односи са Државом Палестине успостављени су 1989. године.

Овим трима земљама у јуну ове године се придружила Словенија, чланица Европске уније.

Словенија је 25. септембра прогласила израелског премијера Бењамина Нетањахуа за непожељну особу (персона нон грата).

• Када је Београду био ближи Израел, а када Палестина
• Из два угла: Приче Палестинца и Израелца у Београду
• Какви су односи Србије и земаља Блиског истока

Које су земље бивше Југославије нису признале палестинску државу?

Хрватска, такође чланица ЕУ, за сада није донела одлуку о признању палестинске државе, иако се председник Зоран Милановић залаже за то.

Скупштина Хрватске је 26. септембра великом већином гласова одбацио предлог опозиције да Хрватска призна Државу Палестину.

Против предлога су гласала 73 посланика, за су била 44, а четири су била уздржана.

Председник Зоран Милановић више пута је позивао хрватску владу да призна палестинску државу, а то је поновио и у говору на заседању Генералне скупштине УН.

За разлику од Милановића, владајућа коалиција на челу са Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) премијера Андреја Пленковића залаже се за „решење с две државе, као резултат дијалога и мировног процеса&qуот;.

Министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман је почетком ове недеље у Њујорку рекао да још нису задовољени услови за признавање палестинске државе јер је потребно зауставити сукобе и ослободити све таоце.

„Палестину треба признати, то није награда Палестинцима, то је њихово право. Они имају право на своју државу и Хрватска би требало да је призна, заправо већ је требало.

„О признању Палестине ће одлучити скупштина, не влада, али на предлог владе&qуот;, изјавио је Милановић.

У изјави у Њујорку, Милановић је оштро критиковао Израел.

„Израел ће наставити убијања, то је убилачки режим који је закључио да то може да ради све док имају заштитника&qуот;, цитирана је његова изјава на званичном сајту кабинета Председника Хрватске.

„А што се тиче Хамаса, њих је створио Израел. Као што је муџахедине на одређени начин створила америчка администрација, тако је Израел - да би потиснуо Фатах, организацију којој је припадао Јасер Арафат и која је имала велики легитимитет код арапског и палестинског становништва - створио Хамас који је плод израелских тајних служби&qуот; рекао је хрватски председник.

Северна Македонија такође још није донела одлуку о признању палестинске државе.

Спољнополитички одбор Скупштине Северне Македоније недавно је одбио захтев да се пред посланике изнесе нацрт декларације о признању палестинске државе.

Косово, које је прогласило независност од Србије 2008. године, такође не признаје Палестину као државу.

• Како живе српски држављани у Израелу и шта су поручили Палестинци у Београду
• Шта све можеш да научиш у кибуцу
• Косово отворило амбасаду у Израелу, Србија још није преселила у Јерусалим - зашто је то важно

Остали на Балкану

Од других балканских земаља само Грчка не признаје Палестину као државу.

Али иако још нема формалног признања, Грчка и Палестина дуго имају билатералне дипломатске односе.

Палестина има представништво у Атини, а грчки генерални конзулат у Јерусалиму је акредитован за Палестину.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис изјавио је почетком септембра да стратешки односи Атине са Израелом нису је спречили да оштро критикује Израел због патњи Палестинаца у Гази.

Грчка ц́е признати државу Палестину „када за то дође време&qуот;, рекао је Мицотакис новинарима 7. септембра 2025.

Каже и да Грчка подржава решење о две државе.

Албанија, Бугарска и Румунија су још 1988. признале палестинску државу.

И Мађарска, као земља блиска овом региону, такође је 1988. године донела одлуку о признању палестинске државе.

Неслагања савезника и дипломатски инцидент на релацији Француска-САД

Ово је преломни тренутак за палестинску државност пошто су најмоћније западне државе дуго тврдиле да признање треба да буде део мировних преговора са Израелом.

Међутим, све већи број дугогодишњих савезника мења однос према Израелу како његова војска појачава офанзиву на Газу.

У ранијем интервјуу за ЦБС њуз, америчког партнера ББЦ-ја, француски председник Макрон је рекао и да је непримерено да га амерички амбасадор у Француској, Чарлс Кушнер, чији је син ожењен ц́ерком америчког председника Доналда Трампа, Иванком, јавно оптужује да не чини довољно да се избори са антисемитизмом у Француској.

Још у августу, Кушнер је рекао да се став Француске у спољној политици пореди са инцидентима насиља над Јеврејима у Француској.

Француска је потом позвала Кушнера на дипломатски протест због његових „неприхватљивих&qуот; оптужби.

• Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води
• Зашто неке земље не признају Палестину као државу
• Чека ли Израел потпуна међународна изолација због Газе и колико је то могуће

Шта кажу из Израела?

Израелски премијер Бењамин Нетањаху осудио је овакве потезе називајући их „награђивањем терориста&qуот; Хамаса, који су у нападу 7. октобра 2023. године убили око 1.200 људи на музичком фестивалу Нова.

„Имам јасну поруку оним лидерима који признају палестинску државу - то се нец́е догодити, палестинска држава нец́е бити успостављена западно од реке Јордан.“

„Удвостручили смо јеврејска насеља у Јудеји и Самарији - и наставиц́емо овим путем“, рекао је Нетањаху 21. септембра.

Напад 7. октобра био је окидач за почетак израелске војне офанзиве на Газу.

У ранијем отвореном писму Стармеру, породице отетих у нападу Хамаса написали су да признање „усложњава напоре да се њихови вољени врате кућама&qуот;.

Сједињене Америчке Државе, најмоћнији савезник и највећи снабдевач Израела оружјем, противе се признању Палестине, што је поновио и председник Доналд Трамп током прошлонедељне посете Великој Британији, рекавши да се не слаже са Стармером по овом питању.

Погледајте видео: Славне личности снимиле видео подршке Палестинцима

Од почетка рата, у Гази је, према подацима Хамасовог Министарства здравља, убијено више од 65.000 људи, велики део инфраструктуре је потпуно уништен, а недостатак хране створио је једну од највећих хуманитарних криза.

У нападу Хамаса 7. октобра пре две године убијено је око 1.200 људи, док је отет 251 човек.

Израелске власти верују да је, од укупног броја, још 48 талаца у заточеништву у Гази, од чега 20 њих више није живо.

• Решење о две државе: Да ли је то кључ за мир на Блиском истоку
• Нетањаху: Палестинска држава не долази у обзир
• Шта предвиђа план Нетањахуа за време после рата у Гази

Зашто је Велика Британија признала Палестину?

У објави да Велика Британија признаје Палестину, британски премијер Кир Стармер је рекао да је криза у Гази све већа.

„Усред све већих страхота на Блиском истоку, радимо како бисмо одржали могућност постизања мира и решења две државе.

„То подразумева сигуран и безбедан Израел поред одрживе палестинске државе - у овом тренутку немамо ниједно од тога&qуот;, рекао је британски премијер у видео обраћању 21. септембра.

Поручио је и да су „глад и уништење у Гази потпуно неподношљиви&qуот;.

Стармер је одбацио израелске критике, рекавши да признање „није награда за Хамас&qуот; и позвао је на моментално ослобађање талаца.

Истог дана, Палестину су као државу признале Канада, Аустралија и Португал.

У Газу не стиже довољно помоћи, додао је и позвао израелску владу да омогући достављање неопходних ствари.

Израел је раније одбацио тврдње да ограничава достављање помоћи.

„Данас се придружујемо групи од 150 држава које признају Палестину као државу&qуот;, рекао је британски премијер.

Тај потез је „порука палестинском и израелском народу да будућност може бити боља&qуот;, додао је.

Стармер, који је разговарао са британским породицама чије чланове Хамас држи као таоце, рекао је да сви заробљени морају бити одмах ослобођени и да ће се Велика Британија „борити за њихов повратак кући&qуот;.

Решење две државе је „потпуно супротно од Хамасове визије пуне мржње.&qуот;

Палестинска управа, тело које управља деловима Западне обале, позива на признање палестинске државе већ неко време.

Стармер је у јулу рекао да његова влада планира да призна палестинску државу ако Израел не предузме „значајне&qуот; кораке, међу којима и прекид ватре у Гази.

Британска влада нашла се под великим притиском да промени однос према Израелу.

Сваког месеца хиљаде људи протестовале су на улицама, док анкета јавног мњења објављена19. септембра показује да две трећине Британаца од 18 до 25 година подржава палестинску државност.

Историјат политике Британије у вези са Палестином

„Британија сноси посебан терет одговорности да подржи решење о две државе“, рекао је заменик британског премијера Дејвид Лами током говора у УН у јулу.

Цитирао је Балфурову декларацију из 1917. године - коју је потписао његов претходник на месту министра спољних послова Артур Балфур - прва подршка Британије „успостављању националног дома за јеврејски народ у Палестини“.

Британија се дубоко укључила у Палестину после Првог светског рата када јој је дата контрола над територијом на основу мандата Лиге народа између 1922. и 1948. године.

Према овом аранжману, земљи је законски било дозвољено да управља територијама које су некада припадале Немачком и Османском царству - пораженој страни у сукобу.

Али Британија је покушавала да обави деликатно жонглирање - с једне стране, обец́ала је да ц́е подржати „национални дом за јеврејски народ&qуот;, како је наведено у декларацији.

Обец́ала је да ц́е заштитити и права арапске вец́ине која тамо живи.

Ова супротстављена обец́ања, у комбинацији са растуц́им напетостима између јеврејске и арапске заједнице, довела су до деценија немира.

Када је Британија напустила територију 1948. године, и пошто је проглашена држава Израел, уследио је рат и расељавање многих Палестинаца.

Бројни историчари сматрају да је понашање Британије у то време обликовало савремени израелско-палестински сукоб - а решавање територије раније познате као Палестина као недовршен међународни посао.

С друге стране, присталице Израела често су истицале да се лорд Балфур није експлицитно осврнуо на Палестинце нити је рекао било шта о њиховим националним правима.

• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'
• Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
• Израел планира 'заузимање' Појаса Газе

Шта ово може да значи за Палестину у УН?

Палестинци имају статус државе посматрача која није чланица, као и Света столица.

Палестина је 2011. поднела захтев за пуноправно чланство у УН, али тај захтев је пропао због недостатка подршке у Савету безбедности УН и никада није дошао до гласања.

Међутим, годину дана касније, Генерална скупштина УН је гласала за унапређење статуса Палестинаца на статус „државе посматрача која није чланица“, што им омогуц́ава да учествују у дебатама скупштине, иако не могу да гласају о резолуцијама.

Одлука из 2012. године, која је поздрављена на Западној обали и у Појасу Газе, али критикована од САД и Израела, омогуц́ила је Палестинцима да се придруже другим међународним организацијама, између осталих Врховни суд УН, Међународни кривични суд, што су и учинили 2015. године.

У мају 2024. године, Генерална скупштина УН је унапредила права Палестине унутар организације и позвала да буде прихвац́ена као чланица, после жестоке дебате.

Резолуција је омогуц́ила Палестини да у потпуности учествује у дебатама, предлаже тачке дневног реда и да њени представници буду изабрани у одборе, али није дала право гласа.

Чланство може да додели само Савет безбедности УН.

У априлу те године, Сједињене Америчке Државе, као једна од пет сталних чланица, ставиле су вето на пријем Палестине као државе, називајуц́и тај потез „преурањеним“.

Резолуције Савета безбедности су правно обавезујуц́е, док резолуције Генералне скупштине нису.

„Постати пуноправни члан УН дало би Палестинцима вец́и дипломатски утицај, као и могуц́ност да директно спонзоришу резолуције, глас у Генералној скупштини и могуц́е место/глас у Савету безбедности“, каже Халед Елгинди, директор програма за Палестину и палестинско-израелске послове у организацији Институт за Блиски исток у Вашингтону.

„Али ништа од овога нец́е довести до решења о две државе, што може да се догоди само окончањем израелске окупације&qуот;, додаје.

Међутим, Гилберт Акар, професор развојних студија и међународних односа на Школи за оријенталне и афричке студије у Лондону, сматра да „Палестинска управа не би постигла много више“ са пуноправним чланством у УН.

„То би углавном остала симболична победа: признање фиктивне 'државе Палестине' наспрам стварности немоц́не 'палестинске управе' на мањем делу окупираних територија 1967. године и потпуно зависне од Израела“, каже.

„То је светлосним годинама далеко од 'независне и суверене палестинске државе'&qуот;, закључио је Акар.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Израел и Палестинци: Шта је решење две државе и зашто никада није спроведено
• Шта Палестинци кажу о признању њихове државе
• Какве су последице признавања палестинске државе
• Израел је починио геноцид у Гази, саопштила истражна комисија Уједињених нација
• Путин и Нетањаху - две највеће Трампове главобоље
• Хамас објавио снимак Алона Охела, израелског таоца који има и држављанство Србије
• Америчка антиисламска мотоциклистичка банда чува пунктове за хуманитарну помоћ у Гази: ББЦ истрага

(ББЦ Невс, 09.26.2025)