Да ли су куркума, љуте папричице и други зачини заиста добри по здравље

Често се тврди за љуту папричицу, куркуму и друге зачине да су добре за здравље или да чак могу да „ојачају наш имуни систем“.

Међутим, да ли зачини заиста могу да донесу здравствену корист нашој храни или да нам помогну да избегнемо неку болест?

Зачини су хиљадама година саставни део наше исхране – савршено нам је да побиберимо кромпир, пијуцкамо чај од ђумбира и додајемо љуте папричице у наше оброке.

Али у скорије време су неки зачини незванично унапређени из свакодневних кулинарских састојака у супер-храну која лечи све.

Хилари Клинтон је наводно јела једну љуту папричицу дневно док је била на турнеји у предизборној кампањи 2016. године у покушају да избегне да се разболи.

Куркума, која се у Азији користи миленијумима, успела је да заврши у кафетеријама широм света у облику „златног латеа“ – и, током пандемије, у виралне поруке које тврде да може да вам „појача имуни систем“ и да вас заштити од обољевања.

Она је, према једном славном кувару, сада „свуда“.

У међувремену, кајенска паприка се још није опоравила од непромишљене „Бијонсине дијете“ из 2013. године, која је препоручивала испијање напитка од кајенске паприке, јаворовог сирупа, лимуна и воде у сврху мршављења.

Али да ли зачини заиста доносе било какве здравствене користи нашој храни или нам помажу да избегнемо болести?

И да ли било који од њих заправо може да нам науди?

• Да ли је глутен (баш увек) непријатељ нашег тела
• Да ли је безбедно јести проклијали кромпир, црни и бели лук
• Може ли ултрапрерађена храна да изазове прерану смрт

Користи по здравље од љутих папричица

Један од најпознатијих и најчешће коришћених зачина је љута папричица.

Многе студије су проучавале њихове потенцијалне ефекте по наше здравље – али су пронашле једнако штетне као и корисне резултате.

Капсаицин је главни активни састојак у љутим папричицама.

Кад једемо љуте папричице, молекули капсаицина имају интеракцију са рецепторима температуре у нашим телима, шаљући сигнале у мозак да би створили осећање топлоте.

Неке студије указују на идеју да би капсаицин могао да помогне да живимо дуже.

Једна италијанска студија из 2019. године показала је да људи који једу храну зачињену љутим папричицама четири пута недељно имају нижи ризик од смрти у поређењу с онима који никад не једу љуте папричице. (Истраживачи су урачунали факторе стила живота као што су пушење, вежбање и целокупни квалитет исхране.)

А 2015. године, истраживачи у Кини, који су проучавали једење љуте папричице и здравље скоро 500.000 одраслих Кинеза, открили су да је једење љутих папричица повезано са нижим ризиком од смрти.

Они који су упражњавали зачињену храну скоро сваки дан имали су 14 одсто мањи ризик од смрти од оних који су јели зачињену храну мање од једном недељно.

„Главни налаз је био да је већи унос зачињене хране повезан са нижим ризиком од смртности, нарочито смрти од канцера, срчане болести и респираторних болести“, каже истраживач Лу Чи, професор нутриције у Харвардској школи јавног здравља.

То, међутим, не значи да ће, ако почнете да таманите огромне количине љутих папричица, то заштитити ваше здравље – или вас заштитити од респираторних болести – на кратке стазе.

Важно је не заборавити да је кинеска студија пратила сваког учесника у просечном временском периоду од седам година.

Дакле, чак и ако су љуте папричице имале заштитни ефекат по здравље учесника, уместо да су људи који једу љуте папричице били здравији у самом старту, ефекат се највероватније гомилао током дужег временског периода – а не у року од неколико недеља или месеци.

Чи је покушао да раздвоји ефекте једења љутих папричица од свега другог урачунавши године, пол, ниво образовања, брачни статус, исхрану и факторе стила живота као што су унос алкохола, пушење и физичке активности.

Он каже да је смањени ризик од болести од једења љутих папричица делом могао да буде због капсаицина.

„Одређени састојци у зачињеној храни као што је капсаицин показало се да побољшавају метаболички статус, као што су липидни профили“ – холестерол у крви – „и инфламација, а они би могли делом да објасне опсервације у нашој студији“, каже Чи.

Велики број студија такође је показао да капсаицин може да повећа количину енергије коју сагоревамо и да нам смањи апетит.

Зумин Ши, доценткиња на катедри за људску нутрицију на Универзитету у Катару, открила је да је упражњавање љутих чили папричица повезано са нижим ризиком од гојазности и корисно за висок крвни притисак.

Дакле, кад је она проучавала ефекте једења љуте папричице на когнитивну функцију, очекивала је хет трик.

Међутим, кад је измерила когнитивну функцију одраслих Кинеза у поређењу са њиховом конзумацијом љутих папричице, открила је да су људи који су јели више љутих папричица имали слабију когнитивну функцију.

Овај ефекат је био најизраженији код памћења: унос љутих папричица изнад 50 грама дневно био је повезан са скоро двоструким ризиком од самопријављеног лошег памћења.

Ипак, вреди напоменути да се самопријављени подаци нашироко сматрају непоузданим.

Осећај пецкања који долази са једењем љутих папричица одавно фасцинира научнике.

То нам такође пружа неки увид у то зашто би љута папричица могла бити повезана са когнитивним пропадањем: та сензација је резултат развоја биљака како би се заштитиле од болести и штеточина.

„Иако су се неке биљке развиле тако да постану горке или љуте за грабљивце, боље је ако биљка може себе да учини још и токсичном“, каже Кирстен Брант, виша предавачица у Центру за истраживање људске нутриције при Институту за здравствене науке популације на Универзитету у Њукаслу.

Али ова једињења генерално имају мањи ефекат на нас него на инсекте.

„Мало токсина може бити добро, попут кофеина, који убрзава метаболизам да бисмо се осећали буднијим“, каже она.

„Међутим, много је лоше за вас.“

Једињења која зачинима дају њихов укус нису штетна за људе, тврди Двејн Мелор, дијететичар и виши сарадник на Медицинском факултету у Бирмингему, у Великој Британији.

„Иако је много пигмената и горких укуса у којима обично уживамо у храни ту да би заштитило биљке од тога да их не поједу инсекти, ми смо се навикли на токсичне нивое тих укуса – можемо да изађемо на крај са многим једињења из ових биљака, као што је танин у црном чају, док неке друге животињске врсте не могу.“

С друге стране, чак и ако једињење у неком одређеном зачину можда има корисна својства, обично га не упражњавамо довољно да би то чинило неку разлику.

Узмите на пример полифеноле: једињења која могу да се нађу у многим биљкама са анти-инфламаторним својствима.

Предности по здравље из зачина делом се приписују њиховом вишем нивоу ових полифенола.

Један преглед истраживања из 2014. године, међутим, каже да је још увек нејасно да ли њихова мала количина док се једу зачини ограничава њихове здравствене предности.

Иако су неке студије произвеле охрабрујуће налазе, једна анализа из 2022. године на 11 прегледа закључила је да су здравствени ефекти једења капсаицина и зачињене хране нејасни, а ни база доказа није „изузетно високог квалитета“.

Користи по здравље од куркуме

Још један популаран зачин који се нашироко сматра корисним по здравље људи је куркума.

То се нашироко приписује куркумину.

Овај мали молекул који може да се нађе у куркуми често се користи као алтернативни лек за лечење инфламација, стреса и многих других стања.

Убедљивих доказа да је куркума добра за здравље, међутим, нема.

Бројне студије су показале да куркумин има анти-канцерогене ефекте у лабораторији.

Али лабораторијско окружење се умногоме разликује од људског тела.

А истраживачи кажу да је његова био-доступност сувише ниска да би нормалне порције имале било какве предности по здравље.

Ово би могло да важи и за друге зачине – мада су неки истраживачи проучавали предности по здравље суплемената који садрже веће дозе одређених зачина – и добили обећавајуће резултате.

На пример, једна студија из 2023. године је показала да свакодневно узимање суплемента ђумбира може да помогне у контроли инфламација код људи са аутоимуним болестима као што су лупус и реуматоидни артритис.

У западном свету, ово повећано интересовање за зачине као што је куркума као алтернативног лека последњи пут је виђено у Средњем веку, кад се веровало да зачини поседују исцелитељска својства, каже Пол Фридмен, професор историје на Универзитету у Јејлу.

„Зачини су коришћени за уравнотежење својстава хране. Људи су веровали да храна може бити топла, хладна, влажна и сува, и да јој је потребна равнотежа“, каже Фридмен.

Риба се сматрала хладном и влажном, на пример, док су зачини били топли и суви.

Идеја да се храна користи као лек и за постизање равнотеже њених својстава као што су топло и хладно, или влажно и суво, такође су главна начела Ајурведске медицине, која се практикује у Индији хиљадама година.

У многим западним земљама, где су такве идеје много новије, „ова идеја равнотеже слична је модерној њу ејџ медицини“, каже Фридмен.

„Наша модерна фасцинација зачинима нас више приближава средњевековним ставовима него што је то било пре 50 година – кад је постојао зид између модерних лекова као што су антибиотици и сујеверних лекова из прошлости који нису функционисали.“

У склопу њеног посла, Кертин Нелсон, бивша истраживачица-сарадница са Института за терапеутику и развој на Универзитету у Минесоти, бавила се молекулима да би видела да ли они могу бити једињења за нове лекове.

Одлучила је да проучава куркумин након што је упорно наилазила на тврдње о његовим здравим својствима.

„Истраживачи су могли да извуку ефекте из ћелија узгојених у епруветама додајући им једињења и гледајући шта се дешава ћелијама“, каже она.

Али она је открила да је куркумин „ужасан“ лековити молекул, зато што није био-доступан – што значи да тело не може да га искористи једном кад га свари.

Танко црево га не апсорбује лако, а његова структура може да се модификује кад се споји са протеинима у танком и дебелом цреву.

Као последица, он не чини много тога.

Можда има нечега у вези са куркумом од чега може бити користи, али то свакако није куркумин, каже она.

Уз то, ако се куркумин кува у склопу јела, каже она, додаје се заједно са другом храном и загрева, што значи да се његове хемијске компоненте мењају.

„Можда има нечег другог у куркуми што вреди поближе погледати, али не и куркумин, и можда није у питању само једна ствар. Можда мора хемијски да се модификује или дода нечему да би био користан.

Она каже да упражњавање много куркуме није штетно, али не би саветовала да се користи као лек на властиту руку.

Корелација напрема каузалности

Љуте папричице и куркума су нашироко проучавани, али већина испитивања су само поредила податке о упражњавању и различите здравствене исходе, што не раздваја узрок од последице.

А истраживања изведена у лабораторији нужно се не преносе и на људско тело.

И као што је случај са многим нутриционим студијама, тешко је раздвојити корелацију од каузалности.

Узмите за пример италијанску студију из 2019. године која је открила да постоји мањи ризик од смрти повезан са једењем љутих папричица.

Она је била опсервациона, тако да је немогуће знати да ли су људи живели дуже од љутих папричица, да ли су већ здрави људи имали обичај да једу више љутих папричица, или је по среди било нешто треће.

Један траг би, међутим, могао да се крије у томе како Италијани и друге медитеранске културе једу љуте папричице, каже ауторка студије Мариалаура Боначо, епидемиолошкиња са италијанског Медитеранског неуролошког института.

„Љута папричица је уобичајена у медитеранским земљама“, каже Боначо.

„Углавном се једе са пастом и махунаркама или поврћем.“

То је само један пример како би зачини могли бити индиректно корисни – једу се заједно са махунаркама и поврћем.

Истраживања су такође показала да додавање мешавине зачина хамбургерима може потенцијално да доведе до формирања мање слободних радикала у телу особе него код оних који су јели хамбургер без зачина, и могло би да учини месо мање канцерогеним.

Али ове предности би могле да се објасне простим својствима конзервације код зачина, каже Мелор, која није учествовала у овој студији.

„Стављање зачина у месо је добро позната техника за конзервирање меса“, каже он.

„Корист од зачина, стога, може бити више конзервирање хране, него да постоји директна корист по нас. Али у сваком случају, можемо да имамо користи, јер и даље чини храну мање штетном по нас.“

Многи истраживачи верују да здравствене користи од зачина заправо потичу од онога са чим их једемо.

На пример, постоји склоност да се користе као замена за со, каже Липи Рој, клиничка асистенткиња у медицинском центру Ленгон Хелт на Њујоршком универзитету у Њујорку.

„Зачини чине храну јестивом и укусном, и могу бити здрава алтернатива соли“, каже она.

Штавише, прошле године су истраживачи доказали да замењивање соли и засићених масти зачинима заправо може да учини популарну храну једнако укусном.

Ми такође имамо обичај да једемо љуте папричице са поврћем – од чега, наравно, има користи и наше здравље.

И тако, иако нам златни лате неће нашкодити, можда би нам било боље да поврће обогатимо са мало зачина.

Али свакако не би требало да се на њих ослањамо као начин да избегнемо – или излечимо – било какве болести.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Да ли сви треба да узимамо витаминске суплементе
• Морска маховина - суперхрана или пролазни здравствени тренд
• Да ли је доручак заиста најважнији оброк
• 'Цацио е пепе': Рецепт за пасту изазвао бес у Италији
• Помама за кофеинским врећицама: Тинејџерски тренд који је узнемирио стручњаке
• 'Боље је': Трамп тражио од Кока-коле да промени кључни састојак
• Шта јести током летњих врућина

(ББЦ Невс, 09.30.2025)