Savet Evrope poziva na sveobuhvatnu zaštitu žena u Srbiji od svih oblika nasilja

GREVIO pozdravlja napore učinjene na usklađivanju zakonodavnog i političkog okvira sa standardima Istanbulske konvencije, posebno donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021.  koji uvodi definiciju nasilja nad ženama u skladu s Konvencijom, ali u izveštaju sa zabrinutošću primećuje da je postupak ocene ustavnosti Zakona faktički obustavio njegovu primenu, čime je usporeno donošenje i sprovođenje politika za suzbijanje nasilja nad ženama u skladu s Konvencijom.

Na nivou javnih politika, usvajanje sveobuhvatne Strategije za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja za period 2021–2025. predstavlja značajan korak napred, navodi se u izveštaju.

Međutim, strategija nikada nije sprovedena u delo, a akcioni planovi neophodni za njeno sprovođenje nisu doneti.

Zamah pokrenut donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2017, koji je pohvaljen u početnom evaluacionom izveštaju GREVIO, nastavljen je kroz obavezne obuke za profesionalce, uključujući sudije i tužioce. U izveštaju se pozdravljaju planovi da se te obuke prošire i na digitalnu dimenziju nasilja nad ženama. Među obećavajućim inicijativama za prevenciju ističu se napori da se poveća redovno pohađanje škole među romskom decom, posebno devojčicama, kao i uspostavljanje onlajn platforme za roditelje, decu i nastavnike za prijavljivanje slučajeva nasilja.

Povećano učešće žrtava na sastancima lokalno uspostavljenih koordinacionih grupa ocenjuje se kao pozitivan razvoj. Kada je reč o krivičnom gonjenju, relativno visok procenat osuđujućih presuda za seksualno nasilje i uznemiravanje sugerišu da vlasti ulažu napore da efikasno primenjuju relevantne krivične odredbe. Hitne mere zaštite, kojima se nasilnik udaljava iz zajedničkog doma, obezbeđuju ključnu zaštitu žrtvama porodičnog nasilja.

Ipak, uprkos napretku u Srbiji, GREVIO je identifikovao oblasti koje zahtevaju hitnu akciju vlasti.

Potrebne su, navodi se, preventivne mere radi osporavanja stereotipnih shvatanja o ulozi žena i muškaraca u društvu i adresirali svi oblici nasilja nad ženama, uključujući i digitalnu dimenziju, čije su pojedine manifestacije – poput zloupotrebe fotografija –  poslednjih godina postale sve raširenije u Srbiji. Slično tome, aktivnosti podizanja svesti i sistematske i obavezne obuke uvedene Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici ne odnose se na druge oblike nasilja nad ženama.

U oblasti zaštite, nedostatak resursa otežava efikasno pružanje i opštih i specijalizovanih usluga podrške. Strogi uslovi licenciranja za sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja, koje su inače malobrojne, stvaraju dodatne poteškoće i doveli su do toga da neke sigurne kuće rade bez zvaničnih licenci. Centri za prijem žrtava seksualnog nasilja trenutno su koncentrisani u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, dok u ostatku zemlje ne postoje. 

Ključno pitanje u sistemu građanskog prava jeste nedovoljna pažnja posvećena bezbednosti majki i dece prilikom donošenja odluka o starateljstvu i viđanju. Nadzor nad susretima se retko određuje za nasilne roditelje, a mere zaštite za majke često ne važe i za njihovu decu. 

Kada je reč o procesuiranju, niska stopa prijavljivanja ukazuje na nedostatak poverenja u sposobnost krivičnog pravosudnog sistema da zaštiti žrtve, posebno među romskim ženama i devojčicama. Stope odustajanja od krivičnih postupaka za dela nasilja nad ženama ostaju visoke, a kazne su često blage, uključujući i u slučajevima femicida. Hitne mere zaštite se sistematski primenjuju, ali kada pređu u dugoročne mere zaštite, one se ne sprovode efikasno. Ovaj proces bi trebalo bolje nadzirati, uključujući elektronskim putem, a prekršaji bi trebalo da budu sistematski sankcionisani kako bi mere imale odvraćajući efekat.

Proceduralne mere namenjene sprečavanju ponovne viktimizacije i zaštiti dostojanstva i privatnosti žrtava tokom sudskih postupaka ne primenjuju se uvek dosledno, često zbog nedostatka tehničkih resursa u mnogim sudovima.

GREVIO savetuje da vlasti Srbije obezbede punu i efikasnu primenu svih mera zaštite žrtava tokom istraga i sudskih postupaka za sve oblike nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom.

Takođe savetuje vlastima da obezbede zaštitu žrtava od zastrašivanja, odmazde i ponovne viktimizacije, garantovanjem njihovog prava da budu obaveštene kada se protiv počinioca izdaju hitni nalozi zaštite ili zabrane približavanja, ili kada je počinilac pušten ili je pobegao.