Зашто се Србији прогнозира мањи привредни раст него пролетос

Српска привреда ће остварити раст од 2,8 одсто у 2025. години, што је за петину мање у односу на прогнозе из априла, кажу из Светске банке.

BBC News 15.10.2025 | Грујица Андриц - ББЦ новинар

Rad u fabrici — Раст бруто домаћег производа један је од показатеља колико земља напредује

Од лидера до фењераша.

Тако би фудбалским речником могао да се опише пут Србије на табели економске лиге Западног Балкана, уколико се обистине предвиђања Светске банке.

Иако је српска привреда највећа у овом европском региону који чини шест земаља, њен раст ће ове године највише и успорити, објавили су из те институције у редовном јесењем извештају.

За слабију активност привреде председник Србије Александар Вучић више пута је окривио „блокаде и нерад&qуот;, алудирајући на антивладине протесте који трају од новембра 2024, а покренути су због пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду.

Упркос тој тврдњи, у јуну је рекао да очекује раст бруто домаћег производа (БДП) већи од три одсто, али у Светској банци очекују да он буде 2,8 одсто у 2025.

То је за 1,1 процентни поен мање у односу на 2024, а Светска банка је смањила очекивања за 0,7 процентних поена, односно за петину, у односу на пројекције из априла ове године.

Подаци указују на „успоравање замаха српске привреде“ услед спољне и домаће неизвесности која се одразила на пословно поверење и „нагло успоравање&qуот; приватних улагања, каже Ричард Рекорд, водећи економиста Светске банке за Западни Балкан, за ББЦ на српском.

То се посебно односи на стране директне инвестиције, које су „више него преполовљене&qуот; у односу на исти период прошле године, додаје.

Мање стопе раста очекују се на целом Западном Балкану - са 3,6 одсто у 2024. на три одсто у 2025. години, а само Северну Македонију и Црну Гору чека „скромно убрзање“, наводе из Светске банке.

За те две земље су пројекције раста повећане у односу на април, као и за Албанију, за Косово су непромењене, а смањене су за Србију и Босну и Херцеговину.

Шта мучи српску привреду?

Није само мањак инвестиција клип у точковима српске привреде.

Ове године било је мање кукуруза, шећерне репе, соје, малина, вишања, шљива и јабука, док је пшенице, сунцокрета и грожђа више него 2024, показују прелиминарни подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

После „још једне слабе пољопривредне сезоне“, на поверење потрошача су утицале растуће цене хране, иако су се потрошња и производња показале „релативно отпорним“, каже Ричард Рекорд.

„Подбацио“ је и сектор услуга услед „унутрашње и спољне нестабилности“, а грађевинарство, које је претходних година било у великом расту, ове године стагнира, каже економиста Александар Здравковић за ББЦ на српском.

Ово је други пут да се снижавају пројекције Светске банке за текућу годину, јер је првобитно очекивано да ће раст у Србији износити четири одсто, додаје виши истраживач Института економских наука (ИЕН).

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji bila je lošija u Srbiji 2025. — Пшеница је један од ретхих усева који је ове године имао бољи принос у Србији, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС)

На учинак српске привреде овог пута је утицала унутрашња неизвесност, али и погоршање пословне климе у свету, посебно у најразвијенијим земљама Европе.

„Ово је важно за Србију с обзиром на дубину трговинских и инвестиционих веза са главним економијама ЕУ као што су Немачка и Италија, посебно у производњи“, додаје стручњак Светске банке.

У првих пет месеци 2025. било је 67,5 одсто мање директних страних инвестиција у односу на исти период прошле године, објавила је Народна банка Србије.

Економиста Здравковић наводи и конкретне „отежавајуће околности“ - актуелну политичку кризу која је почела у новембру 2024. и „проблеме“ са Нафтном индустријом Србије (НИС), којој су санкције најављене у јануару 2025, а уведене 9. октобра.

„Позитивно је што политички проблеми углавном имају краткорочан или, у најгорем случају, средњерочан утицај на економску активност.

„Више брине превелико ослањање на директне стране инвестиције, улагање у секторе са ниском стопом профита, неефикасност институција, корупција, мањак конкурентности у продајном сектору и нетранспарентно вођење јавних финансија“, набраја Здравковић.

Упркос проблемима, Србија би и са предвиђеном стопом од 2,8 одсто расла брже од просека у Европској унији.

Тиме би достигла „известан степен“ приближавања тим земљама по животном стандарду, каже Ричард Рекорд из Светске банке.

„Привреда Србије има значајан потенцијал, а са правим структурним реформама, стопа раста земље могла бити чак и удвостручена“, верује Рекорд.

Зашто Западни Балкан 'успорава'?

Српска привреда је највећа на Западном Балкану и њен слабији резултат у 2025. главни је разлог нижих пројекција за цео регион.

Мањи раст приватних инвестиција је један од главних разлога успоравања, а опадање улагања у европским земљама „очигледно има утицаја на земље Западног Балкана, имајући у виду њихове блиске економске везе са ЕУ“, каже Ричард Рекорд.

Привреде које су више окренуте производњи, а мање услугама, попут Србије, „ изложеније су овој врсти пословне неизвесности“, док су се оне које се више ослањају на услуге и туризам, попут албанске, „показале отпорнијим“, објашњава економиста.

„Скромна побољшања“ у очекивањима Светске банке односе се на Црну Гору и Северну Македонију, али „делимично одражавају слабије резултате у тим земљама прошле године“, додаје.

„Убрзани напредак на плану проширења Европске уније игра улогу у подршци расту и пословном сентименту у Албанији и Црној Гори“, наглашава.

Из Светске банке упозорили су и на све тежу ситуацију са радном снагом у шест земаља Западног Балкана, а прогнозирају да ће у наредних пет година имати 190.000 радника мање.

Услед транзиције ка обновљивим изворима енергије и све широј употреби вештачке интелигенције у привреди, око 20 одсто радника у региону ће можда морати да се преквалификије за обављање других послова и занимања, додају.

Најаве су „забрињавајуће“, а мањак радне снаге је „велико ограничење“ за балканске привреде, каже економиста Здравковић.

„У целом региону имамо низак природни прираштај, што додатно погоршава ситуацију.

„Нема другог решења него да прођемо кроз оно што су прошле друге европске земље и просто увеземо радну снагу из држава где су просечна примања мања него у Србији и региону“, закључује.

Погледајте какве би последице могле да донесу америчке санкције НИС-у:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук