Прича о времену кад су најпосебнији били невидљиви
Радар пре 22 дана | Предраг Симоновић
У време док су праве патриоте бирале намештај који се слаже уз паркет и неке лепе завесе ја сам био у неком рову у шумама око Подујева. Од мајке Србије сам добио „статус борца“ и борачку легитимацију, много лепу на око и модерну с којом не можеш ништа
Понекад ми се чини да ме поприлично прегазило време. Припадам оној генерацији коју ништа није промашило. Са 18 година сам отишао у војску, одмах после средње школе. Деди, као пензионисаном војном лицу било много драго. Без обзира што сам уписао Вишу школу унутрашњих послова и што сам могао да одлажем, одлучио сам да не чекам него да одем одмах, јер тих година војска је била извесна колико и смрт. За 19. рођендан, као статистички војни податак, на терену негде у
