Боцан-Харченко: Учинићемо све да грађани не осете последице санкција НИС-у

Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко рекао је да је Русија свесна да су санкције које су САД увеле Нафтној индустрији Србије (НИС) озбиљан проблем и да стварају ризике али да ће "учинити све" да грађани не осете њихове последице и да енергетска безбедност Србије не буде угрожена.

"Свесни смо да ће (санкције) донети одређене потешкоће у раду НИС-а али учинићемо све да се ситуација реши на најбољи могући начин", рекао је Боцан-Харченко у интервјуу за данашњу Политику.

Оценио је да санкције нису изненађење и да су их "прихватили озбиљно, али мирно, без претераних емоција које би могле да отежају доношење рационалних одлука".

По његовим речима, руска амбасада и руске институције у сталном су контакту са руководством НИС-а, а председник Србије Александар Вучић је свакодневно укључен и "држи све под контролом", што је, како је додао, "потпуно разумљиво јер НИС није само питање енергетске, већ и социјалне безбедности земље".

Амбасадор Русије је указао да је компанија благовремено предузела све неопходне мере и припремила се за овакав сценарио, да има довољно залиха тако да се не очекују озбиљни поремећаји на тржишту ни несташица горива.

"Руска Федерација и Србија заједнички ће учинити све да грађани Србије не осете санкције у негативном смислу и да енергетска безбедност Србије не буде угрожена. Сигуран сам да ће и ове зиме у домовима у Србији бити топло, без обзира на све потешкоће које санкције доносе", рекао је Боцан-Харченко.

{Релатед:232444}

На питање о значају НИС-а у ширем оквиру руско-српске сарадње амбасадор је рекао да је то кључна компанија за Србију, стуб енергетског система и важан фактор у укупном економском развоју земље а да однос Русије према Србији и лично разумевање председника Вучића и Владимира Путина чине да "овде није реч о 'капи у мору' већ о стратешком партнерству и одговорности".

"Гаспром и Гаспромњефт су озбиљне компаније које ће учинити све да се последица санкција ублаже и да се стабилност одржи", рекао је он.

Говорећи о санкцијама САД, рекао је да та одлука потиче још из претходне администрације председника Џозефа Бајдена, те да је актуелна администрација само наставила.

Став Вашингтона, рекао је Боцан-Харченко, је јасан, "њихов циљ је да Русије политички и економски уопште нема".

"Јасно је да су санкције инструмент економске конкуренције и Запад их користи као средство притиска да би ојачао сопствену економију, заштитио своје тржиште и, у крајњој линији, натерао друге државе да прихвате политичка решења која му одговарају, а често су супротна њиховом националном интересу", рекао је он додајући да таква пракса представља "облик неоколонијалног приступа".

Рекао је и да се санкције користе као једнострани политички алат а не као инструмент међународног права.

Амбасадор је рекао да су санкције уведене Русији на почетку имале утицај али да је она "успела да се прилагоди и да економски ојача", те да је руска економија "данас стабилна, диверсификована и припремљена чак и за нове изазове" и да санкције "нису оствариле ефекат који су њихови креатори очекивали".

Упитан да протумачи поруку бивше британске премијерке Терезе Меј да Русији није место на Балкану ни у Европи, Боцан-Харченко је рекао да не само она већ и бројни европски званичници често понављају сличне поруке, а да је са друге стране принцип Русије "једноставан", да гради односе засноване на равнотежи интереса и узајамном поштовању и да је то са Србијом "посебно изражено".

"Наши односи утемељени су на националном интересу и међусобном поверењу. Београд, упркос притисцима, доследно задржава свој став о неприступању санкцијама против Русије, што ми изузетно поштујемо", рекао је Боцан-Харченко.

Он је нагласио да однос Русије према Србији остаје "братски и пријатељски" али да истовремено уважавају њен национални интерес, као и чињеницу да сарадња две земље даје конкретне резултате у енергетици, привреди и другим областима.

Говорећи о Косову рекао је да Запад има контрадикторан став према њему, да се позива на право Косова да буде независно а кад је у питању Украјина позива се на принцип територијалног интегритета што је "очигледна контрадикција".

Рекао је да Русија подржав суверенитет и територијални интегритет Србије и неће признати "једнострано проглашену независност Косова" као и да Резулуција 1244 остаје кључни документ за решавање тог питања у укупне стабилности региона.

"Земље које су признале независност Косова директно су прекршиле основне принципе и суштину те резолуције", рекао је он.

Амбасадор је нагласио да су потпуно различита питања Косова и Украјине.

"На Косову нико никад није забрањивао албански језик, док су у Украјини власти забраниле употребу руског језика и отворено дискриминисале становништво које је историјски и културно везано за Русију", рекао је он.

Он је рекао да становници Доњецка, Луганска, Херсона и Запорожја нису подржали режим у Кијеву који влада "након државног удара 2014" и искористили су своје демократско право на референдуму и изразили вољу да буду у Русији, додајући да је и то у складу са Повељом Уједињених нација.

(Бета, 11.10.2025)