Колико је шећер стварно лош по наше здравље

Људи који једу више слаткиша склонији су да добију дијабетес типа два, болести срца и канцер.

Али за то можда није крив шећер.

ББЦ Будућност истражује шта кажу најновија открића.

Иако је то тешко замислити, некада су људи имали приступ шећеру само неколико месеци годишње током сезоне воћа.

Пре око 80.000 година, људи су јели воће ретко, будући да су, да би га убрали, морали да се надмећу са птицама.

Данас нам је шечер доступан током читаве године, често је мање нутритивне вредности и долазимо до њега врло лако - једноставним отварањем газираног сока или кутије кукурузних пахуљица.

Није нам потребно мишљење експерта да закључимо да је савремени унос шећера мање здрав него што је био у прошлости.

Ова супстанца постала је непријатељ јавног здравља број један: владе га опорезују, школе и болнице избацују, а експерти саветују да га потпуно уклонимо из наше исхране.

Могао би и да буде узрок повећања ризика од добијања инфекција, зато што наводно сузбија рад имоног система, верују научници.

Ипак, способност тела да се бори против болести много је компликованија од тога.

До сада су научници имали проблема да докажу како шећер утиче на наше здравље, одвојено од храна која садржи превише калорија.

• Шта се дешава вашем мозгу кад из исхране избаците шећер
• Шта је дијабетес и како га избећи
• Да ли је црна чоколада стварно здрава

Преглед истраживања спроведених у последњих пет година показао је да исхрана са више од 150 грама фруктозе дневно смањује осетљивост на инсулин и тако повећава ризик од настанка високог притиска и ниова холестерола.

Ипак, истраживачи су такође закључили да се ово чешће дешава кад је висок унос шећера у комбинацији са вишком калорија.

Тако су штетне последице по здравље „вероватније“ зато што унос шећера повећава шансе за присуство вишка калорија, а не због утицаја самог шећера.

У међувремену, све је више аргумената да је шећер неправедно проглашен опасним, што изазива збуњеност.

Шећер обухвата бели ше ћер, заслађиваче, мед и воћне сокове и додаје храни и пићу да би им се поправио укус.

И сложени и једноставни угљени хидрати сачињени су од молекула шећера, који се разлажу варењем у глукозу и користи их свака ћелија у телу да би производила енергију и хранила мозак.

Сложени угљени хидрати обухватају житарице целог зрна и поврће.

Прости угљени хидрати се лакше варе и брзо испуштају шећер у крвоток.

У њих спадају шећери који се природно могу наћи у храни коју једемо, као што су фруктоза, лактоза, сукроза, глукоза, али и други, попут високофруктозног кукурузнг сирупа.

Пре 16. века, само су богати могли да приуште шећер.

Постао доступнији како се трговина развијала.

Током 1960-тих, развој масовне прераде глукозе у фруктозу довео је до настанка високофруктузног кукурузног сирупа, вештачког заслађивача који је концентрат глукозе и фруктозе.

Оправо ову комбинацију, неки стручњаци за бригу о здрављу сматрају најсмртоноснијом, а управо на њу многи људи помисле кад размишљају о „шећеру&qуот;.

Шећерни удар

Унос високофруктозног кукурузног сирупа постао је десет пута већи између 1970. и 1990, више него било која друга група хране.

То је пратило повећање гојазности, указују истраживачи.

У међувремену, зашећерена пића, која обично користе високофруктозни кукурузни сируп, била су кључна за истраживање које се бавило ефектима шећера на здравље.

Једна анализа 88 студија пронашла је везу између узимања зашећерених пића и телесне тежине.

Ипак, иако се унос газираних сокова и додатих шећера повећао заједно са гојазношћу у Америци, подаци указују само на широку корелацију.

Постоје и другачија мишљења.

Неки експерти истичу да је конзумирање шећера у паду последњих 10 година у земљама у које спадају и САД, а да је ниво гојазности само у сталном порасту.

Постоји исве већи број људи са гојазношћу и дијабетесом у областима у којима има врло мало високофруктозног кукурузног сирупа или га нема уопште, као што су Аустралија и Европа.

Високофруктозни кукурузни сируп није једина врста шећера која се сматра проблематичном.

Додати шећер, поготово фруктоза, може бити узрок великог броја здравствених проблема, попут болести срца.

Кад ћелије јетре разлажу фруктозу, један од крајњих производа су триглицериди, врста масти која се временом нагомилава у ћелијама јетре.

Приликом доласка у крвоток, може да доведе до појаве масти унутар артеријских зидова.

Петаестогодишње истраживање потврдило је ову тврдњу.

Показало је да су људи који су конзумирали 25 одсто или више дневних калорија у облику додатих шећера били више него двоструко склонији да умру од срчане болести него они који су конзумирали мање од 10 одсто.

Појава дијабетеса типа 2 такође се приписује уносу додатог шећера.

Две велике студије из 1990-их показале су да су жене које су конзумирале више од једног газираног или воћног сока дневно биле двоструко склоније да добију дијабетес.

Шећерна празнина?

Ипак, и даље није најјасније да ли то значи да је шећер тај који изазива болести срца и дијабетес.

Лик Тапи, професор физиологије на Универзитету у Лозани, један је од многих научника који тврде да је главни узрок дијабетеса, гојазности и високог крвног притиска претерани унос калорија и да је шећер напросто само једна од компоненти тога.

Многи научници верују да сам шећер не изазива гојазност већ да је, уместо тога, шећер само један део уноса калорија.

„Већи унос калорија на дуже стазе, доводи до слагања масти, инсулинске резистенције и масне јетре, какав год да је састав исхране.

„Код људи који троше много енергије и имају одговарајући унос енергије који то прати, чак и исхрана са много фруктозе и шећера може да се толерише&qуот;, каже он.

Спортисти, на пример, често имају виши унос шећера али нижу стопу кардиоваскуларних болести, јер високи унос фруктозе може да се преради током вежбања како би побољшали резултате, објашњава Тапи.

Свеукупно гледано, доказ да додати шећер директно изазива дијабетес типа 2, срчану болест, гојазности или рак нису довољно уверљиви.

Да, већи унос се повезује са овим стањима.

Али клиничка испитивања морају тек да утврде да их он стварно изазива.

Верује се такође да постоји зависност од шећера, али се и та тврдања може додатно испитати.

Британски часопис спортске медицине 2017. објавио је налазе да мишеви могу да доживе апстинентску кризу ако не уносе шећер и тврдио да ова супстанца производи сличне ефекте као кокаин.

Али, лист је био оптужен за погрешно тумачење доказа.

Кључна критика односила се на то да су животиње биле ограничене на узимање шећера само два сата дневно,

А ако би им било допуштено да гаконзумирају пожеле, није било зависности.

Ипак, студије су показале и друге начине на које шећер утиче на наш мозак.

Метју Пејз, истраживач у Свинберновом центру за хуману психофармакологију у Аустралији, испитивао је везу између конзумирања заслађених пиц́а и маркера здравља мозга утврђених МРИ скенирањем.

Они који су чешће пили газирана пића и воћне сокове имали су мањи просечни волумен мозга и слабије памћење.

Два зашећерена пића дневно утицало је на старење мозга за две године.

Пошто мерио само унос воћних сокова, не може да буде сигуран да је шећер сам за себе био тај који је утицао на здравље мозга, објаснио је Пејз.

„Људи који пију више сока можда деле и друге навике које утичу на здрављје мозга.

„На пример, исто тако мање вежбају&qуот;, каже Пејс.

Једна скорашња студија показала је да конзумирање шећера може да мотивише старије људе да извршавају теже задатке.

Истраживачи су давали учесницима пиће које је садржало малу количину глукозе и тражили од њих да раде задатке меморије.

Други учесници су добијали пиће које је садржавало вештачки заслађивач као контролни фактор.

Научници су мерили ниво ангажовања код учесника, њихове резултате у памћењу и њихову властиту перцепцију колико су труда уложили.

Резултати су показали да конзумирање шећера може више да мотивише старије да изводе задатке у пуном капацитету, а да се не осећају као да морају више да се труде.

Повећани ниво шећера у крви такође је помогао да се они осећају срећније током извршавања задатка.

Кашичица шећера

И док актуелни налази саветују да додати шећери не смеју да чине више од 5 одсто нашег дневног уноса калорија, дијететичарка Рене Мекгрегор каже да је важно бити свестан да је здрава, избалансирана исхрана различита за свакога.

„Радим са спортистима који морају да узимају више шећера кад раде интензивну сесију зато што се лако вари, али се брину да крше смернице&qуот;, каже она.

За већину људи који се не баве сопртом, истина је да додати шећер није кључан за здраву исхрану.

Али неки експерти упозоравају да не смемо да га сматрамо токсичним.

Мекгрегор, међу чијим клијетима су и они са орторексијом, опсесијом здраве исхране, каже да није здраво етикетирати храну као „добру&qуот; или „лошу&qуот;.

Претварање шећера у табу могло би само да га учини још привлачнијим.

„Чим кажете да нешто не смете да узимате, ви одмах то желите&qуот;, каже она.

„Зато никад не кажем ни за шта да је забрањено. Рећи ћу да та храна нема нутритивну вредност&qуот;, каже она.

Алан Левиновиц, доцент на Универзитету Џејмс Медисон, проучава однос између религије и науке.

Постоји једноставан разлог зашто на шећер гледамо као на зло, каже он.

Током историје, ствари којима тешко можемо да одолимо представљали смо као лоше (сетите се само сексуалног задовољства у Викторијанска времена), додаје.

Данас ми то радимо са шећером да бисмо стекли контролу над неким другим жудњама.

„Шећер пружа огромно задовољство, зато морамо да га доживљавамо као велики грех.

„Кад гледамо на ствари бинарно, као само добра или лоше, постаје незамисливо да ова зла ствар може да постоји у умереним количинама. Управо то се дешава са шећером“, каже он.

Посматрање хране у таквим екстремима може да нас учини анксиознима у вези са оним што једемо и да дода моралну осуду на нешто толико неопходно, и толико свакодневно, као што одлучивање шта да се једе, објашњава.

Избацивање шећера из исхране може да буде контрапродуктивно,

Могло би да значи замењивање нечим потенцијално још калоричнијим.

Усред све жучније расправе око шећера, постоји ризик да се помеша храна и пиће са додатим шећером којима недостају други есенцијални нутријенти, као што су газирани сокови, са здравом храном која поседује шећер, као што је воће.

Тина Грундин из Шведске имала је проблема са овом разликом је.

Мислила је да је сав шећер нездрав, каже она.

Она је јела веганску исхрану пуну протеина и масти, за коју каже да је довела до поремећаја у исхрани која није добила дијагнозу.

„Кад сам почела да повраћам после оброка, знала сам да нећу моћи овако још дуго.

„Одрасла сам плашећи се шећера у свим облицима&qуот;, каже она.

„А тад сам схватила да постоји разлика између додатог шећера и шећера као угљеног хидрата и прешла сам на исхрану богату фруктозом и скробом са природним шећером у воћу, скробу и махунаркама.

„Од првог дана осећај је био као да се подигла магла и да сада могу јасно да видим. Коначно сам дала гориво ћелијама, из угљених хидрата, из шећера&qуот;, објашњава.

И док влада неслагање око тога како различити типови шећера утичу на наше здравље, иронија је да би могло да нам буде боље ако о томе мање размишљамо.

„„Заиста смо превише закомпликовали исхрану јер, у основи, оно што сви траже је осећај испуњености и савршенства, али то не постоји&qуот;, каже Мекрегор.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта је инсулинска резистенција и како избећи дијабетес
• Дајте деци мање шећера
• Зашто је избегавање наглог скока шећера у крви важно за губитак тежине

(ББЦ Невс, 10.13.2025)