Ушушкани са бубама: Како микроби контролишу ваш сан

Научници желе да искористе бактерије које живе у нашим цревима и устима да нам помогну да боље спавамо ноћу.

Док ноћу лежите у кревету, ваше тело је мноштво узаврелих активности.

Готово на сваком милиметру вас - а и у вама изнутра - милијарде сићушних организама мешкољи се и бори за простор.

Али ако од те застрашујуће помисли не можете да спавате, замислите само ово: оне би исто тако могле да вам помогну да ноћу боље спавате.

Нова истраживања показују да заједнице бактерија, вируса и гљивица које чине микорбиоту нашег тела могу да утичу и на наш сан.

У зависности од састава нашег личног микропског екосистема, дужина нашег сна се или побољшава или погоршава.

И, да све буде интригантније, то може да нам понуди нове начине за борбу против стања која имају везе са сном а изазвана су поремећеним телесним часовником, који научници за сан иначе описују као циркадијални ритмови.

Иако се многи људи тренутно ослањају на пилуле за спавање да би умирили упорну несаницу, у будућности бисмо могли да видимо како су пријатељски настројене бактерије ангажоване да нам помогну да утонемо у сан, и чак разреше опструктивну апнеју, стање у ком људи имају проблема са нормалним дисањем док спавају.

То би донело ново значење изразу „хигијена сна“.

„Доминантна теорија дуго времена била је да су поремећаји сна штетни по наше микробиоме,“ каже Џенифер Мартин, професорка медицине са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу и чланица одбора Америчке академије за медицину сна.

„Али неки од доказа које сада налазимо указују на то да је то веза која вероватно иде у оба смера.“

У мају ове године је ново истраживање представљано на академској конференцији за научнике сна сумирало оно што обелодањује све већи број других студија.

Оне су показале да су тинејџери и младе одрасле особе са већом разноврсношћу микроба у устима склони томе да имају дужи сан.

• Да ли бисте јели инсекте да су укуснији
• Можете ли да замислите свет без инсеката
• Како победити комарце: Оглувети их

Истраживање је такође показало да људи са медицински дијагностификованом несаницом имају мањи бактеријски диверзитет у цревима у поређењу са нормалним спавачима.

То се обично везује за мање здраве имуне системе и поремећаје у обрађивању масти и шећера, а што може да доведе до повећања ризика од дијабетеса, гојазности и срчане болести.

Једна друга студија, у којој је 40 људи волонтирало да месец дана носи направе за праћење сна и даје микробе из црева на анализу, такође је показала да је квалитет сна био у корелацији са мање разноврсном популацијом микроба из црева.

Плус, људи са „друштвеним џетлегом“ - чији се обрасци сна током радне недеље и викенда у огромној мери разликују - имали су значајно другачије микробиоме од оних чији обрасци сна нису много варирали у току недеље, према подацима које је анализирала британска здравствено-технолошка компанија Зои.

„Нарушавање циркадијалног ритма се дешава код људи који остају дуже будни и дуже спавају викендом, код оних који раде у дугим сменама, као што су припадници хитних служби, полицајци и чувари, болничари и војници, и код људи који једу преблизу одласку на спавање“, каже Кенет Рајт, професор интегративне физиологије са Универзитета Колорадо Болдер у САД.

„То може да изазове гастроинтестиналне поремећаје и метаболичке болести, који су честе на пример код радника који раде у сменама, а уздрмани микробиом би могао да игра велику улогу у свему томе.“

Могуће је да су појединци са нарушеним сном склони да се мање здраво хране, што потом утиче на њихов микробиом, сугерише Сара Бери, професорка нутриционих наука на Краљевском колеџу у Лондону и главна научница у Зои.

Она наводи друга истраживања која није спровела Зои, а која су открила да они који мало спавају обично подсвесно појачавају унос шећера у себе.

„Део теорије која стоји иза овога је да кад нисте добро спавали претходну ноћ, центри за награђивање у вашем мозгу су појачани наредног дана и зато ви тражите тај брзи фикс“, каже она.

„Ваш мозак вас практично превари да помислите, 'У реду, потребни су ми рафинисани угљени хидрати', да бих добио тај жељени брзи налет енергије.“

Али промена прехрамбених навика у реакцији на ускраћивање сна није читава прича.

Бери и њене колеге открили су девет врста којих је било више и осам којих је било мање код људи са друштвеним џетлегом у поређењу са онима који нису имали ову варијацију у обрасцима сна.

Али су они открили и да је исхрана наизглед могла да објасни само промене у изобиљу код четири од ових микропских врста.

Џејми Тартар, професорка физиологије и неуронауке на Универзитету Нова Југоисток на Флориди која није учествовала у Зоиној студији, каже да је све убеђенија да одређени микроби играју директну улогу у сну.

Она наводи Фирмицутес, једну од најдоминантнијих таксономских група бактерија које се могу наћи у цревима.

У тестовима у којима су Тартар и њене колеге пратили сан и тестирали микробе из црева код 40 мушкараца, открили су 15 различитих група бактерија Фирмицутес које су имале корелацију са великим бројем мерила сна на разнородне начине.

„Немамо све одговоре у овом тренутку, али свакако изгледа као да неки могу да унапреде сан, а да неки други могу да нашкоде сну“, каже она.

У неким случајевима нарушени сан би могао активно да утиче на промене у овим микропским популацијама преко нарушавања имуног система и његове способности да регулише микробе, што би заузврат могло да појача вероватноћу дугорочнијих проблема са спавањем.

Али истраживачи као што су Тартар и Мартин сугеришу да неки проблеми са сном могу такође бити покренути микропском неравнотежом у цревима или устима.

Они верују да одређене бактерије могу активно да мењају квалитет сна који добијамо мењањем нашег циркадијалног ритма – унутрашњег телесног часовника који управља нашим сном – и да промене наш унос хране, која такође утиче на то како спавамо.

Неки докази за ово потичу из низа студија које се баве такозваним фекалним трансплантима.

У једној студији из 2024, научници су трансплантирали фекалије - заједно са микрибома из црева које су оне садржале - из људи и имплантирали их у црева мишева.

Глодари који су добили фекалије од људи који су патили од друштвеног џетлега и несанице развили су понашање веома налик несаници, поставши буднији током њихових типичних сати спавања.

У једној другој студији у којој су мишеви добијали низ микроба из црева од људи пре, током и после опоравка од џетлега, трансплантација микроба из фазе дежтега навела их је да се угоје и имају проблема са контролом шећера у крви.

Велики број студија на малом узорку људи које су радили истраживачи из Кине показао је да трансплантација фекалија може да помогне да се побољша сан пацијената који пате од хроничне несанице и поремећаја сна.

Наравно, вреди подсетити се да многи аспекти сна укључују психолошке факторе, тако да је могуће да је трансплантација навела пацијенте да промене ментални склоп тако да им то омогући да спавају чвршће.

Биће потребно рандомизовано, двоструко слепо клиничко испитивање да би се правилно тестирала ефикасност овога, кажу истраживачи.

Али има и других разлога за веровање да би то могло да функционише.

За исхрану, на пример, добро је познато да утиче на сан.

Кад је група од 15 здравих младих мушкараца недељу дана следила исхрану са много масти и много шећера, то је променило електричне обрасце у њиховом мозгу током дубоког сна, мада је тешко извући чврсте закључке на основу тако малог узорка.

Слично томе, у експерименту у ком је волонтерима процењиван сан пошто су примили антибиотике, докази су показивали да је то смањило количину сна без фазе брзих покрета очију.

То је кључни део циклуса сна када наше тело пролази кроз опоравак а нова сећања и вештине се учвршћују, мада налази нису важили за све антибиотике, и, још једном, студија је била премала.

Промене у равнотежи микробиома из наших црева могу такође да промене количину корисних хемикалија које они производе док помажу у разлагању наше хране.

То заузврат може да утиче на квалитет нашег сна, каже Тартар.

Ми знамо, на пример, да неки микроби из црева производе неуротрансмитере као што су гама-аминобутерна киселина, допамин, норепинефрин и серотонин, или масне киселине кратког ланца као што је битурат, од чега све игра улогу у сну.

„Док се производе у цревима, они могу да утичу на мозак“, каже Тартар.

Ако се смањи обиље тих микроба, онда ће се њихов хемијски утицај на мозак највероватније такође смањити, док други микроби који користе храну као што су засићене масти и шећер за синтезу инфламаторних молекула могу да се размноже.

Верује се да су неке од ових инфламаторних хемикалија, као што су одређене жучне киселине, способне да омету циркадијални ритам у мозгу.

Мартин каже да исто врло вероватно важи за оралне микробиоме.

Повишенон запаљење, изазвана цветањем микроба код људи који имају лошу исхрану или лоше дентално здравље, могло би да појача ризик тих људи од проблема као што су опструктивна апнеја, у којој се зидови грла опуштају током сна, ометајући нормално дисање.

„Ако је микробиом неуравнотежен, то би могло да доведе до локалне и системске инфламације која може да изазове сужавање дисајних путева, отпуштање хормона стреса и много других ствари које ометају сан касније у животу“, каже Мартин.

Сужени или блокирани дисајни путеви могу довести до опструктивне апнеје и хркања.

Имајући све ово на уму, могуће је да би пробиотици (пилуле које уводе циљани бактеријски сој) или пребиотици (несварљиви прехрамбени састојци који селективно хране корисне бактерије у цревима) могли да помогну у лечењу одређених поремећаја сна.

Тартар указује на једну студију која је показала како је конкретни пробиотик, са Лацтобациллус цасеи сојем Широта, побољшао сан у поређењу са плацебом у групи од 94 студента медицине док су пролазили кроз стресни период академске године.

Бери каже да је Зои недавно завршила шестонедељну пробу на 399 здравих одраслих Британаца у пројекту званом студија БИОМ.

У склопу овог истраживања, које још увек пролази кроз стручну анализу, учесници су добијали једну од три хране.

Једна група је добијала „супер гориво за микробиом“ – пребиотску мешавину која је садржала више од 30 различитих састојака интегралне хране од воћа баобаба до гљиве лавља грива.

Друга група је добијала дневни пробиотик у облику бактерије Л. рхамносус.

Последња група је добијала крутоне од хлеба са калоријама еквивалентним пребиотској мешавини као контролни фактор.

У поређењу са групом са крутонима, већи проценат оних који су добијали пребиотску мешавину доживљавао је побољшање сна, мада је ово било засновано на самопријављивању уместо на објективним мерењима.

Мартин, иако заинтригирана овим резултатима, истиче потребу за већим, робуснијим испитивањима која пореде пребиотске или пробиотске интервенције са постојећим лечењима, за која се већ опробано зна да су ефикасна у решавању проблема сна.

У ово спада когнитивна бихејвиорална терапија (тип говорне терапије која се често назива још и ЦБТ) и разни други лекови.

„Увек сам опрезна кад предлажем неком да потроши 30 долара у продавници здраве хране на нешто што нема доказану ефикасност, кад знамо да постоје ефикасне медицинске терапије“, каже она.

Она изражава интересовање за откривање да ли пробиотици помажу људима у блажим случајевима апнеје, можда у комбинацији са постојећим оралним направама које намештају вилицу да би спречили поремећаје у дисању.

Будући да 20-30 одсто људи са хроничном несаницом тренутно не реагује на когнитивно бихејвиоралну терапију, Мартин се пита да ли пробиотици или пребиотици могу да им помогну.

„Волела бих да видим такве студије“, каже она.

„Клинички гледано, имамо проблема да помогнемо тој подгрупи пацијената, од којих многи не желе да користе лекове који имају седативно дејство.

Али ако микробиологија заиста покаже да има доказиви утицај на квалитет сна, то би онда могло да помогне разним људима.

„Ометање циркадијалног ритма је веома често у нашем друштву“, каже Рајт.

„Може да се дешава код џетлега, у одређеним врстама послова и стилова живота и код болести које долазе са старошћу. Постоји потенцијал за корист од овога код многих људи.“

То би свакако довело и до великог обрта кад су у питању стенице и наше спавање.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Расте ризик од болести које преносе комарци у Европи
• Како су бумбари научили да решавају слагалицу
• „За мене су они као кокице&qуот;: Да ли скакавци могу да замене говедину
• Треба ли чешће мењати постељину
• Јачање покрета људи који не перу одећу

(ББЦ Невс, 10.09.2025)