Ко је Марија Корина Мачадо, добитница Нобелове награде за мир 2025. године
Венецуеланска опозициона лидерка је награђена као „један од најизузетнијих примера грађанске храбрости у Латинској Америци у скорије време“.
Венецуеланска опозиционарка и про-демократска активисткиња Марија Корина Мачадо је у петак добила Нобелову награду за мир 2025. године.
Мачадо је слављена од Нобеловог комитета као „један од најизузетнијих примера грађанске храбрости у Латинској Америци у скорије време“ и хваљена због „њеног неуморног рада на промовисању демократских права народе Венецуеле“.
Годинама је водила кампање против венецуеланског председника Николаса Мадура Мороса, чију 12-годишњу владавину многе земље сматрају нелегитимном.
Мачадо) је постала главни глас опозиције режиму чависта који предводи Николас Мадуро и који влада Венецуелом деценијама.
Његов ментор био је бивши венецуелански председник Уго Чавез, чија је социјалистичка политичка идеологија постала позната многима просто као чавизам.
Мачадо је годинама доживљавана као непријатељ владајућег режима, опозициона личност која је, чак и кад је чавизам био најјачи, остала непоколебана у критици и самог Уга Чавеза и његовог система владавине.
Као одговор на то, власти су јој уводиле све више ограничења: забранили су јој да напусти земљу, одузели су јој положај посланице у Народној скупштини и ускратили јој право да буде на јавној функцији, што су биле мере оправдаване њеним наводним везама са америчким „империјализмом“.
Упркос тим мерама, Мачадо је наставила политички рад и на крају постала неприкосновена лидерка венецуеланске опозиције.
И све је то постигла кроз чисту одлучност.
Између 2023. и 2024. године, пропутовала је читаву Венецуелу двапут, иако су путеви били блокирани, летови отказивани, а животињска крв бацана на њен аутомобил.
У последњим месецима 2024. године, издат је налог за њено хапшење.
Током њених турнеја улицама крцатим масама, људи су јој давали бројанице које она и даље чува, означене именима, местима и датумима, и носи их око врата.
На највећим митинзима, увек може да се види како носи и до десет бројаница на грудима.
„Уз помоћ сваке од њих, могу да се сетим зашто радим то што радим и колико нас молитве охрабрују да наставимо са борбом“, изјавила је ова лидерка опозиције.
Она је говорила после избора из јула 2024. године, на којима је Николас Мадуро проглашен победником, упркос тврдњама о изборној крађи.
Национални изборни савет (ЦНЕ), владино бирачко тело, никад није објавио детаљне резултате како би дао легитимитет његовој наводној победи, упркос захтевима из међународне заједнице.
Мање од сат времена откако је ЦНЕ објавио да је Мадуро победио, Мачадо је изашла у јавност саопштивши да је њен кандидат, Едмундо Гонзалес Урутиа, добио те изборе.
И имала је доказе да то поткрепи.
- Нобелова награда за мир Марији Корини Мачадо, опозиционарки из Венецуеле
- Нобелова награда хемичарима за истраживање које може да смањи загађење
- Мађарски писац Ласло Краснахоркаи добио Нобелову награду за књижевност
Мачадо, која је отпочела политичку каријеру у организацијама за посматрање избора, овај пут је сарађивала са другим опозиционим активистима како би надзирала аутоматизовани бирачки систем.
То им је омогућило да изведу паралелно пребројавање гласова уз помоћ званичног записника који су чували њихови сведоци.
Уз помоћ овога, опозиција је разоткрила оно што су назвали „Мадуровом крађом“ и навели земље као што су Сједињене Америчке Државе да признају Гонзалеса као победника на основу „убедљивих доказа“ који су били представљени.
„Требало је много времена да би се победило, а за проглашење победе можда ће такође бити потребно време“, поновила је Мачадо у дирљивим гласовним порукама њеним присталицама.
„И зато морамо пружити отпор — морамо да останемо блиски са народом и да им кажемо да их нећемо напустити, зато што ћемо ићи до краја.“
„До краја“ је постао њен слоган, претворивши Мачадо у неку врсту спаситељке народа и лидерке опозиционе коалиције која ју је годинама доживљавала као трн у оку због њеног става противљења дијалогу са Мадуровом владом и изборном процесу, а у корист међународне војне интервенције.
Али Мачадо се, као што ми је рекла у интервјуу у новембру 2023. године, променила — баш као и милиони Венецуелаца:
„Направили смо многе грешке, а кад се грешке праве на основу онога у шта верујете да је исправно, или зато што немате све информације, или зато што сте потценили оно са чим се суочавате, морате да учите из њих.“
„Откривали смо сами себе. Схватили смо: 'Хеј, способни смо да урадимо ово.'“
Бунтовница за чавизам и опозицију
Марија Корина Мачадо Париска има троје деце и најстарија је од четири сестре.
Њен отац је био престижни бизнисмен у металској индустрији чије је компаније национализовао Уго Чавез, Мадуров претходник.
Њена мајка је позната психолошкиња и тенисерка.
Индустријска инжењерка специјализована за финансије, Марија Корина је радила у пословном сектору пре него што се придружила организацијама усредсређеним на ублажавање сиромаштва и надзор избора.
Тако је постала ближа са Републиканском странком у Сједињеним Америчким Државама — земљи у којој је живела и са којом је одржала политичке односе и везе.
Чавизам ју је увек доживљавао као колаборационисткињу „империјалистичких завереника“.
Прва оптужба против ње изнета је за наводно узимање илегалног новца од америчких фондација, што су наводи који су довели до трогодишње забране путовања.
Она је 2010. година ушла у Народну скупштину као независна посланица са анти-комунистичком поруком, а 2012. године је изгубила опозиционе председничке предизборе од Енрикеа Каприлеса.
Због њених дисквалификација, Мачадо је провела последњих десет година учествујући у политици изван система — залажући се за „Мадурово свргавање“ 2014. године заједно са Леополдом Лопезом и подржавајући протесте 2017. и 2019. године.
Била је прва која ја прогласила владу „диктатуром“, одбила све покушаје преговора са чавизмом, бранила употребу силе за смену Мадура и противила се главним опозиционим странкама, оптуживши их да су „колаборационисти“.
Ово, заједно са њеним инсистирањем на останку у земљи упркос претњама хапшењем — а можда и због веза њене породице са металном индустријом — донело јој је надимак „Челична дама“.
Како је вођство Каприлеса, Лопеза и Хуана Гуаида почело да бледи, наметнула се као најочигледнија опција — последња из генерације — за супротстављање Мадуру.
Ново повезивање са народом
У академским круговима, често се говори да Венецуеланци имају политичку културу каудилизма (моћника).
Почев од Симона Боливара, 19. и 20. век били су препуни персоналистичких и патерналистичких вођа.
Иако је заправо старије од тога, многи корене ове политичке културе везују за откриће и каснију национализацију нафте — ресурса који је изнедрио идеју „магичне државе“ која се стара о сваком Венецуеланцу.
Уго Чавез, на властити начин и из специфичних разлога, био је последњи експонент овога.
Мачадо, са идеолошки супротног становишта и као жена, предложила је нови начин повезивања са народом кроз исту политичку културу.
То је постало очигледно на масивним митинзима која је држала током изборног процеса 2024. године: људи — мушкарци, жене и деца из свих друштвених слојева — довикивали су јој, грлили је, љубили је по лицу и рукама.
Звали су је „љубави моја“, „моја краљице“, говорили јој, „чувај се, девојко моја“.
Доживљавали су је као ћерку, мајку и баку.
Молили су се за њу.
Дивили су јој се и ценили је зато што је „ареча“ (жестока), „храбра и доследна“.
Тринаестог јануара 2012. године, председник Уго Чавез одржао је годишње обраћање нацији пред Народном скупштином.
Током низа постављених питања изабраних посланика, истакао се храбри глас 44-годишње опозиционе посланице.
„Како можете да говорите о поштовању приватног сектора кад сте се посветили експропријацији, која је у суштини крађа?“, питала је Марија Корина Мачадо.
Чавез је одговорио, после дуге тишине и усред повика са клупе владајуће странке: „Предлажем вам да прво добијете предизборе, посланице, зато што нисте у истој лиги да расправљате са мном.“
После још једне паузе, он је додао: „Орлови не лове муве, посланице.“
Дванаест година касније, Мачадо је победила на предизборима са 95 одсто освојених гласова и на председничким изборима — на изборној листи са Гонзалесом Урутијом — са 70 одсто гласова, према званичним подацима која је том приликом представила свету.
И награђена је, према Норвешком Нобеловом комитету, „зато што је посветила године борби за слободу венецуеланског народа“.
Мува је тада постала орао: она је та која сада обитава у срцима већине Венецуеланаца.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Србија и Венецуела: 'Велики пријатељ Мадуро'
- Како изгледају казнене ћелије за политичке затворенике у Венецуели
- Лидер венецуеланске опозиције побегао у Шпанију
- Постизборни хаос у Венецуели: Сукоб полиције и присталица опозиције
- „Плаћен сам да твитујем државну пропаганду“
(ББЦ Невс, 10.11.2025)
