Zašto sve više žena uklanja silikone iz grudi

Kada je 32-godišnja ukrajinska blogerka i nutricionistkinja Katerina Krupkina na društvenim mrežama podelila vest da je uklonila snjene silikonske implante iz grudi, nije ni slutila kakav ogroman odjek će imati njena objava.

Njen video na Instagramu pregledan je 7,5 miliona puta, a kaže da je primila „više od hiljadu” poruka od žena koje takođe razmišljaju o uklanjanju implantata.

„Jednostavno sam shvatila da veće grudi ne čine da se osećam srećnije, zdravije ili lepše”, kaže za BBC ukrajinski servis.

Dodaje da je konačnu odluku donela pošto joj je mala ćerka rekla da želi da ima „velike grudi kao mama”.

„U tom trenutku sam shvatila da joj dajem pogrešan primer”, rekla je Katerina.

Katerina nije jedina žena koja razmišlja na ovaj način.

Sve više žena širom sveta uklanja silikonske implante iz grudi.

Ali, zašto?

• Po nove zube i zatezanje lica u Srbiju
• Silikoni u grudima: Žene moraju da znaju šta sve može da im se desi
• Operacije smanjenja kilograma u Turskoj koje su dovele do smrtnih slučajeva

Postoji više razloga

Prema najnovijim podacima Međunarodnog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju (ISAPS), broj vađenja implantata iz grudi porastao je 46,3 odsto od 2019. godine.

U istom periodu, broj ugradnji implantata, zahvat koji je dominirao u estetskoj hirurgiji tokom 1990-ih i 2000-ih, porastao je tek 5,4 odsto, a od 2022. do 2023. godine je pao za 13 odsto.

Medicinski stručnjaci veruju da je glavni razlog za uklanjanje implantata estetske prirode.

Kažu da je sve rasprostranjeniji trend „manjih, prirodnije oblikovanih grudi”.

„Žene žele da 2025. izgledaju drugačije nego što su želele pre pet ili deset godina”, kaže doktorka Kristi Hamilton iz Američkog udruženja plastičnih hirurga.

„Implanti koje smo ugrađivali 1990-ih i 2000-ih uglavnom su bili veoma veliki.

„Danas, žene koje imaju implante ili odlučuju da ih smanje, ili, ako imaju dovoljno prirodnog tkiva dojke, ih potpuno uklanjaju, i rade podizanje grudi i neke dodaju sopstveno masno tkivo da delimično povrate volumen, a neke ni to ne rade”, kaže ona i dodaje da su „manje grudi u modi”.

Sličnog je mišljenja i dr Bruno Herkenhof, predsednik Udruženja plastičnih hirurga Brazila iz Rio de Žaneira.

„Neke pacijentkinje se više ne identifikuju sa izrazito uvećanim grudima”, kaže on.

Dodaje da u njegovoj ordinaciji sada češće vadi negó što ugrađuje implantate.

Kaže da je jedan od razloga i to što „neke žene žele da izbegnu potrebnu zamenu implantata”, s obzirom da implanti obično traju 10 do 20 godina i da posle tog perioda moraju hirurški da se uklone i zamene novim.

Dr Herkenhof takođe napominje da je i rastuća svest o mogućim komplikacijama, kao što su bolesti izazvane silikonskim implantatima dojki i autoimune reakcije, razlog što neke žene odlučuju da uklone implantate ili da odustanu od uvećanja grudi.

„Danas postoji više informacija o bolesti implanta dojke i autoimunim reakcijama.

„Telo može da reaguje na silikon i razvije simptome kao što su bolovi u zglobovima, opadanje kose i porast telesne težine”.

Postoje i retke vrste raka koje mogu biti povezane sa implantima, dodaje on.

„Rak može da se razvije u opni oko implanta.

„Kada se rak dijagnostikuje, uklanjanje te opne uglavnom rešava problem”.

„To se izuzetno retko dešava, ali se dešava”, dodaje doktorka Hamilton, naglašavajući da se to javlja kod određenih tipova implantata koje ona ne koristi u njenom radu.

Katerina je imala upravo jedan od tih implantata, i zbog toga je odluka da ih ukloni „postala deset puta čvršća”, iako nijedan medicinski test nije pokazao da ima rak.

„Ali ne mislim da je to glavni razlog što sve više žena odlučuje da izvadi implantate.

„Verujem da je u pitanju zaokret u pogledu na estetiku”, smatra dr Hamilton.

Ona tvrdi da i nove tehnike ugradnje implantata dodatno doprinose ovom trendu.

Kaže da se tokom starijih metoda ugradnje implantat postavljao ispod mišića, što je često dovodilo do neprirodnog izgleda prilikom svakodnevnih pokreta.

„Kod žena koje imaju starije implante, to je veliki problem dok vežbaju, grle nekoga ili rade jogu, jer se mišići grudnog koša zatežu i implantati se pomeraju u stranu”.

Novijim tehnikama ugradnje, kaže doktorka Hamilton, implant se postavlja ispred mišića, što daje prirodniji izgled.

Širi trend

Oba stručnjaka ističu da se trend prirodnijeg izgleda ne odnosi samo na grudi.

„To se apsolutno odnosi i na lice, nos, grudi, i uopšte telo”, napominje dr Hamilton.

Navode da je prekomerna upotreba nekih neinvazivnih estetskih tretmana, kao što su fileri i botoks, često davala neprirodan izgled, zbog čega su pacijenti promenili stav.

„Svi smo videli primere da previše ubrizganih filera deluje veoma neprirodno”, kaže dr Hamilton.

„Takozvana harmonizacija lica gotovo da je postala demonizacija lica.

„Mnogi ljudi su na kraju izgledali isto.

„Sada pacijenti žele da izgledaju opuštenije, nenametljivo i bez preterivanja”, dodaje dr Herkenhof.

Dr Hamilton primećuje da mnogi njeni pacijenti sada u potpunosti izbegavaju filere, posebno oni koji nisu imali iskustva sa takvim tretmanima.

„Mnogo pacijenata koji se prvi put odlučuju na estetski tretman uopšte ne žele da probaju filere, jer su već videli previše primera loše primene filera”.

Dodaje da je industrija estetike ranije naglašavala potrebu za čestim ubrizgavanjem filera, što joj se na kraju obilo o glavu.

„Kada su nam govorili: 'Morate da ubrizgavate filere svakih tri do šest meseci', mislim da je to bila greška koju je diktirala industrija estetike… i mislim da se to vratilo kao bumerang, jer su ljudi počeli da izgledaju čudno”.

Zbog toga se pacijenti sada okreću suptilnijim tretmanima, ističe ona.

Među novim tretmanima koji stiču popularnost, stimulacija kolagena koja poboljšava kvalitet kože bez preteranog dodavanja volumena, je na vrhu liste pacijenata, kaže dr Herkenhof.

Kolagen je najzastupljeniji protein u telu, prisutan u kostima, koži, mišićima i tetivama.

Međutim, njegova količina opada s godinama.

Realnost „prirodnog” izgleda

Katerina je oličenje ovog novog trenda.

Nakon što je uklonila silikonske implantate iz grudi, smanjila je i usne na prirodnu veličinu i prestala je da koristi botoks za prikrivanje bora.

„Sanjam da ovi moji postupci postanu trend i da žene prestanu da budu opsednute svojim izgledom”, kaže Katerina.

Izvor na visokoj poziciji u jednoj od vodećih svetskih kozmetičkih kompanija potvrdio je za BBC da se industrija trenutno oslanja na „trend prirodne lepote”.

Međutim, dodaje da „to ne znači da se troši manje na kozmetiku ili da se izbegavaju estetski zahvati, već se izgled oplemenjuje na način koji deluje nenapadno, a istovremeno ističe prirodne crte lica”.

Prema izveštaju konsultantske kuće Mekinsija (McKinsey), koji se poziva na podatke agencije za istraživanje tržišta Euromonitora, vrednost maloprodaje u sektoru lepote u svetu je 2023. dostigla 446 milijardi dolara, što predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na 2022.

Izvor dodaje: „Žene i dalje koriste šminku, ali 'prirodan izgled' ne znači nužno da se nanosi manje šminke, već da se koriste proizvodi koji stvaraju iluziju da na licu nema šminke, a da ono deluje uredno i negovano”.

Medicinski stručnjaci takođe ističu da zaokret ka prirodnijem izgledu ne znači da ljudi odustaju od estetskih zahvata, bilo invazivnih ili neinvazivnih.

„Umesto da samo dodajemo volumen licu, sada se usredsređujemo na procedure koje podižu i preoblikuju lice”, objašnjava doktorka Hamilton.

Prema statistici Međunarodnog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju, plastični hirurzi širom sveta su 2023. izveli ukupno 15,8 miliona hirurških intervencija, što je rast od 5,5 odsto u odnosu na 2022.

U istom periodu, broj nehirurških procedura je porastao za skoro dva odsto.

• „Očajnički želim da izvadim implantate iz zadnjice“
• Glumica progovorila o košmarnoj operaciji nosa
• Kako i koliko ljudi u Srbiji održava zdravlje zuba

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.24.2025)