Убијен у потрази за храном: Смртоносни систем хуманитарне помоћи у Гази

Диа, средовечни отац и муж, био је љубазан домаћин у породичном дому у једном од избегличких кампова у централној Гази.

Али могли сте да видите његову бол.

„Молим вас, уђите. Ово је Абдулахова соба.“

Абдулах је био његов 19-годишњи најстарији син.

Он је убијен 2. августа приликом дневног отварања једног од пунктова за дељење хране који води Хуманитарна фондација Газе (ГХФ).

Фондација је почела са радом у Гази у мају, основали су је Израел и Сједињене Државе, под заштитом израелске војске и наоружаних америчких чланова обезбеђења који су ветерани специјалних снага.

У Абдулаховој празној спаваћој соби, Диа је загрлио школску торбу његовог сина.

„Мој драги дечак. Његов мирис је још на њој.

„Нека ти се Бог смилује, сине мој, и прихвати те у највишим круговима Раја.

„Уз Божију дозволу, одмах поред Господара света.“

Диа криви самог себе.

„Ноћ пре ми је рекао: 'Тата, желим да идем.'“

„Рекао сам му: 'За име Божје, не желим да идеш сутра, молим те, немој ићи.'

Он је рекао: „Уз Божју помоћ, све ће бити у реду, тата.“

„Наравно, осећај је грозан, као да сам ја тај који је убио мог сина, као да сам га ја послао у смрт.“

„Али била нам је потребна та помоћ.

„Жртвовао сам најстаријег сина да би могао да прехрани браћу и сестре, оца и мајку.“

Газу је захватила глад изазвана израелским ограничавањем уласка хране и других виталних потрепштина на територију.

Једини пут кад су агенције за хуманитарну помоћ и комерцијални шпедитери могли да испоруче адекватне залихе било је током трајања примирја које је започело 19. јануара ове године.

Оно се нагло окончало кад је Израел увео тоталну блокаду 2. марта и две недеље касније се вратио у рат.

Светско тело које процењује кризе са храном, ИПЦ, саопштило је у најскоријем извештају из августа да је глад сада захватила град Газу.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху каже да у Гази нема глади, одбацивши убедљиве доказе које је представио ИПЦ као „чисту лаж“.

ИПЦ је светски цењено и непристрасно стручно тело.

Нетањаху каже да Израел није одговоран ни за какве „несташице“.

Он за то криви неспособност агенција Уједињених нација у Гази и изнова оптужује УН да не чини ништа у вези са Хамасовом систематском крађом хране.

УН негирају његове оптужбе, тврдећи да су њихове пошиљке дигитално кодиране и да могу да се прате.

Израел, кажу оне, никад није изнео доказе за наводе о систематској крађи, упркос сталним захтевима УН-а.

• Америчка антиисламска мотоциклистичка банда чува пунктове за хуманитарну помоћ у Гази: ББЦ истрага
• Контроверзна хуманитарна агенција ГХФ која дели помоћ у Гази - шта се зна о њој
• Видео сам колеге да пуцају на гладне Палестинце, каже хуманитарни радник у Гази за ББЦ

Глад је разлог зашто су Палестинци у Гази, од којих су многи млади људи попут Абдулаха, спремни да ризикују животе на пунктовима ГХФ-а како би дошли до хране.

Прошло је скоро две године откако је Хамас убио 1.195 људи у јужном Израелу и узео 251 таоца.

Четрдесет осам Израелаца још је у Гази.

Верује се да су можда 20 њих још живи.

Ово остаје највећа траума за Израел још од стицања његове независности 1948. године.

Израелски одговор био је да изазове највећу трауму коју су доживели Палестинци за истих скоро осам деценија.

Израелци настављају да тврде да у Гази поступају искључиво у самоодбрани – у уском појасу земље који је сада у рушевинама и у ком је Израел убио најмање 65.000 људи, према Министарству здравља које води Хамас, у шта спада и више од 18.000 деце.

Израел негира те бројке, али се оне генерално сматрају поузданим међу међународним организацијама.

Абдулах је био бистар младић.

Самолепљиве белешке изнад његовог радног стола представљају подсетнике самом себи да покуша да освоји 95 одсто поена на испитима.

Судећи по фотографијама које нам показује његов отац, облачио се елегантно, са уредном потшишаном косом и осмехом пуним очекивања.

Мора да је видео разне могућности пред собом у животу, чак и у Гази, месту где је живот био тежак чак и пре рата.

Сада је тај живот сведен на голу борбу за преживљавање од израелских напада и глади.

Абдулахов комшија Моаз, пријатељ из детињства, преузео је причу о томе шта се десило онога дана кад је овај погинуо.

Заједно су отишли до пункта ГХФ-а број 4, једином у центру Газе, следећи упутства израелских војника којим путем да пођу.

Да би стекли предност у смртоносној трци за храном, многи Палестинци стижу на пунктове ГХФ-а много пре свитања.

Моаз и Абдулах су чекали близу куће у рушевинама мање од 500 метара од пункта.

Потом је Абдулах рекао да мора да обави нужду и преместио се, каже Моаз, тридесетак метара даље.

Тад је био погођен хицем.

Моаз каже да је трчао кроз жестоку ватру да би стигао до пријатеља.

Овај је живео још око 10 минута.

Диа нам је причао о сину и колико је тешко живети и остати жив у Гази.

„Ми у Гази смо мирољубив народ. Абдулах је био младић као и сваки други.

„Нека му се Бог смилује. Није добио прилику да оствари ниједан од снова.“

• Израел је починио геноцид у Гази, саопштила истражна комисија Уједињених нација
• Порођај и мајчинство у Гази: 'Моја ћерка је светло на земљи обавијеној тамом'

Питали смо израелску војску конкретно за Абдулахову смрт.

Нису нам одговорили, али су нам рекли да „не отварају ватру намерно на невине цивиле“.

ГХФ-ови адвокати кажу да његови плаћени војници такође не отварају ватру.

Они кажу да не знају ни за један кредибилно документовани случај да су то учинили и да никад нико није био убијен на пункту ГХФ-а или његовом видокругу.

Абдулахова прича потиче из филма који смо управо емитовали, назван Газа: Умирање за храну, снимљен у продукцији Панораме и ББЦ Ока.

То је истрага о глади у Гази и убиствима око пунктова за дељење хране које води ГХФ.

Умирање за храну бави се само једним аспектом хуманитарне катастрофе у Гази.

Утврдили смо како толико много Палестинаца гине док тражи хуманитарну помоћ.

То је засебна тема која завређује пола сата телевизијског филма.

Исцрпно сведочанство из сваког другог угла захтевало би читаву серију.

Извештавање за филм и његово снимање представљало је поприличан изазов.

То је зато што Израел не дозвољава ББЦ-ју, нити било којој другој новинској организацији, да шаље тимове у Газу да би слободно извештавали одатле.

Палестински новинари унутар Газе обављају херојски посао, без кога бисмо знали много мање о томе што се дешава у њој у последње две године.

Према Канцеларији УН-а за људска прва, најмање 248 новинара погинуло је од руку Израела.

У Умирању за храну, ја сам био репортер, јавно лице великог тима новинара.

Написао сам сценарио, али нисам интервјуисао Диу или Моаза о Абдулаховом убиству.

Нисам био присутан током снимања мртвих и особа на самрти на хитним пријемима болница, километара и километара рушевина, и палестинског очаја да се дође до било какве хране док су, према сведочанствима, израелска војска и наоружано америчко обезбеђење које ради за ГХФ отварали ватру.

Могао сам причам са саговорницима који нису били у Гази, лицем у лице или преко видео позива.

То није начин на који би ББЦ, нити било која друга екипа новинара или филмаџија, одабрао да ради властити посао.

Фундаментално правило новинарства је да се што више смањи удаљеност између репортера и приче.

То је било усађено у мене док сам као новинар стажиста ББЦ-ја био додељен редакцији за вести у Белфасту током Невоља у зиму 1984-85. године.

Саркастични уредник за вести, служећи се тоном који би га увалио у велике неприлике ових дана, рекао ми је да напустим зграду и употребим властите очи и уши и да разговарам са људима.

За страног дописника је немогуће да извештава о рату у Гази на тај начин, јер Израел држи капије Појаса Газе чврсто замандаљене.

Израелска војска допушта неким новинарским тимовима кратке и строго контролисане посете.

Био сам у једној таквој, на око три до четири сата, у првом месецу рата.

То ми је омогућило да видим разарање из прве руке и да разговарам са војницима.

Један израелски официр започео је причу тако што ми је рекао да они вредно раде на томе да заштите животе цивила.

Чак и у првим недељама рата, Израел је био оптуживан да игнорише властите правне обавезе да заштити цивиле.

Потом су официру одлутале мисли и он ми је згађено рекао да су сви Палестинци криви, не само јединице Хамаса које су предводиле нападе 7. октобра.

Да нису криви, рекао је он, већ би нашли неког начина да свргну Хамас с власти.

Да бисмо некако заобишли израелску забрану уласка, ми обично ангажујемо локалне новинаре слободњаке који још увек могу да оперишу на терену.

Наш тим водио је дуге разговоре са њима о томе где да снимају, кога да интервјуишу и шта да питају.

Морали смо да сазнамо позадину и релевантност за причу потенцијалних саговорника и где би снимање представљало прихватљив ризик у ратној зони у којој нигде није безбедно.

Из даљине, новинари ББЦ-ја управљали су тимовима које смо користили у Гази.

Прегледали смо и верификовали материјал који смо добили, детаљно проучивши податке уграђене у видео снимке који показују када и где су они снимљени.

Сама комуникација са људима у Гази је тешка.

Дигиталне везе се стално прекидају.

Требало је неколико дана да се прича о Абдулаху пошаље у Лондон након што је већ била снимљена.

Конективност из Газе често је слаба или непостојећа, јер је Израел бомбардовао торњеве за мобилну телефонију и интернет чворишта.

Актуелна израелска офанзива у Гази отежала је кретање и учинила га изузетно опасним.

Један од филмаџија са којим смо радили у граду Гази ућутао се на неколико дана док је селио породицу негде другде где се надао да ће они бити безбеднији.

Такође смо затражили дозволу да снимамо на пунктовима ГХФ-а, али смо били одбијени.

Извештавање на даљину није начин на који желимо да радимо.

Али имајући у виду ограничења која намеће Израел, верујемо да смо нашли најбољи могући начин да испричамо причу о томе како становници Газе живе и умиру.

Поред интервјуисања ожалошћеног, достојанственог Абдулаховог оца и пријатеља Моаза, који је гледао како овај умире, у Умирању за храну причали смо и са Рем, мајком која очајнички жели да обезбеди храну за њену гладну децу, а чији је муж погинуо на почетку рата.

И он је тражио храну, тада доступнију али је и даље било опасно изаћи да се она тражи док је Израел вршио инвазију на Газу и непрестано тукао по њој.

Она је била интервјуисана у шатору у граду Гази.

Нисмо успели да ступимо у контакт са њом последњих недељу дана или мало више.

Верујемо да је Рем можда одвела двоје деце јужно од града Газе да би побегла од жестоке офанзиве коју је Израел покренуо за заузимање ове области.

Ако је заиста тако, то ће онда бити шести пут да су расељени.

Већина од више од два милиона становника Газе била је расељена више пута.

Један од начина да дођете до информација кад нисте физички присутни да се уверите рођеним очима је да разговарате са сведоцима.

Интервјуисао сам доктора из британског НХС-а по имену Тавфик Омар који се управо вратио из Газе и који је васкуларни хирург у Ковентрију.

Тавфик је пореклом из Египта, а причао је нашироко са пацијентима и њиховим породицама у Гази.

Васкуларни хирурзи су навикнути на то да виде много крви.

Тавфик је био шокиран у Гази нападним мирисом крви у болницама препуним мртвих и оних на самрти који су били упуцани близу пунктова за дељење хуманитарне помоћи.

„Мештани који се враћају са пунктова ГХФ-а“, рекао ми је он, „говоре недвосмислено о томе да могу да виде како чланови обезбеђења ГХФ-а или особље ИДФ-а пуцају директно у масу.“

У Умирању за храну појављују се два узбуњивача који су желели да остану анонимни.

Један од њих је био шофер камиона ГХФ-овог подизвођача за логистику.

Звали смо га „Џон“ и прикрили његов идентитет зато што је забринут да би његова властита безбедност могла бити угрожена ако се сазна да је проговорио.

Он ми је испричао да је један други потенцијални узбуњивач био ућуткан претњама бивших колега.

Постоје само три пункта ГХФ-а за дељење хуманитарне помоћи, за разлику од 400 који су постојали кад су УН делиле ту помоћ.

Џон нам је испричао да су они више личили на војне базе на првој линији фронта, него на места на којима се дели хуманитарна помоћ онима којима је она потребна.

Он нам је рекао и да је сваке ноћи док је радио у позадини могла да се чује жестока пушчана ватра.

Џон је био толико шокиран оним што је видео да је у тајности правио видео снимке на мобилном телефону.

Погледајте видео: Упуцани у главу и груди - истрага о убиствима деце у Гази

Његови видео снимци били су део материјала који смо користили да утврдимо образац у ИДФ-овој употреби оружане ватре за контролисање масе, што је по самој дефиниција веома смртоносна техника.

У дану када је било убијено више од 20 људи близу једног јединог пункта ГХФ-а за дељење помоћи у граду Гази, успели смо да искористимо Џонов видео снимљен те ноћи да лакше утврдимо шта се дешавало.

На снимку се види како жестока ватра допире са положаја ИДФ-а непосредно иза пункта број четири.

Меци погађају област у којој смо утврдили да се гладни људи, у хиљадама, често окупљају код моста над исушеним речним коритом који води до улаза на пункт.

Иако нисмо били физички присутни у Гази, наш тим је анализирао Џонове видео снимке (баш као и многе друге) уз помоћ јавно доступних обавештајних података, што је један од начина да се провере догађаји и потврде сведочанства уз помоћ најновијих техника и софтвера за просејавање обиља података и снимака који су доступни онлајн.

Разговарали смо са петорицом балистичких експерата и користили софтвер који анализира звук пуцњаве на снимцима да бисмо лакше установили трајекторије метака.

Користили смо сателитске снимке, који више нису искључиво домен обавештајних служби, и упарили детаље које су они приказивали са видео снимцима.

Сателитски снимци доступни су комерцијално и посебно су вредни у Појасу Газе, који се протеже 40 километара уз источну медитеранску обалу где су облаци веома ретки.

Видео снимци настали на мобилним телефонима носе са собом мета податке, у које спадају и дигитални потпис времена, датума и места на којима су настали.

Ми знамо датуме узбуњивачевих снимака, али их нисмо обелоданили да бисмо се постарали да Џон остане анониман.

Подаци о броју смрти на пунктовима ГХФ-а потичу од тела званог Подаци о локацијама и случајевима оружаног сукоба (АЦЛЕД).

Оно сакупља и анализира податке из свих ратних зона света, а финансирају га, између осталих, Уједињене нације, Европска унија, САД и европске земље у које спада и Велика Британија.

Подаци АЦЛЕД-а показују да је, откако је ГХФ започео властите операције, убијено најмање 1.300 Палестинаца на његовим пунктовима или око њих, углавном од ватре ИДФ-а.

Широм Газе, Палестинци су гинули тражећи помоћ пре него што су отворени пунктови ГХФ-а по стопи од око тридесет људи месечно.

Откако су отворени, та бројка је скочило на 500.

ИДФ негира ова убиства.

Они су нам рекли да „не знају за стотине смртних случајева које су изазвале њихове снаге на пунктовима за дељење хране“.

Они кажу да су те бројке „преувеличане и нетачне“.

Други узбуњивач ког смо интервјуисали био је израелски војник.

И он је желео да остане анониман, јер је и даље активни резервиста, мада је почео да сумња, као и многи Израелци, у моралност онога што се од њега тражило да ради.

Кад је био мобилисан после напада од 7. октобра, био је убеђен, баш као и хиљаде других војника, да се бори да заштити рођену земљу.

Сада се брине да се бори да помогне да се одржи рат који је премијеру Бењамину Нетањахуу потребан да би остао на власти.

Заштитили смо војников идентитет и назвали га „Мајкл“.

Он нам се обратио преко израелске групе Прекид тишине која се противи окупацији Палестинских територија и помаже израерлским војницима који желе да говоре о властитим искуствима у њеном спровођењу.

Мајкл је био шокиран очајем и глађу које је видео у Гази.

„Тешко је појмити колико смо унизили један обичан народ до те тачке глади и помахниталости за храном.“

Он је рекао да су добили наређење да испаљују хице упозорења кад желе да потисну масу.

Они би отварали ватру кад год би маса прекорачила имагјнарне границе у овој области.

Палестинци нису били обавештени о том систему.

„Имате црвену, имате зелену границу. У зеленој испалите хитац упозорења.

„Да схвате да је то зона у коју нема уласка и да морају да се окрену.

„Кад су у црвеној, то је онда преблизу, сувише је опасно, и онда морате да користите смртоносну силу.“

Мајкл ми је испричао колико је забринут што су израелски војници преносили своје жеље хиљадама Палестинаца испаљивањем пет хитаца бојеве муниције.

„Да, то ме је много забринуло.

„Јер оног тренутка кад се више не обазиру на пуцње, почеће да трче право на нас, а ми онда морамо да одлучимо шта да радимо са хиљаду људи на путу ка бази.“

Мајкл је рекао да је операција хуманитарне помоћи ГХФ-а била хаотична и лоше испланирана.

Он каже да његова јединица није убила Палестинце који су дошли да траже хуманитарну храну само „пуким случајем“.

Израелска војска није одговорила на наша питања у вези са Мајкловим сведочанством о црвеним и зеленим границама.

Они кажу да су научили лекцију након што је „пријављено повређивање цивила“ на локацијама за дељење помоћи и да су „њеним снагама била подељена ажурирана упутства“.

Фолкер Тирк, високи комесар Уједињених нација за људска права, такође је говорио за нас.

„Имамо јасне доказе да су стотине људи убијене док су покушавале да приђу пунктовима и то углавном од израелске војске, што је потпуно неприхватљиво и грубо кршење, не само међународног хуманитарног права, већ и међународних закона о људским правима.“

„Изузетно је важно да они који чине ратне злочине, они који су чинили злочине против човечности, одговарају за то.

„Они морају да буду доведени пред лице правде.“

Фолкер Тирк је био интервјуисан путем видео линка из његове канцеларије у Женеви.

Узбуњивача Џона сам интервјуисао лично, а узбуњивача Мајкла на даљину.

Послали смо продуцента и сниматељску екипу до далеких саговорника, да бисмо добили широк распон снимака за монтирање интервјуа и да би све изгледало што професионалније.

Јавно доступни обавештајни подаци, интервјуи на даљину, дигитална технологија, управљање локалним тимовима из даљине у Гази, могу да донесу изузетне резултате.

Али не морате да будете довољно стари да бисте се сећали махнитог тражење кованица по џеповима за звање из телефонских говорница осамдесетих да бисте схватили вредност интеракције једног људског бића са другим, кад лично видите животе које воде и понекад начине на које умиру.

Израел негира све оптужбе за ратне злочине за које каже да су засновани на антисемитизму.

Израелски амбасадор у Лондону одбио је да буде интервјуисан за наш филм.

Амбасада нас је упутила на израелску војску, који је такође одбио да буде интервјуисан, али је послао писане одговоре које смо уврстили у филм и у овај текст.

Примирје у Гази није на видику.

Мир није чак ни далеки сан.

Рат који је започео нападима предвођеним Хамасом 7. октобра 2023. године једнако је значајан тренутак у историји овог сукоба баш као и онај из 1948. године, кад се Израел борио и освојио независност, и онај из 1967. године, кад је заузео и окупирао Западну обалу, у шта спада и Источни Јерусалим и Појас Газе, омогућивши му потпуну контролу над овом територијом.

Рат у Гази је оголио овај сукоб на његове основе.

Европски савезници, који су Израелу пружили снажну подршку после 7. октобра 2023. године, одлучили су да је једини начин да покушају да обезбеде бољи начин за излазак из вечног рата је да признају независну Палестину, што су Велика Британија, Француска и други учинили ове недеље на Генералној скупштини УН у Њујорку.

Израел и његови савезници, предвођени Америком, осудили су овај потез као награду за Хамасов тероризам.

Контра-аргумент томе је да је најбољи начин да се окончају оружани напади на Израелце стварање услова за палестинску независност и омогућавање Палестинцима да оснују државу у Гази, и на Западној обали, укључујући престоницу у Источном Јерусалиму.

Окупација палестинске територије илегална је према међународном праву, по тврдњи Међународног суда правде.

Одлучно противљење Израела, уз подршку Америке, чини визију палестинске државе далеком.

Исто тако и присуство више од 700.000 јеврејских насељеника на Западној обали, укључујући и Источни Јерусалим, на земљи коју Велика Британија и други сада зову држава Палестина.

Али британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон тврде да морају нешто да предузму сада да би покушали да одрже у животу наду за мир кроз решење о две државе.

Ако Израел не буде прихватио палестинску независност, постаће још изолованији кад су у питању владавина над милионима људи и ускраћивање њихових политичких права.

Актуелна офанзива усмерена је на присиљавање и до милион људи да напусте град Газу.

Плану који заступају тврдокорни савезници Бењамина Нетањахуа одговара да заузму Појас Газе за јеврејске насељенике - а да се Палестинци силом одатле истерају.

Један екстремистички лидер у израелском кабинету предвидео је бум некретнина.

Постоје чврсти докази о почињеним ратним злочинима с обе стране.

Хамас је чинио ратне злочине кад је упао кроз утврде на израелској граници пре две године, и у наредним месецима док је још увек поседовао способност да испаљује баражну ватру пројектила на израелске градове.

Држање талаца у језивим условима и претња њиховим животима такође је злочин.

Израел се суочава са оптужбама за геноцидни напад на Палестинце у Гази, не само мецима и снажним експлозивима, већ и коришћењем хране као оруђа рата.

ИПЦ, светско тело које процењује ванредна стања у вези са несташицом хране, каже да је глад коју је изазвала израелска блокада у Гази присутна и да се и даље шири.

Ако буде било доказано да Израел ове ствари чини са намером да уништи Палестинце у Гази као групу, у целини или у њеним деловима, онда ће геноцид само бити додат на списак ратних злочине за које узбуњивач Џон - и многи други - кажу да су им присуствовали.

Израел тврди да има најморалнију војску на свету, да није чинио ратне злочине, да води праведан рат у одбрани властитих грађана.

Бењамин Нетањаху инсистира да ће актуелна офанзива усмерена на заузимање града Газе донети до сада недостижну потпуну победу над Хамасом која је упорно обећавана.

Он такође инсистира да ће спасити израелске таоце који су још увек у Гази.

Велика Британија тврди да је напад израелске војске на Газу потпуно немаран и скандалозан.

Министарка спољних послова Ивет Купер објавила је на друштвеним мрежама: „Он ће донети само још крвопролића, убити још више невиних цивила и угрозити преостале таоце. Потребно нам је моментално примирје, ослобађање свих цивила, неограничена хуманитарна помоћ и пут до трајног мира.“

Кад је у августу ИПЦ објавио извештај у ком се каже да се глад раширила све до града Газе, Израел је планирао једну од највећих офанзива овог рата да би заузео град и натерао око милион цивила у бег на југ.

Израел је био отворен у вези са тим плановима, што је довело до упозорења ИПЦ-а о изгледима у септембру.

Он каже да ће појачана војна акција и присилно расељење већ ионако крхке цивилне популације учинити глад у Гази „значајно гором“.

И то је сада највећи ризик.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Отишао је по храну и није се вратио': Приче о убијенима у Гази
• Погођени у главу и груди - истрага о убиствима деце у Гази
• Шта је геноцид
• Ко је све признао Палестину као државу и какав је став земаља Балкана
• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'
• Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води

(ББЦ Невс, 09.25.2025)