Први пресек: Шта смо видели од Партизана и Звезде у дуплом колу Евролиге
Партизан и Црвена звезда остварили једну победу од четири утакмице дуплог кола најквалитетнијег европског клупског такмичења у кошарци.
Док се љубитељи кошарке широм Европе радују почетку Евролиге, коментаришу најбоље потезе и невероватне тројке, навијачи из Србије већ су почели са сликама апотека, лекова за смирење и напоменама да ће ово бити „дуга сезона&qуот;.
Партизан и Црвена звезда остварили једну победу од четири утакмице дуплог кола најквалитетније европско клупског такмичење у кошарци.
Црно-бели су поражени од Дубаија 89:76, да би затим савладали милански Армани 80:78.
Италијани су претходно у Београду били бољи од Црвене звезде 82:92, која је изгубила и од минхенског Бајерна 97:88.
У четири меча виђено је доста тога, тако да смо вам спремили мали пресек из угла ББЦ новинара.
Чекајући центра
Пише: Грујица Андрић
За навијаче и играче Партизана ни ова евролигашка сезона неће проћи без високог притиска.
За једне крвног, а за друге навијачког.
Премијера против Дубаија, убедљив пораз и киша тројки у кошу црно-белих био је увод, а када су присталице београдског тима помислиле да ће бити мање нервирања против Олимпије из Милана у Београдској арени - ето тензије ниоткуда.
Иако је имао 20 поена вишка у трећој четвртини, Партизан је дозволио миланском великану да у завршницу уђе са реалним шансама да однесе и другу везану победу из Београда пошто је савладао Црвени звезду.
Али, Марко Гудурић није погодио тројку за тријумф мање од две секунде пре краја, зачуо се уздах олакшања више до 19.000 навијача у Београдској арени, па прво од 10 дуплих евролигашких кола црно-бели могу да архивирају као релативно успешно.
Није ово нови тим Партизана, прошлогодишњи је уз четири појачања у ову сезону ушао са амбицијама да се пласира међу шест најбољи тимова Европе, како је најавио председник Остоја Мијаиловић.
Док млади Финац Мика Муринен још није одрадио ниједан тренинг са саиграчима, како је потврдио Обрадовић после меча са Олимпијом, новајлије Дилан Осетковски, Џабари Паркер и Шејк Милтон показали су да би могли да буду добра појачања.
Паркер је донео стабилне поентерске бројке на оба меча, Осетковски против Дубаија одиграо одлично, а против Милана неприметно.
Милтон је у уводна два која изгледао као неко ко би могао да буде адут у преломним тренуцима, када је потребно да неко у Партизану „измисли кош“, а не зове се Карлик Џоунс.
Судански плејмејкер ће наставити да буде један од стубова игре Обрадовићеве екипе, уз бека Стерлинга Брауна и крило Исака Бонгу, који као новопечени европски првак наставља да ради све и буде „швајцарски ножић“ Партизана, како Бонга сам себе описује.
Главна брига навијача црно-белих, као и претходних недеља, може да се опише једном речју - центар.
Остао је тим без двојице центара овог лета, а стигао је само Осетковски, који може да помогне, али то није позиција на којој се најбоље сналази.
У завршници меча са Миланом морао је да игра на тој позицији, пошто су Тајрик Џонс, а касније и крилни центар Џабари Паркер добили по пет личних грешака, па је највећи проблем Партизана на почетку сезоне одмах постао врло видљив.
Чекају навијачи, али чекају и управа и Обрадовић, који је више пута говорио да је понуда на тржишту играча лоша због конкуренције из НБА лиге и америчких универзитетских тимова, који младим играчима сада нуде далеко већи новац од евролигашких клубова.
„Нећемо доводити сигурно некога само да бисмо га довели, али хоћемо ако неко може да нам помогне“, понавља Обрадовић од почетка припрема.
Уигравање екипе не олакшава ограничено трајање припрема, одсуство неколико играча који су били у репрезентацијама, али и честа и далека путовања.
Одлазак на припремни турнир у Аустралију, са којег су се црно-бели вратили недељу дана пред почетак Евролиге, био је „изузетно користан за клуб&qуот;, али и додатни напор за играче, рекао је тренер Жељко Обрадовић.
„Да ли је с аспекта припрема нешто што је било тешко - јесте&qуот;, казао је после меча са Олимпијом из Милана.
- Мика Муринен, најбољи млади кошаркаш Евробаскета, потписао за Партизан
- Прича о кошаркашком професору: Зашто је Александар Николић 'прво слово југословенске тренерске азбуке'
- Кад три поена вреде много више: Легендарни кошеви Партизана
Ух
Пише: Слободан Маричић
Помало сам се чудно осетио када сам у уторак око 19:30 ушао у београдску арену, на евролигашку премијеру црвено-белих против Арманија.
Прво, брзо схватам да хала неће бити пуна, горњи ободи нивоа 400 иза кошева су били празни, и било је ми жао, требало би ваљда екипи пружити подршку од почетка.
Друго, пошто нисам стигао да погледам ниједну припремну утакмицу, схватам да сам негде у рангу спортских туриста, који у потрази за мало авантуре често свраћају на мечеве Звезде и Партизана у Евролиги.
Посматрам око себе шта се дешава и надам се доброј атмосфери, а суштински не знам играче.
Када је меч почео ухватио сам себе да често скрећем поглед ка семафору, не бих ли бројеве на дресовима упоредио са дешавањима на терену и схватио ко је ко.
Аха, оно је Семи Оџелеј, овај тамо је Ебука Изунду, а онај десно је Џордан Нвора.
Чиму Монекеа и Хасијела Риверу сам због фризура лако препознао.
Да, тим је потпуно нов и можда би било нереално очекивати да од првог минута крену да добијају редом, али делује да су проблеми бројнији од пуке неуиграности.
Прво, гледам нашег Марка Гудурића у противничком саставу, погађа неколико тројки у низу и прелама меч у корист Арманија и мало сам љубоморан што се није вратио у Звезду.
Изјавио је да је „постојала нека прича“ о томе почетком године и на крају ништа.
Армани је током целог меча водио, Звезда се у неколико наврата приближавала на пар кошева заостатка, хала се будила, али до преокрета није дошло.
Све кошеве за црвено-беле постигла су само петорица играча - Нвора, Монеке, Тајсон Картер, Коди Милер Мекинтајер и Никола Калинић - уз доста проблема у игри пет на пет, али истовремено не превише кошева у транзицији.
И поприличне проблеме у одбрани.
Делује да ће њих четворица носити екипу, али мора још неко да искочи.
Монеке је великом борбом и гестикулацијама ка публици неколико пута распаљивао навијаче и делује да су га у хали брзо заволели.
Да, ту су и проблеми са повредама - Ајзеа Кенан, Џоел Боломбој, Девонте Грејем, капитен Огњен Добрић и Урош Плавшић, а од Арманија и центар Хасијел Риверо – али сам се и поред свега надао победи над Италијанима, макар на мишиће и домаћи терен.
У клуб је у међувремену стигао Донатас Мотиејунас, а вратио се и отписани Јаго дос Сантос.
Ух, биће ове сезоне весело, кажем себи по изласку из хале.
То ми је потврђено већ два дана касније, приликом гостовања минхенском Бајерну, где црвено-бели немају победу од сада већ давне 2015.
Међутим, одлично прво полувреме и девет поена вишка на почетку треће деонице преварили су мој мозак да помисли како је победа у Минхену, после пет пораза у низу, заправо могућа.
Ипак, као да су сви енергетски пали, као и проценат шута, деловало је да играчи сами не верују у победу, готово све ничије лопте су завршиле у рукама кошаркаша Бајерна, а Андреас Обст је наставио да погађа и да погађа и да погађа... Девет тројки укупно.
И све време гледам нашег Стефана Јовића, љубоморан што се није вратио у Звезду.
Посебно забрињава што су црвено-бели од две екипе које нападачки баш и не важе за топ ниво Евролиге примили чак 189 поена.
Ух, биће ово дуга сезона.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.03.2025)

















