Preleti dronova iznad aerodroma 'delo su profesionalca', kažu danske vlasti

Danske vlasti istražuju slučajeve preleta dronova iznad raznih aerodroma.

BBC News pre 3 sata | Laura Goci -

aerodrom u alborgu, aerodrom, aerodrom u danskoj — Aerodrom u danskom Alborgu

Preleti dronova iznad nekoliko aerodroma u Danskoj deluju kao delo profesionalaca, ali nema dokaza da iza toga stoje Rusi, kažu vlasti ove zemlje.

„Ovo je hibridni napad“, rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen na konferenciji za novinare.

Iza ovoga stoji „neko iskusan", dodao je.

Kaže i da su dronovi lansirani „lokalno", odnosno u blizini aerodroma i da je u toku policijska istraga.

Odlučeno je da se dronovi ne obaraju zbog bezbednosti stanovništva, rečeno je.

Poulsen je rekao da nema dokaza o umešanosti Rusije, ali da su danski zvaničnici ovu temu izneli pred NATO, kao i da se razmatra mogućnost korišćenja Člana 4 za sazivanje sastanka.

Danska nacionalna policija podigla je nivo pripravnosti.

Aerodromi u glavnim gradovima Danske i Norveške, Kopenhagenu i Oslu, bili su privremeno zatvoreni 22. septembra.

„Ovo je do sada najozbiljnim napadom na ključnu infrastrukturu Danske", izjavila je tada danska premijerka Mete Frederiksen.

U poslednje vreme, sumnjivi dronovi primećeni su i iznad Nemačke i Švedske.

Sumnja se, ali nije dokazano, da su deo takozvane aktivnosti „sive zone“ koje sprovodi Rusija, sa ciljem da kazni zapadne zemlje koje podržavaju Ukrajinu.

Evropski zvaničnici sada razmatraju zajednički odgovor na ovaj rastući problem, za koji danski ministar pravde Peter Hamelgard tvrdi da je „nešto što će ostati“.

„Trenutno ne isključujemo nijednu mogućnost u vezi sa tim ko bi mogao da stoji iza napada čiji je cilj da izazovu strah i da nas uplaše, a to vodi ka podelama u društvu", dodao je ministar.

Pogledajte: Objekat se udaljava od aerodroma u Alborgu

Šta je hibridni napad?

Prema NATO-u, spoljne, hibridne pretnje „kombinuju vojna i nevojna, kao i tajna i otvorena sredstva, poput dezinformacija, sajber napada, ekonomskog pritiska, raspoređivanje neregularnih oružanih grupa i upotrebu redovnih snaga".

Hibridne metode „zamagljuju granice rata i mira i pokušavaju da poseju sumnju u glavama ciljanog stanovništva.

„Cilj im je destabilizacija i potkopavanje društava“, navodi NATO.

Pol Kirbi, BBC urednik za Evropu, piše da je Danska bila obazriva da ne upire prstom u Rusiju.

Ali, na zvaničnom sajtu NATO-a piše da je Rusija „poznata po korišćenju „sofisticiranih hibridnih strategija, kao što su političko mešanje, zlonamerne sajber aktivnosti, ekonomski pritisak i prinuda, subverzija, agresija i aneksija".

I Moskva je više puta od početka rata u Ukrajini optužila Zapad da vodi hibridni rat protiv Rusije.

Šta znamo do sada?

Aerodrom u Alborgu na severu Danske zatvoren je pošto je nekoliko dronova primećeno u vazdušnom prostoru, saopštile su lokalne vlasti.

Nadležni na još tri manja aerodroma na jugu zemlje, Esbjerg, Sonderborg i Skridstrup, takođe su prijavili prelet dronova, ali rad nije obustavljen.

Incident se dogodio samo nekoliko dana pošto je zbog slične situacije zatvoren i aerodrom u glavnom gradu Kopenhagenu.

„To je najozbiljniji napad na infrastrukturu Danske do sada", rekla je premijerka Mete Frederiksen.

Policija je saopštila da su dronovi bili vidljivi sa zemlje, ali i da ne isključuju mogućnost da je reč o neslanoj šali.

U toku je istraga kako bi se utvrdilo ko upravljao dronovima i koji je bio motiv.

Aerodrom Kastrup u Kopenhagenu bio je privremeno zatvoren 22. septembra.

„To govori nešto o vremenima u kojima živimo i sa čime mi kao društvo moramo biti spremni da se nosimo", rekla je tada danska premijerka Frederiksen novinarima.

Ne možemo da isključimo umešanost Rusije, dodala je.

Dmitrioj Peskov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, rekao je da su optužbe „neosnovane".

Danska premijerka je povezala događaje sa nedavnim upadima ruskih dronova u Poljskoj i Rumuniji, kao i ruskih borbenih aviona u vazdušni prostor Estonije.

Frederiksen je rekla da je motiv upada u Kopenhagen verovatno bio „poremećaj, stvaranje nemira... da se vidi koliko daleko se može ići i da se testiraju granice“.

Danska obaveštajna služba je ponovila ovu procenu i dodala da se zemlja suočava sa „visokom pretnjom sabotaže".

„Neko možda ne želi nužno da nas napadne, već da nas stresira i vidi kako ćemo reagovati", rekao je Fleming Drejer, direktor operacija u danskoj obaveštajnoj službi PET.

Danska policija je saopštila da ne zna ko je odgovoran za prelket, ali da dokazi ukazuju na to da je reč o „sposobnom akteru".

Na aerodromu u Kopenhagenu bilo je primećeno više velikih dronova koji su došli iz različitih pravaca „prilično daleko", rekao je policijski inspektor Jens Jespersen.

Dodao je da je dronovima, koji su palili i gasili svetla dok su se približavali aerodromu, upravljao neko ko je imao „volju i alate da se pokaže... možda i da vežba".

Policija nije oborila dronove jer je aerodrom u gusto naseljenom području i zato što su u vazduhu bili avioni, rekao je novinarima inspektor Jespersen.

Raniji slučajevi u NATO zemljama

U objavi na društvenim mrežama, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pomenuo je „rusko kršenje" vazdušnog prostora NATO-a u Kopenhagenu 22. septembra.

Inspektor Jespersen je odbio da komentariše tvrdnje Zelenskog.

„Nije zato što ne želim, već zato što jednostavno ne znam“, rekao je.

I u aerodromu u Oslu, glavnom gradu Norveške, bili su primećeni dronovi.

Norveška policijska služba bezbednosti saopštila je da radi na razjašnjenju da li bi nepotvrđeno viđenje drona na aerodromu u Oslu moglo biti povezano sa dronovima primećenim u Danskoj.

Aerodrom u Oslu je bio zatvoren nekoliko sati, a 14 letova je moralo da bude preusmereno.

Norveška vlada je saopštila da je Rusija tri puta narušila norveški vazdušni prostor u 2025. godini - u aprilu, julu i avgustu - dodajući da nije jasno da li je to bilo namerno ili je rezultat navigacionih grešaka.

„Bez obzira na uzrok, ovo je neprihvatljivo“, rekao je premijer Jonas Gar Store.

Napetosti su pojačane nakon što je Rusija optužena da je slala dronove i avione u vazdušne prostore zemalja centralne i istočne Evrope, tri i po godine od početka rata u Ukrajini.

Ranije u septembru, najmanje tri ruska drona su oborili poljski i drugi NATO avioni u vazdušnom prostoru Poljske.

Moskva je negirala da je pokušavala da cilja objekte na poljskom tlu.

Sličan incident se dogodio u Rumuniji samo nekoliko dana kasnije kada je dron uleteo u rumunski vazdušni prostor pre nego što je nestao sa radara.

Tri ruska borbena aviona MiG-31 ušla su 19. septembra u estonsko nebo i ostala tamo 12 minuta, što je dovelo do toga da su NATO avioni podignuti u vazduh.

Upadi su bili deo „šireg obrasca sve neodgovornijeg ruskog ponašanja“, saopštio je NATO u utorak.

Države članice NATO-a trebalo bi da obore ruske avione ako uđu u njihov vazdušni prostor, odgovorio je američki predsednik Donald Tramp na pitanje novinara na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Tokom sastanka sa Zelenskim, novinari su pitali Trampa da li bi podržao obaranje ruskih letelica u vazdušnim prostorima zemalja NATO-a.

„Da, podržao bih", odgovorio je, na šta ga je Zelenski pogledao čini se iznenađeno.

Poljska je potom saopštila da će oboriti sve objekte koji povrede njen vazdušni prostor, dok je Švedska obećala da će učiniti isto ako uoči bilo koji ruski avion na svom nebu.

Kao odgovor na ruske upade u Poljsku i Rumuniju, NATO se obavezao da će premestiti trupe i borbene avione na istok.

Avioni iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Danske učestvuju u misijama protivvazdušne odbrane iznad Poljske u pokušaju da ojačaju istočni bok alijanse.