Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu

Gas ne miriše, ali se njegova politika jasno oseti, naročito kada Evropa odluči da zavrne ventil.

Sama pomisao na gas i naftu stanovnicima Srbije izaziva jezu i u letnjim danima, uglavnom zbog cene, a kamoli u periodu kad kreće sezona grejanja.

Nacrtom nove regulative Evropske unije (EU) postepeno se zabranjuje uvoz prirodnog gasa iz Rusije i predviđa potpuno odricanje do 2028. godine, uneo je nemir u Srbiji.

Međutim, iako su najviši zvaničnici Srbije najavu mera iz Brisela ocenili kao „katastrofalnu", u tekstu dokumenta iz Brisela ne postoji odredba o izričitoj zabrani tranzita ruskog gasa iz zemalja EU ka trećim zemljama, u ovom slučaju ka Srbiji.

„Srbija je u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji", izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović posle najava iz Brisela.

Mračnim prognozama pridružila se Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, ali i Aleksandar Vučić, predsednik države, koji je zapitao odakle država da nabavi gas, ako ne iz Rusije.

„U predlogu nema zabrane tranzita ruskog gasa, već veća i stroža kontrola.

„Ali za Srbiju je najbitnije da smanji njegovu potrošnju i da ulaže u energetsku efikasnost, pa da sistemi za grejanje koriste otpadnu toplotu iz elektrana, toplotne pumpe, biomasu ili neki drugi obnovljivi izvor energije, a ne gas", kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

Konačan tekst nove regulative biće poznat posle konsultacija Evropskog parlamenta i Saveta EU.

„Tek kada bude dogovoren konačan tekst regulative formalno će se glasati za nju", napominje Pipa Galop, savetnica za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu, nevladine organizacije Bankwatch Network, za BBC na srpskom.

Prema objavljenom predlogu, od 1. januara 2026. biće pooštrena kontrola i uveden rigorozan administrativni postupak u vezi sa tranzitom ruskog gasa iz zemalja EU ka trećim zemljama.

„Svaki gas koji je, pre nego što je uvezen iz EU, bio izvezen iz Rusije, bilo direktno ili posredno preko treće zemlje, trebalo bi da bude obuhvaćen zabranom, osim u slučaju tranzita", navodi se u predlogu Regulative EU.

Da bi gas iz Rusije stigao u Srbiju biće potrebno da se dokaže poreklo, ruta i krajnje odredište svake pošiljke kako neki kubik (1.000 litara) ne bi završio u EU.

• Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije
• Šta za Srbiju znači gasna veza sa Bugarskom
• Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino

'Srbija neće ostati bez ruskog gasa'

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, kaže za RTS da Srbija neće ostati bez gasa.

„Predstavnica iz Brisela je rekla da Srbija nije obuhvaćena jer nije članica EU, što znači da će nama ruski gas biti dozvoljen.

„Nešto slično je rekla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Beogradu, ističući da Srbija neće moći samo da reeksportuje gas i produži tranzit gasa prema Mađarskoj", ukazuje Putniković.

Sličnog mišljenja je i Martin Vladimirov, direktor Programa za energetiku i klimu Centra za proučavanje demokratije u Bugarskoj.

„Ne postoje tehnički ili ekonomski rizici po bezbednost snabdevanja Srbije.

„Najranjivija je Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, jer sav prirodni gas dobija iz Srbije", kaže Vladimirov za BBC na srpskom.

Region, međutim, koristi veoma malo gasa u celini, jer privreda nije gasifikovana i postoje alternative, dodaje.

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji

Šta tačno piše u predlogu Regulative EU?

U predlogu se jasno propisuje kako se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa na tržište EU.

Cilj je, kažu iz Brisela, da do 2028. godine zemlje članice EU potpuno obustave korišćenje ruskog gasa, a da do tada pripreme planove diverzifikacije.

Predviđen je i prelazni period za postojeće ugovore sa Rusijom.

Kupci iz EU neće moći da potpisuju nove ugovore o uvozu ruskog gasa posle 1. januara 2026., a postojeće će morati da prekinu najkasnije do kraja 2027. godine, piše u predlogu.

Prema predlogu, kratkoročni ugovori o nabavci ruskog gasa, potpisani do 17. juna 2025. mogu da se primenjuju do istog datuma sledeće godine, a dugoročni do 1. januara 2028.

Koliko je Srbija zavisna od ruskog gasa?

Ukratko, mnogo.

„Srbija troši 2,8 do tri miliona kubika gasa godišnje, od čega industrija troši 1,3 miliona.

„Sve zapadne investicije računaju na te stabilne i jeftine energente. Gradovi koji se greju na gas troše oko 650, a domaćinstva skoro 300 miliona kubika", kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku za BBC na srpskom.

Udeo gasa iz Rusije u ukupnom uvozu u Srbiju u 2024. bio je 89 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

U 2025. taj procenat je bio manji.

Ima li Srbija alternativu ruskom gasu?

Srbija ima više alternativa ruskom gasu, a najpre treba da smanjimo potrošnju, kaže Kovačević.

Tursko tržište gasa je veliko, ima mnogo različitih izvora i istim putem može da dođe kao i ruski gas, dodaje.

„Tu je i Bugarska, koja može da reeksportuje sve vrste gasa, među kojima i tečni prirodni gas LNG i azerbejdžanski gas u Srbiju, preko Bugarsko-srpskog gasnog interkonektora", kaže energetski stručnjak Vladimirov iz Bugarske.

„To je količina od oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, a tu je i 10 odsto raspoloživog kapaciteta na Turskom toku koje Gasprom nije rezervisao, pa se to može ponuditi srpskim trgovcima", dodaje Vladimirov.

Uz to, kaže, Srbija ima kapacitet da uvozi gas iz Mađarske koji dolazi iz Zapadne Evrope.

Kovačević veruje da je potrošnja Srbije mala i neefikasna i da nije kataklizma ako nema ruskog gasa.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, međutim ne misli tako.

„Infrastruktura Srbije je takva da nema alternativu da uveze neki drugi gas, jer je ta trgovina najsloženija i najkomplikovanija.

„Teoretski imamo jedan interkonektor koji nije u ruskom vlasništvu i preko kojeg bi mogli da kupimo gas koji nije ruski, a to je između Bugarske i Srbije, kapaciteta 1,8 milijardi kubika“, kaže Zdravković.

Međutim, Grci i Bugari još nisu proširili kapacitet cevi između njih.

Postoji mogućnost da se LNG kupuje preko Mađarske i Rumunije, ali bi to bilo skuplje, objašnjava Zdravković.

„I za to je preduslov da imamo skladišta.

„Na kraju neće biti pitanje da li je gas skuplji iz drugih pravaca, nego hoće li ga imati za prodaju", kaže Zdravković.

Kupovina gasa nije kao odlazak u prodavnicu, to su količine koje se unapred rezervišu, objašnjava.

Pipa Galop smatra da zavisnost od gasa, ne samo ruskog, treba smanjivati.

„Zabrinjavajuće je što Srbija planira da poveća potrošnju gasa izgradnjom nove gasne elektrane u Nišu, gradu na jugu Srbije, u vreme kada treba da smanji potrošnju", kaže ona.

Hvali politiku EU, koja je, kaže, uspela da prethodnih godina smanji potrošnju gasa za 18 odsto.

Važno je investirati u alternative gasu, kao što su toplotne pumpe, solarna termalna i geotermalna energija, dodaje.

• Šta su toplotne pumpe i jesu li budućnost grejanja u Srbiji
• Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko
• Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko

Šta je Južni gasni koridor i kuda prolazi do Srbije?

Južni gasni koridor (Southern Gas Corridor, SGC) je najveći projekat gasovoda na svetu od 2017. godine, pisao je ranije BBC na srpskom.

Krakom Transjadranskog gasovoda (Trans Adriatic Pipeline, TAP), gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru, pred obalom Azerbajdžana, preko Gruzije, Turske, Grčke iz Albanije, Jadranskog mora, stizaće do juga Italije.

Jedan krak, TANAP, ide preko preko Grčke, Bugarske i ulaziće u Srbiju, zahvaljujući novom interkonektoru.

Južni gasni koridor je podržavao i američki predsednik Donald Tramp, jer će preko njega do potrošača u južnoj Evropi stizati i američki gas s terminala u Grčkoj, a na njega su priključeni i terminali u Turskoj.

Izgradnja Južnog gasnog koridora koštala je oko 40 milijardi dolara.

Izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske počela je u februaru 2022, a troškovi su premašili 94 miliona evra, rečeno je listu Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Gasovod u Srbiji je dužine 109 kilometara, ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Delom je finansiran iz srpskog budžeta, delom kroz bespovratnu pomoć EU, a Srbija je uz to uzela kredit od 25 miliona evra od Evropske investicione banke.

• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi

Čija su gasna skladišta u Srbiji

Podzemno skladište gasa Banatski dvor otvoreno je 2011. godine, postavši jedno od najvećih u Jugoistočnoj Evropi.

Gasprom i Srbijagas su suvlasnici preduzeća Banatski dvor D.O.O. koje upravlja skladištem.

„Srbija je trebalo još odavno da napravi veća skladišta, kao Mađarska.

„Da smo to uradili sada ne bismo bili u problemu, ali nismo jer su nam ministri energetike bili od struke", kaže ironično Zdravković.

Kada imate gasna skladišta onda imate ne samo bezbednost, već možete da trgujete njime.

„Da imamo skladišta veća ne bismo imali krizu i ne bi mogla Rusija da nas ucenjuje.

„Srbija nema izlaz na more i bez okolnih zemalja nema alternativu za gas", kaže.

Srbija je mogla da proširi skladišta u Banatskom dvoru, nezavisno od Rusa ili da to napravi na nekom drugom mestu, ali nije, dodaje.

„Skladište u Banatskom dvoru je u većinskom vlasništvu Naftne industrije Srbije i praktično nije srpsko", ukazuje.

NIS je u većinski ruskom vlasništvu, a od oktobra 2025. je pod američkim sankcijama.

• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati

Srbija bez gasnog ugovora sa Rusijom

Novi gasni aranžman koji je Rusija ponudila Srbiji, odnosno produžetak postojećeg samo do kraja godine „veoma je razočaravajuća vest" i „veoma, veoma loša poruka", izjavio je nedavno Vučić.

Rekao je da je očekivao potpisivanje trogodišnjeg ugovora o snabdevanju gasom još u maju, tvrdeći da je srpska strana u pregovorima bila „više nego fer i poštena".

„Oni žele time da nam kažu, 'ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS ili bilo šta drugo, mi možemo da presečemo gas 31. decembra'.

„To je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu, ne zato što smo mi planirali da nacionalizujemo, jer da jesmo mi i dalje ne bi imali sankcije", izjavio je Vučić.

On je u više navrata odbacivao ideje o nacionalizaciji NIS-a.

„Dugoročni ugovori su najpovoljniji i to ne može da se poredi ni sa čim", kaže Zdravković.

Ipak, ukoliko dođe do potpunog otkazivanja ugovora o tranzitu ruskog gasa, biće veoma teško održavati snabdevanje u Srbiji, veruje Vladimirov.

„To je razlog što ruski Gasprom okleva da obnovi ugovor sa Srbijagasom i draži su mu mesečni sporazumi", dodaje on.

Mogu li Evropa, ali i Srbija bez ruskog gasa

Pre rata u Ukrajini bilo je nezamislivo da će se Evropa odreći ruskog gasa, u momentu kada je ova zemlja snabdevala sa oko 40 odsto tržište EU, rekao je Raša Kojčić, bivši pomoćnik ministra za energetiku i naftu, za Radio televiziju Srbije.

Sada je taj udeo, bilo da je reč o tečnom ili prirodnom gasu, od sedam do 14 odsto, dodao je.

„Evropa se okrenula drugim tržištima, pa prirodni gas sada stiže iz Norveške, Alžira i Katara", kaže.

Tvrdi i da Srbija ima stabilno snabdevanje prirodnim gasom do 31. decembra.

„U ovom trenutku puno je podzemno skladište u Banatskom dvoru. Postoje i dodatne zalihe uskladištene u Mađarskoj.

„Ulazimo spremno u celu ovu situaciju", izjavio je Kojčić.

Snimak švedskog dnevnog lista koji pokazuje štetu nastalu eksplozijom na Severnom toku 1

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.23.2025)