Јесу ли неки људи природно лоши у математици

На имању има три врсте животиња.

Све животиње су овце, осим три.

Све су козе, осим четири.

И све су коњи, осим пет.

Колико има животиња сваке врсте?

Ако вас је ова мозгалица збунила, нисте једини.

Решење је: коњ, две козе и три овце.

Па зашто некима математика иде од руке, док другима представља велику муку?

Иако генетика може да има одређену улогу, она је само део много шире слагалице која подразумева сложену комбинацију биолошких и психолошких чинилаца и окружења.

Студије о близанцима

Професорка Јулија Ковас са Голдсмитс колеџа Универзитета у Лондону, генетичарка је и психолошкиња која проучава разлоге различитих математичких способности људи.

Учествовала је у великој студији која је пратила око 10.000 парова једнојајчаних и двојајчаних близанаца од рођења, ради истражавања начина на који генетика и окружење обликују способности учења.

„Једнојајчани близанци су сличнији једни другима него двојајчани у свим психолошким особинама које смо проучавали.

„То значи да су сличнији и по математичким способностима што указује да породично окружење не објашњава те разлике.

„Изгледа да и гени играју улогу&qуот;, објашњава она.

У средњој школи и одраслом добу, генетска предиспозиција изгледа да чини око 50 до 60 одсто способности за учење и савладавање математике, каже професорка Ковас.

„То потврђује теорију да су и гени и окружење важни&qуот;.

• Кућа мудрости - место настанка савремене математике
• Шта је математика: Између бројева и стварности
• И животиње разумеју бројеве - то им помаже да преживе

Окружење

У обзир је важно узети и оно чему смо изложени, што не подразумева само квалитет школе коју похађамо и колику помоћи добијамо за решавање домаћих задатака.

Утицаји могу да буду и „насумични&qуот;, на пример, нека емисија на радију може да пробуди интересовање за одређену област, каже Ковас.

Али напомиње да генетске предиспозиције могу да изврше одређени утицај.

Иако неће сви постати стручњаци за математику, добра вест је да свако може да унапреди математичке способности, каже др Иро Ксениду-Дерву, која проучава менталне способности стицања, разумевања и употребе знања у математици на Универзитету у Лафбору у Уједињеном Краљевству (УК),

Постоје докази да наше мисли, уверења, ставови, и осећања играју важну улогу у развоју наших нумеричких и математичких вештина, објашњава она.

Др Ксениду-Дерву истиче да фобија или страх од математике може да утиче на постигнућа, и да је важно да људи који желе да буду бољи у математици верују да то заистас и могу.

Фобија или страх од математике

Негативна искуства, као што су коментари да сте лоши у математици или слабији резултати на тестовима у поређењу са вршњацима, могу да узрокују фобију или страх од математике, каже она.

„Страх оф математике води ка избегавању математике, што затим доводи до слабијих резултата који додатно повећавају анксиозност&qуот;, објашњава др Ксениду-Дерву.

То оптерећује нашу радну меморију која нам омогућава учење и решавање проблема.

„Када смо анксиозни, те негативне мисли заузимају много драгоценог простора у нашој радној меморији, па остаје врло мало капацитета који може да се искористи за решавање проблема&qуот;, каже она.

Наводи студију коју је спровео Универзитет у Лафбору на деци узраста од девет и десет година, која је истраживала везу између радне меморије и страха од математике.

Деца су добила задатак менталне аритметике са двоцифреним бројевима, али су им пре задатка прочитане речи које је требало да запамте, а касније да их изговоре.

Резултати деце која су имала изражену фобију од математике били су знатно лошији, наводи она.

Погледајте видео: Седмогодишњак рачуна као дигитрон

Урођени осећај за бројеве

Професор Брајан Батерворт са Универзитетског колеџа у Лондону бави се когнитивном неуронауком.

Његова истраживања показују да људи имају урођени осећај за бројеве, чак и деца која никада нису учила да броје.

Међутим, каже да код неких људи тај „урођени механизам не функционише баш најбоље&qуот;.

Дискалкулија је поремећај способности рачунања.

Сматра се да је дискалкулија једнако распрострањена као дислексија, и да је има око пет одсто људи, каже Батерворт.

Људи који имају дискалкулију често имају потешкоће са основним аритметичким задацима, као што су „пет пута осам&qуот; или „шест плус шеснаест&qуот;.

Батерворт и његов тим су развили игру која помаже деци, нарочито малишанима који имају дискалкулију, да савладају основну аритметику,

Али каже да није јасно какви су дугорочни ефекти оваквих интервенција.

„Потребна је рана интервенција и касније праћење развоја те деце током наредних неколико година&qуот;, објашњава он.

Зашто је математика другачија од осталих предмета?

Др Ксениду-Дерву пореди учење математике са „зидањем менталног зида од цигала&qуот; где је потребан чврст темељ да би се напредовало ка вишим нивоима.

„У математици не можете да прескачете цигле.

„На пример, у историји можда не познајете најбоље одређено раздобље, али то није велики проблем.

„Али у математици то једноставно није могуће&qуот;, каже она.

• Математичар који је спасао коцкарнице Лас Вегаса
• Математичка гимназија - школа за светске шампионе знања
• Студенткиња за седам дана решила математички проблем стар 50 година

Искуства у свету

Професорка Ковас наводи истраживање ПИСА (Међународни програм процене ученичких постигнућа) из раних 2000-их, које процењује образовне системе широм света тестирањем знања математике, читања и наука 15-годишњака из различитих земаља.

„На врху међународних ранг-листа били се ученици из Кине и још неколико источноазијских земаља, као и из Финске.

„Тако је Финска означена као нека врста европског парадокса, јер се по резултатима сврстала у земље источне Азије&qуот;, каже професорка Ковас.

Да ли нешто може да се научи од земаља које постиже добре резултате?

Џенџен Мјао, ванредна професорка математике на Универзитету у Ђјангсију, кинеској покрајини, каже да је настава математике у Кини усредсређена на „основна знања, основне вештине, основна математичка искуства, и основно математичко размишљање&qуот;.

Др Мјао додаје да се у Кини веома поштују наставници и образовање, а да предавачи често држе само један до два часа дневно, што им оставља довољно времена да се темељно припреме за наставу.

Пека Ресанен, професор економске социологије на Универзитету у Туркуу у Финској, објашњава да систем математичког образовања у земљи такође највећу пажњу посвећује основном знању.

„Главна филозофија финског образовног система била је да сви стекну основно знање и вештине&qуот;, каже он.

Професор Ресанен истиче да образовање наставника у Финској траје пет година, а број кандидата који се пријаве је десет пута већи од броја слободних места, што показује колико су наставници у тој земљи цењени.

Али наравно, као и свим другим земљама постоје разлике у знању, што професорка Ковас сматра доказом „сложености&qуот; математике.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• За овај нумерички систем мало ко је чуо, а у Европи је коришћен вековима
• Страх од математике - срце брже ради, зноје се дланови, али решење постоји
• Брачни пар који је простом математиком „хаковао“ лутрију и освојио 26 милиона долара
• Због чега је број 6174 мистериозан за математичаре
• На неким језицима математика је једноставнија
• Потрага за насумичним бројкама које управљају нашим животима

(ББЦ Невс, 10.08.2025)