Олакшице у отплати кредита: Помоћ или 'популизам'

Одлуком Народне банке Србије (НБС) банкама је наметнута обавеза да сваки захтев клијената који имају проблеме са измиривањем рата размотре и, уколико је он основан, одобре.

BBC News 24.10.2025 | Грујица Андрић - ББЦ новинар

Ако имате кредит и изгубите посао, зарада вам значајно опадне, разведете се, тешко се разболите или повредите, или се то догоди вашим ближњима, банке би могле да вам притекну у помоћ.

Нове мере омогућавају корисницима кредита у Србији који се нађу у проблемима да од банака затраже олакшице у отплати рата.

„Разумне мере&qуот;, које су се нашле у новим одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга, потврђене су посебном Одлуком Народне банке Србије (НБС) и ступиле су на снагу 15. октобра.

Док из НБС тврде да њима „обезбеђују трајну заштиту корисника кредита, нарочито оних који се нађу у тешким животним околностима&qуот;, економиста Ђорђе Ђукић у овом потезу власти види „популизам&qуот; и предвиђа му „потпуни неуспех&qуот;.

„Ово је антиекономска и антитржишна мера, а суштина је да се у Србији није поштовао принцип конкуренције у ценама кредита и банкарском сектору, па то сада доноси последице.

„Неуспех у успостављању конкуренције се овде увек лечио ад хоц мерама, попут ове&qуот;, каже професор Економског факултета у Београду за ББЦ на српском.

Пре покретања извршног поступка у случају нередовног измирења обавеза њихових клијената, банке ће, према одлуци НБС, имати обавезу да примене неке од ових мера - ако за њих има основа.

Они који су од банке узели зајам мораће да докажу разлоге због којих им је неопходно одлагање, било да је то губитак посла или дијагноза тешке болести, па чак и могућност да су његови приходи смањени, објаснио је Бојан Терзић, генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга НБС.

О захтеву одлучују банке, али у случају одбијања, клијенти могу да се обрате Комисији за олакшице НБС.

„Онда комисија још једном разматра пријаву. Ми то надзиремо. Ако видимо да банке покушавају да избегну примену одлуке, казнићемо их&qуот;, рекао је Терзић за Радио-телевизију Србије (РТС).

„Велика новина је да банка сада мора да урони у ту ситуацију и да је преиспита, а не само да вас као раније, народски речено, 'откачи'&qуот;, тврди он.

Како каже, банке су „спремне да сарађују&qуот;.

Али, економиста Ђукић је скептичан да ће олакшице бити широко примењене у пракси.

„То је било могуће када смо имали друштвене банке и сада то можете да урадите са Поштанском штедионицом, једином преосталом банком у Србији у домаћем власништву, али стране банке не можете обавезивати на овај начин&qуот;, сматра професор.

„Постоји и опција да се банке формално не побуне, већ да се мера релативизује бројем случајева на које ће ова одлука утицати&qуот;, додаје Ђукић.

Из Удружења банака Србије (УБС) нису одговорили на ББЦ упит о томе како ће нова одлука НБС утицати на њихово пословање и броју захтева за олакшицама које су досад добили од клијената.

Које олакшице предвиђа Народна банка?

Грађани могу да рачунају на „потпуно или делимично рефинансирање дуга из уговора&qуот; или измену уговора, која у пракси може да се спроведе на девет начина:

продужењем рока отплате;
променом врсте уговора;
одложеним плаћањем целог износа кредита, камате, главнице, дозвољеног или недозвољеног прекорачења, дуга по кредитној картици или одређених рата кредита, за одређени период;
смањењем каматне стопе;
одобрењем да корисник у неком периоду не отплаћује кредит, док банка нема право да обрачунава редовну нити затезну камату на доспеле обавезе, али има право да обрачунава уговорену редовну камату на преостали износ главнице;
делимичном отплатом дуга;
променом валуте, ако новчана обавеза није изражена у динарима;
делимичним опростом и консолидацијом дуга;
проглашењем застоја у отплати кредита на одређени период, без примене редовне или затезне камате на неизмирено дуговање, ни редовне камате на преостали износ главнице.

У саопштењу НБС остављају простор банкама да се не ограничавају искључиво на ових девет олакшица.

Сваки корисник кредита има право да поднесе захтев за олакшице, а банке су дужне да их размотре и у року од 30 дана од дана обавесте клијенте о одлуци, наводи се у документу НБС.

Али, мера није намењена свим корисницима кредита, већ само онима који су се нашли у „тешкој животној ситуацији&qуот;, објаснио је Бојан Терзић из НБС.

Може ли НБС да натера банке да примене олакшице?

За разлику од већине централних банака европских земаља, као и Европске централне банке (ЕЦБ), Народна банка Србије се, поред спровођења монетарне политике, бави и заштитом потрошача банкарских услуга.

Сходно томе, Закон о Народној банци Србије прописује мере које може да предузме против банака и случајеве у којима се оне примењују.

Али, оне се односе на непоштовање правила о обавезним резервама, употреби страних валута и фалсификованог новца, достави документације и запошљавању функционера НБС.

Стога је „неизводљиво&qуот; приморати приватне банке да пруже олакшице клијентима, јер се у банкарству оваква питања „не решавају административном одлуком или налогом&qуот;, каже Ђорђе Ђукић.

„Централе тих банака би у таквом случају наше тржиште сматрале мање извесним и нашле би канале да другим банкарским услугама надоместе профит који би тако изгубиле&qуот;, сматра професор.

Jorgovanka Tabaković — Јоргованка Табаковић је гувернерка Народне банке Србије од 2012. године

„Не мора да значи&qуот; да ће банке ову врсту услуге клијентима касније наплатити вишим каматама, рекао је Бојан Терзић из НБС.

„То зависи од тога колики је износ кредита, рок отплате, о каквом клијенту се ради и колико му је смањена могућност отплате&qуот;, додао је за РТС.

Тврди и да ће банке које не буду поступале по новим мерама НБС „казнити на начин да им се то не исплати&qуот;.

Међутим, професор Ђукић указује да Комисија за олакшице у случају жалби клијената банака може само да изда „препоруку&qуот;, не и директну казну у таквим случајевима.

„НБС може да врши индиректни притисак на банке тако што ће покушавати да нађе нешто у пословању банке што би могло да доведе до примене казнених мера из Закона о Народној банци Србије, односно да им шаље инспекцију&qуот;, додаје.

Погледајте видео: Ко профитира када инфлација расте

Изузетак и правила

Када је почетком пандемије корона вируса НБС увела мораторијум на отплату кредита, то није одударало од монетарних политика централних банака широм света.

Током природних катастрофа или криза насталих услед неочекиваних околности, оне користе то оруђе ради очувања социјалне сигурности.

Али, у редовним околностима, мере попут оне коју је увела НБС „нико у Европи досад није уводио&qуот;, каже Ђукић.

Турску наводи као пример земље у којој је централна банка експериментисала са другим неконвенционалним административним мерама.

Та земља је ограничавала каматне стопе приватних банка, што је и Србија урадила 2024. године, указује економиста.

Таква монетарна политика се, како каже, показала неефикасном.

„Стране банке се по правилу штите тиме што на неизвесност потеза регулатора реагују тако што подижу ризичну премију на друге производе и тако надоместе губитак профита, што је виђено и у Турској&qуот;, каже Ђукић.

Потези власти у Турској нису излечили економску кризу, нити спустили инфлацију која је највиша у Европи - прошле године је била готово 50 одсто, а у септембру ове године 33 одсто.

„И турска лира је драстично опала, што показује да сваки облик манипулације монетарних власти изазива негативне ефекте&qуот;, закључује Ђукић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук