Енергија океана: Могу ли таласи заиста да напајају домове

Ако вас је некада ударио талас, знате колико је снажан.

Испод хуке океана крије се углавном неискоришћена снага која има потенцијал да преобликује будућност чисте енергије.

Истраживачи већ деценијама покушавају да искористе енергију таласа, али је због сурових услова, море изузетно тешко и скупо окружење за рад.

Међутим, земље широм света траже нове изворе обновљиве енергије да би смањиле употребу фосилних горива и бориле се против климатских промена.

Руска инвазија на Украјину додатно је подстакла земље да повећају сопствену производњу енергије.

Ту на сцену ступа енергија таласа.

Међувладин панел за климатске промене (ИПЦЦ) проценио је да би искоришћавање енергије таласа у свету теоретски могло да обезбеди 30.000 терават-сати електричне енергије годишње, што је више него што човечанство тренутно троши.

Упркос том потенцијалу, још увек постоји „огроман број техничких и економских изазова&qуот;, каже доктор Бријони Дупон, стручњакиња за енергију таласа на Државном универзитету Орегона, у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Ко би могао да има користи?

Нека од популарних подручја за развој енергије таласа су западна обала Европе, пацифичка обала Северне и Јужне Америке и северне воде Велике Британије.

Ову технологију такође истражују Аустралија, Јужна Кореја и Кина.

Европска унија (ЕУ) је поставила циљ да до 2030. године искористи гигават енергије таласа и плиме и осеке, а процењује да би до 2050. то могло да покрије до 10 одсто укупне потрошње електричне енергије у чланицама ЕУ.

Стручњаци верују да би енергија таласа била нарочито корисна за напајање приобалних градова, као и удаљених острва која углавном зависе од увоза скупог дизела који загађујуће животну средину.

На конференцији Уједињених нација (УН) о климатским променама ЦОП26 2021. године, лидери групе Малих острвских држава у развоју (СИДС) основали су Глобални савез за енергију океана (ГЛОЕА) чији циљ је развој оваквих извора енергије.

Од тада су Барбадос, Бермуди, Мартиник, Гренада, и Тонга потписали уговоре са ирском компанијом Сеабасед о изградњи фарми за пројекте енергије таласа.

• Да ли нам топлотни таласи 'краду' струју
• Како би пешчана батерија могла да трансформише чисту енергију
• Реверзибилне хидроелектране на Балкану: Чувари енергије и кључ преласка на обновљиве изворе

Сваки пројекат ће почети пилот-постројењем снаге два мегавата, што је довољно за снабдевање око 2.800 домаћинстава, а затим ће се капацитет ширити до 50 мегавата, у зависности од локалних потреба.

У најбољем случају, сматра др Дупон, енергија таласа би могла да произведе значајне количине електричне енергије у нашим мрежама у наредних 10 година.

Али то није све због чега је узбуђена.

„Енергија таласа је дефинитивно следећи корак.

„Замислите када бисмо у ситуацијама као што је реаговање на катастрофе, када такође користимо гомиле дизел-генератора, могли да убацимо овакав уређај у воду и одмах почнемо електричном енергијом да напајамо приобалне заједнице погођене ураганима или цунамијима.

„То је нешто што значајно може да промени животе људи&qуот;, каже она.

Замршена економија

Али развој енергије таласа није лак.

Професор Абубакр Бахаџ, стручњак за одрживу енергију на Универзитету у Саутемптону у Великој Британији, упозорава да је било „много лажних почетака и промашених циљева&qуот;.

Шкотски пројекат енергије таласа Пеламис прикључен је на британску мрежу 2004. године, али је компанија банкротирала 10 година касније.

Аустралијска компанија Царнегие Цлеан Енерги је 2017. најавила изградњу прве комерцијалне фарме таласа у тој земљи, али је влада отказала пројекат због финансијских проблема.

Професор Бахаџ сматра да ће енергија таласа на крају бити коришћена, али да је обезбеђивање средстава тешка борба због конкуренције енергије ветра и сунца које су много јефтиније и развијеније.

Ипак, таласи имају кључну предност, истиче докторка Дебора Гривс, професорка океанског инжењерства на Универзитету у Плимуту у Великој Британији.

„Таласа има скоро увек.

„Не можете да се ослањате искључиво на енергију ветра и сунца, јер су то нестални извори и увек ће бити прекида у снабдевању.

„Ако додате и енергију таласа која је врло постојана, она ће избалансирати систем.

„То смањује трошкове које бисте иначе имали за складиштење електричне енергије&qуот;.

Како се добија енергија из таласа?

Таласи углавном настају дејством ветрова који дувају изнад површине океана.

Што је ветар јачи и што даље путује, талас носи више кинетичке енергије.

Ту енергију је могуће искористити помоћу машина које се зову конвертори енергије таласа.

Докторка Дупон каже да се широм света испитује више од 200 различитих инсталација.

„Морате да направите уређај који је изузетно отпоран.

„Мора да буде пројектован да издржи ударе, и да преузме што више импулса од тих таласа.

„При том се налази у сланој води, у мору. То је заиста изузетно тежак инжењерски изазов&qуот;.

Атлантска обала Португала је подручје идеално за употребу ове технологије због моћних таласа.

Шведска компанија ЦорПовер Оцеан има сопствени уређај у виду бове која плута уз обалу код Агукадоре од 2023. године.

Бова је закачена за дно океана.

Како је таласи померају горе-доле, клипови покрећу генератор који претвара кретање у електричну енергију.

Та енергија се затим подводним кабловима преноси у португалску електро-мрежу.

Компанија ЦорПовер тврди да је њихова бова решила два кључна изазова – преживела је велике олује и истовремено максимално користила енергију таласа.

Код обала Ирске, компанија развија фарму таласа капацитета пет мегавата, коју чине 14 бова у мрежи.

Циљ је да обезбеди електричну енергију за око 4.200 домаћинстава и да покаже како ова технологија може да помогне Ирској да испуни њене циљеве у борби против климатских промена.

Још један начин за искоришћавање енергије таласа је постављање уређаја, попут турбина, на постојеће луке и молове.

Овај начин се још од 2011. године користи за напајање малог броја домаћинстава у месту Мутрику, на северу Шпаније, а пројектом управља државна Баскијска агенција за енергију.

Стручњаци кажу да је овакав приступ знатно јефтинији од постављања и одржавања инсталација на отвореном мору.

Израелска компанија ЕцоВаве Повер користи плутаче које таласи померају горе-доле.

Оне покрећу клипове који потискују хидрауличну течност у компресор који покреће мотор и окреће генератор.

Компанија гради прво комерцијално постројење у Порту у Португалу.

Почетнии капацитет је један мегават, а план је да се постепено повећа на 20 мегавата.

У Лос Анђелесу у САД-у недавно су демонстрирали како уређај ради, а компанија је најавила и да ће на Тајвану и у Индији потписати уговоре за развој енергије таласа.

Једна од забринутости у вези са енергијом таласа је могућа штета по морски свет, али др Бахаџ каже да би утицај био мали.

„Када ове уређаје поставите у море, они постају својеврсна тврђава за створења која расту око њих, тако да су заправо подстакли, а не смањили раст живог света&qуот;.

У међувремену, шкотска компанија Моцеан користи уређај који се назива атенуатор.

Велике плутајуће руке се савијају под дејством таласа и хватају енергију у централном зглобу.

За сада, уређај се користи за напајање аутономних подводних возила која користе нафтне платформе на мору, што делује иронично с обзиром на утицај ове индустрије на климатске промене.

Али професорка Гривс каже да ово помаже да могући улагачи стекну поверење у технологију и да се обезбеди њено ширење.

Ако се то постигне, верује да би енергија таласа свету могла да обезбеди још један кључни извор чисте електричне енергије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је југ Италије помоћу соларних панела спасао историјско воће од изумирања
• Заборављени „мотор на соларни погон&qуот; из 20. века
• Ветар као енергетска револуција коју треба пажљиво водити

(ББЦ Невс, 10.21.2025)