Улице којима не пролазимо

Сматрала сам његову уметност преједноставним и прелаким тригером који попут рекламе дира нити оног бића које унутра, ко за инат, увек пати. Када год сам чула песму или прочитала стихове увек сам помислила "А лако је тако!", верујући да је права уметност она која се до унутрашњег бића пробија ипак мало теже. А онда сам схватила да "више не пролазим Улицом Доситејевом". То "Доситејева" постала су разна места, увек једно, али никад само оно. Схватила сам и то сасвим