Експерти: Музика није пуко забављање – она лечи, повезује и инспирише
На Светски дан менталног здравља, 10. октобра, ЕКСИТ је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и кровном европском фестивалском организацијом ИОУРОПЕ реализовао међународни панел „Лифе ис Ливе – Живи уживо – подршка младима у успостављању равнотеже у менталном здрављу“, посвећен улози музике и културе у очувању менталног здравља младих. На панелу се посебно разговарало о проблему дигиталне зависности младих, која је престигла све облике зависности заједно. Кроз отворену дискусију указано је на доказе Светске здравствене организације који потврђују да учешће у уметности и култури значајно доприноси здрављу, нарочито менталном, те да фестивали и култура имају важну улогу у превенцији и оснаживању младих.
На панелу су говорили Моника Јуриан, представница Европске комисије задужена за културну политику у Генералном директорату за образовање, младе, спорт и културу, Станислава Вучковић, специјалисткиња за развој младих и адолесцената у УНИЦЕФ-у, Сем Дивајн, позната ДЈ-ица и продуценткиња из Велике Британије, Холгер Јан Шмит, генерални секретар Европске фестивалске асоцијације ИОУРОПЕ, и Душан Ковачевић, оснивач и директор ЕКСИТ фестивала. Панел су модерирали Грег Пармли, директор и оснивач познате музичке конференције ИЛМЦ и магазина ИQ, и Џенифер Кокран, оснивачица организације Гет Ахеад у оквиру које се бави темом очувања менталног здравља.
Панелисти су се сложили у истој мисли да фестивали носе друштвену одговорност и терапеутски потенцијал, те да су култура и музика ресурси јавног здравља који повезују, лече и оснажују појединца, и да је важно покретати глобалне иницијативе које се могу применити локално.
Станислава Вучковић из УНИЦЕФ-а изнела је податке актуелних истраживања да су после ЦОВИД-19 пандемије анксиозност и депресија код младих порасле за 20%, а да је самоубиство други узрок смрти у овој популацији. Скренула је пажњу на раст друштвених притисака и оптерећења на мрежама, посебно међу девојкама, и истакла да УНИЦЕФ у Србији, кроз програме који се спроводе од 2021. године, у континуитету указује да многи млади имају нарушену слику о себи и недовољну самосвест. Станислава се осврнула на успешне сарадње са стратешким партнерима УНИЦЕФ-а у Србији и посебно истакла да су фестивали снажна платформа за промоцију позитивних стратегија суочавања и повезивања људи.
Моника Јуриан, експерткиња за културне политике при Европској комисији, истакла је да живимо у изузетно погодном тренутку за увезивање поља културе и здравља. Како је навела, још од 2007. године ради у области културних политика, а тек сада први пут види да се здравље озбиљно посматра кроз културну призму. Позвала се на доказе Светске здравствене организације који потврђују да учешће у уметности и култури значајно доприноси менталном здрављу, и нагласила да је дошло време да се ти резултати преточе у конкретне политике, финансирање и међусекторску сарадњу.
У свом излагању представила је успешно реализоване пројекте Европске комисије и показала како поједине земље спроводе „културне рецепте“ и музичке програме, од болничких јединица интензивне неге у Орхусу и универзитетског курса „Медицине, Мусиц & Минд“ у Португалу, до бројних добрих пракси у Шпанији и Француској, где министарства културе и здравља годинама имају формалну сарадњу. „Културно учешће је понашање које утиче на здравље. Дакле, улагање у културу јесте улагање у здравље,“ поручила је.
Сем Дивајн поделила је своје лично искуство са изгарањем, притисцима сцене и трезвености, наглашавајући да индустрија мора да понуди стварне здраве алтернативе и да нормализује „трезне“ изборе. „Девет месеци сам трезна. То ми је донело јасноћу, мир и нови фокус на благостање”, уз апел да се пут до помоћи учини видљивим и доступним и уметницима и публици и додала да је „неопходно да се уметницима пружи подршка, да се нормализује та тема, да се младим талентима покаже да здравље и уметност могу ићи заједно.”
Душан Ковачевић се надовезао на Сем Дивајн и истакао важност заједничког деловања у области очувања менталног здравља уметника и присутних на фестивалима. Предложио је увођење концепта „собер ридер“ као стандарда за подршку здравом уметничком окружењу и комуникацију кроз релевантне институције и фестивалске платформе.
Подсетио је на мотиве настанка Екситове кампање „Лифе ис Ливе“, а то је потреба да се врати доживљај стварног искуства и сусрета наспрам дигиталне зависности. „За многе људе је данас важније имати видео са догађаја него доживети сам догађај и то је трагично. То је попут пандемије.” истакао је Ковачевић и додао да је ЕКСИТ имао потребу да разуме, адресира и уради нешто по том питању што је УНИЦЕФ препознао прикључивши се од самог почетка пројекта, а кровна фестивалска организација ИОУРОПЕ наградила престижним признањем Таке а Станд Авард.
Надовезујући се на тему, Холгер Јан Шмит се осврнуо на то да музичку индустрију и фестивал не чине само бина и публика, већ пре свега људи који га стварају. Током свог излагања истакао је да ИОУРОПЕ, кроз пројекат 3Ф – Футуре-Фит Фестивалс, ради на успостављању стандарда на тему здравља и безбедности, дигитализације, разноликости и правичности, инклузије и благостања на свим пољима у фестивалској индустрији. Подсетио је и да фестивали стоје иза вредности отворености, заједништва и мирног дијалога, и да су та начела данас под притиском – због чега је очување аутентичног искуства уживо важније него икад додавши: „Не можеш имати видео без стварног искуства.“Након излагања свих панелиста, Џенифер Кокран је позвала да наставимо да рушимо стигме, да градимо мреже подршке и користимо доступне ресурсе међу којима је Екситов пројекат Лифе ис Ливе, док је Грег Пармли закључио да је неопходно одржати дијалог живим током целе године, као и да је важно стварати снажнија партнерства између индустрија, институција и креатора политика, поентирајући да „музика није пуко забављање – она лечи, повезује и инспирише”.
(Бета, 18.10.2025)
