Виолета, кућо стара… Пише Иван Мрђен

Тај датум временом се преселио у оно „једног дана ћемо се свему томе смејати“, али тада, средином деведесетих, било је веома опасно шетати се градом и уз много мање количине непрежаљаних дојч марака. Сећам се да је брачни пар пензионера из Чачка, који је својој ћерки купио наш стан у Шумицама, на потписивање уговора донео паре ушивене у поставе мантила, а да смо потом нас двоје преко тадашњег Трга Маркса и Енгелса готово претрчали до друге адвокатске