Tramp tvrdi da neće dozvoliti Izraelu da anektira Zapadnu obalu; Vučić sa Netanjahuom u Njujorku

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da neće dozvoliti Benjaminu Netanjahuu da anektira Zapadnu obalu koju je okupirao Izrael.

„Neću dozvoliti Izraelu da anektira Zapadnu obalu... To se neće dogoditi", rekao je Tramp novinarima uoči obraćanja izraelskog premijera Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

Tramp, koji će se sastati sa Netanjahuom u ponedeljak, tvrdi i da je sporazum o Gazi „prilično blizu".

Izrael se suočava sa sve većim globalnim pritiskom da okonča rat u Pojasu Gazi i okupaciju Zapadne obale, dok mnoge zapadne države, koje su do sada bile saveznici Izraela, formalno priznaje nezavisnu palestinsku državu.

Krajnje desničarski Izraelci vide aneksiju kao način da se zaustavi mogućnost stvaranja Države Palestine.

Palestinske teritorije su podeljene na Pojas Gaze, kojim je do sada upravljala ekstremistička grupa Hamas, i na Zapadnu obalu u kojoj formalnu vlast ima Fatah, politički pokret suprostavljen Hamasu koji važi za umeren.

Ultranacionalisti u Netanjahuovoj vladajućoj koaliciji, posebno ministri Itamar Ben-Gvir i Becalel Smotrič, više puta su pozivali na aneksiju Zapadne obale.

Velika Britanija i Nemačka kažu da su upozorile Izrael na aneksiju, dok je generalni sekretar UN Antonio Gutereš ranije ove nedelje izjavio da bi to bilo „moralno, pravno i politički nepodnošljivo“.

Tramp novinarima u Beloj kući rekao da je razgovarao sa Netanjahuom, kao i sa drugim bliskoistočnim liderima.

„Približavamo se postizanju dogovora o (primirju) Gazi, a možda čak i mira", rekao je Tramp.

Pogledajte video: Šta je Zapadna obala

Abas: 'Palestinska država da preuzme odgovornost za Pojas Gaze - bez Hamasa'

Obraćajući se Generalnoj skupštini UN putem video-linka 25. septembra, palestinski predsednik Mahmud Abas rekao je da je spreman da sarađuje sa svetskim liderima kako bi sproveo mirovni plan za Izrael i Palestince koji je ranije objavila Francuska.

Amerika je zabranila 90-godišnjem Abasu da dođe u Njujork kako bi se uživo obratio u Generalnoj skupštini UN.

Zahvalio je zemljama koje su nedavno priznale palestinsku državu u talasu deklaracija, počev od Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i Portugalom, a zatim su usledile Francuska, Belgija, Luksemburg, Malta, Monako, San Marino, Andora i Danska.

Amerika se trenutno protivi priznavanju Palestine, rekavši da je takav potez nagrada za Hamas.

Isti stav ima i Izrael.

Pogledajte: Izraelski naseljenici napali palestinske posede na Zapadnoj obali pred BBC kamerom

„Hamas neće imati ulogu u upravljanju“, rekao je Abas u govoru.

Rekao je i da bi posle povlačenja izraelskih snaga palestinska država treba da preuzme „punu odgovornost" za Pojas Gaze i da ga poveže sa Zapadnom obalom koju je okupirao Izrael.

Ranije ove nedelje, Tramp se u sedištu Ujedinjenih nacija sastao sa liderima ključnih arapskih i muslimanskih zemalja koji su ga upozorili na posledice ako Izrael nastavi planove o aneksiji.

„Mislim da predsednik SAD veoma dobro razume rizike i opasnosti aneksije na Zapadnoj obali", rekao je novinarima ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, princ Fejsal bin Farhan.

• Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
• Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale

Vučić sa Netanjahuom u Njujorku o slobodnoj trgovini

Na marginama 80. zasedanja Generalne skupštine UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sastao sa Netanjahuom u Njujorku.

Opisijući razgvor kao dobar i sadržajan Vučić je na Instagramu objavio i da je „posebno važno što smo otvorili temu ugovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Izraela".

„Bio bi to veliki korak u razvoju naših budućih odnosa", napisao je Vučić, uz fotografiju sa Netanjahuom.

Više puta do sada, Vučić je odnose Srbije sa Izraelom opisivao kao prijateljske i dobre, a ovog leta je u centru pažnje bila i informacija da je Srbija tokom 2024. godine, izvezla oružje u Izrael vredno 42,3 miliona evra, pokazalo je istraživanje BIRN-a.

U jeku kratkotrajnih oružanih sukoba Izraela i Irana, Vučić je 23. juna izjavio da je Srbija „zaustavila izvoz municije".

„Sad ne izvozimo ništa. Sad smo zaustavili sve i moraju da budu posebne i specijalne odluke, ukoliko će nešto da ide", rekao je Vučić tada novinarima.

Međutim, istraživački sajt BIRN doneo je novo istraživanje prema kojem je Srbija u izvezla u Izrael više municije za prvih šest meseci 2025. nego tokom cele rekordne prošle godine.

Srbija ima dobre odnose i sa Izraelom i sa Palestinom, koju je kao članica, a potom i pravna naslednica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), priznala palestinsku državu još 1988. godine.

U tekućem ratu, Srbija je zainteresovana i za mirno rešenje i oslobađamnje izraelskih talaca koje Hamas i dalje drži u Gazi, a među njima je i Alon Ohel koji ima državljanstvo Srbije.

Ohel je i rođak ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića.

• 'Pasji sinovi iz Hamasa, pustite taoce i poštedite nas', poruka predsednika Palestinske uprave
• Hamas objavio snimak Alona Ohela, izraelskog taoca koji ima i državljanstvo Srbije
• Putin i Netanjahu - dve najveće Trampove glavobolje

Raste pritisak na Izrael, Majkrosoft otkazao neke usluge

Izrael je 24. septembra zatvorio jedini prelaz između Zapadne obale i susednog Jordana, čime je sprečio više od dva miliona Palestinaca da pređu.

Zatvaranje je usledilo nekoliko dana pošto je naoružani jordanski napada ubio dva izraelska vojnika ubijena u blizini prelaza.

Izraelska vojska je pokrenula brutalnu ofanzivu u Pojasu Gaze kao odgovor na napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 je uzet za taoca.

Od tada je više od 65.000 ljudi ubijeno u izraelskim napadima u Gazi, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.

Među njima je, tvrde, više od 18.000 dece.

U avgustu je Integrisana klasifikacija faz bezbednosti hrane (IPC), telo koje podržavaju UN, saopštila da se više od pola miliona ljudi širom Gaze suočava sa „katastrofalnim" uslovima koje karakterišu „glađu, siromaštvo i smrt".

Netanjahu je više puta negirao da ljudi u Gazi gladuju.

Istražna komisija Ujedinjenih nacija utvrdila je da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi, u izveštaju koji je Izrael kategorično odbacio kao „iskrivljen i lažan".

Izrael je pod sve većim pritiskom da okonča rat i okupaciju.

Pored toga što je više zemalja priznalo palestinsku državu, Evropska komisija je otkrila planove za ograničavanje trgovine sa Izraelom i uvođenje sankcija ekstremističkim ministrima u Netanjahuovoj vladi, što bi - ako budu usvojene - bio najoštriji odgovor EU na rat u Gazi.

Ove nedelje, američki tehnološki gigant Majkrosoft je prekinuo neke usluge jedinici izraelskog Ministarstva odbrane pošto je utvrđeno da je njegova tehnologija korišćena za masovni nadzor ljudi u Gazi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi
• Evropska priznanja Države Palestine pokazuju da se i dalje (jedino) pita Amerika
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• Čeka li Izrael potpuna međunarodna izolacija zbog Gaze i koliko je to moguće
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'

(BBC News, 09.26.2025)