Лобања стара милион година мења досадашња сазнања о еволуцији човека
Научници тврде да њихова анализа „у потпуности мења" наше разумевање еволуције човека, и ако је тачна, кључно рано поглавље наше историје сигурно ће се поново писати.
Лобања човека стара милион година, откривена у Кини, указује да је наша врста, хомо сапијенс, почела да се појављује најмање пола милиона година раније него што се до сада претпостављало, тврде истраживачи у новој студији.
Лобања показује и да смо много дуже него што се веровало живели заједно са другим сродним врстама, међу којима су били неандерталци, кажу они.
Научници тврде да њихова анализа „у потпуности мења&qуот; наше разумевање еволуције човека, и ако је тачна, кључно рано поглавље наше историје сигурно ће се поново писати.
Међутим, други стручњаци у области у којој има много неслагања око нашег настанка на планети, кажу да су закључци нове студије могући, али далеко од сигурних.
Откриће, објављено у једном од најугледнијих светских научних часописа Сциенце, шокирало је истраживачки тим, у којем су учествовали научници кинеског универзитета и Природњачког музеја у Уједињеном Краљевству (УК).
„Од тренутка када смо добили резултате, мислили смо да је невероватан.
„Како је то могло да буде тако давно у прошлости?&qуот;, рекао је професор Сиђун Ни са Универзитета Фудана, који је био један од руководилаца анализе.
„Али смо га много пута тестирали да испитамо све моделе, користили смо све методе и сада смо сигурни да је резултат тачан, и заиста смо веома узбуђени&qуот;.
- Делови тела које еволуција још не може да објасни
- Праисторијски секс: Кад су се срели погледи људи и неандерталаца
- Људи можда не би опстали без неандерталаца
Када су научници пронашли лобању, названу Јунсијан 2, претпоставили су да припада нашем ранијем претку, хомо еректусу, првим човеком са великим мозгом.
Разлог је што потиче из периода од пре око милион година, много пре него што се мислило да су се појавили напреднији људи.
Хомо еректус је временом еволуирао и пре 600.000 година је почео да се дели на неандерталце и нашу врсту - хомо сапијенсе.
Али нова анализа Јунсијана 2, коју су прегледали и независни стручњаци који нису учествовали у истраживању, указује да није у пиитању хомо еректус.
Сматра се да представља рану верзију сродне врсте, хомо лонгија (човека змаја), која је била на сличном степену развоја као неандерталци и хомо сапијенси.
Генетски докази упућују на то да је ова врста постојала упоредо са њима.
Дакле, ако је Јунсијан 2 ходао Земљом пре милион година, ране верзије неандерталца и наше врсте су вероватно такође постојале у то време, кажу научници.
Ова запањујућа анализа значајно је померила временску линију еволуције човека са великим мозгом за најмање пола милиона година, тврди професор Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону и један од руководилаца истраживања.
Каже да вероватно негде на нашој планети постоје фосили хомо сапијенса стари милион година, само још нису пронађени.
Постоје два начина да се утврди којој врсти је припадао неки рани човек и када је живео на Земљи – анализом облика лобање и њених генетских података.
У случају Јунсијана 2 коришћене су обе методе, и обе су дале исти закључак.
Међутим, други истраживачи, међу којима је др Ејлвин Склија, еволуциони генетичар на Универзитету у Кембриџу, истичу да постоје значајне неодређености у обе методе.
„Потребно је бити посебно обазрив у погледу процене времена, јер је то веома тешко урадити, без обзира да ли су у питању генетски или фосилни докази&qуот;, каже он.
„Чак и када постоји највећа количина генетских података, веома је тешко одредити тачно време када су те популације могле да коегзистирају, чак и у оквиру од 100.000 година, или и више&qуот;.
Додао је да иако су закључци професора Нија и Стрингера вероватни, далеко су од сигурних, и да је потребно још доказа да би се то потврдило.
„Та слика нам је и даље прилично нејасна, па ако закључци овог истраживања буду потврђени другим анализама, идеално анализама генетских података, мислим да бисмо тада могли да будемо сигурнији у резултате&qуот;, рекао је за ББЦ.
Најранији познати докази о постојању раног хомо сапијенса у Африци стари су око 300.000 година, па је закључак да је наша врста можда прво еволуирала у Азији прилично примамљив.
Међутим, професор Стрингер каже да у овој фази нема довољно доказа да би научници били сигурни, јер у Африци и Европи такође постоје људски фосили који су стари милион година које је такђе потребно анализирати.
„Постоје и неки генетски докази који упућују на још ранију појаву наше врсте, која се можда поново укрштала са нашом лозом, али то још није доказано&qуот;, рекао је он за ББЦ.
Померање временске линије у прошлост значи да су три људске врсте живеле у исто време на планети око 800.000 година, много дуже него што се раније претпостављало, и можда су током тог периода имале контакте и укрштале се.
хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/40пбЕМц-Qвк
Ранији настанак наше врсте такође помаже да се разјасне десетине људских фосилних остатака старих између 800.000 и 100.000 година, које су научници тешко класификовали и пронашли им место у људском породичном стаблу.
Али проблем решава ранија појава хомо сапијенса, хомо лонгија и неандерталаца.
То значи да је сада могуће сврстати те фосиле које је било тешко класификовати у подгрупе које припадају једној од група „велике тројке&qуот;, односно њиховим примитивнијим прецима - азијском хомо еректусу и хајделбершком човеку, објашњава професор Ни.
„Еволуција човека је попут дрвета&qуот;, рекао је он.
„То дрво је имало неколико грана, а постојале су три главне гране које су биле блиско повезане, и могуће је да су се међусобно укрштале, а упоредо су живеле готово милион година.
„Дакле, ово је заиста невероватан резултат&qуот;.
Лобања је ископана заједно са још друге две у кинеској покрајини Хубеју.
Међутим, биле су оштећене и згњечене, што је један од разлога зашто је Јунсијан 2 првобитно погрешно категорисан као хомо еректус.
Да би их вратили у првобитни облик, тим професора Нија је скенирао лобање и поправио их помоћу техника компјутерског моделирања, а затим је реплике одштампао на 3Д штампачу.
Када су видели лобање онакве какве су заиста биле, научници су тада могли да их класификују као посебну, напреднију групу људи.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Преиспитивања Чарлса Дарвина око „гнусне мистерије“ која га је мучила до краја живота
- Прича о Нишлији, првом неандерталцу у Србији
- Савремени човек и неандерталац живели заједно дуже него што мислимо
- Шта је истребило неандерталце: насиље или секс
- Нова научна сазнања: Остаци пећинске жене милион година старији него што се мислило
- Пећинске ознаке указују на софистициране неандерталце
(ББЦ Невс, 09.26.2025)
















