Шест занимљивости о историји Лувра

Када је положени први камен онога што је сада музеј Лувр, откриц́е Америке било је удаљено још три века.

Ово је древно порекло онога што је сада најпосец́енији музеј на свету, који је грађен, прошириван и реконструисан стотинама година.

Откако је постао музеј 1793. године, у њему је изложено стотине хиљада дела светске уметности.

Нека су украдена, па враћена, а нека и даље недостају.

Лувр је данас у центру пажње због лоше вести: група од четири лопова извела је 19. октобра 2025. невероватну пљачку осам комада накита, међу којима и краљевске круне и огрлице са драгим камењем.

До сада, власти нису пронашле ни лопове ни предмете, чија историјски значај премашује њихову новчану вредност процењену на око 88 милиона евра.

ОВДЕ погледајте графички приказ велике пљачке Лувра која је запрепастила Француску.

Директорка музеја је признала да сама архитектура и стање палате Лувр отежавају инсталирање савремених безбедносних уређаја у згради која првобитно није била ни предвиђена да буде музеј.

То се може објаснити посматрањем његове историје, у којој је било неколико изузетно занимљивих тренутака.

• Лувр опљачкан за седам минута: 'Заказали смо', признала директорка музеја
• Вредност украдених драгуља из Лувра процењена на 88 милиона евра: тужитељка
• Украдени драгуљи у Лувру, круна испуштена током бекства и озбиљна питања о безбедности

1. Од средњевековне тврђаве до музеја

Као грађевина, Лувра је доживео векове политичких и друштвених промена у Француској.

Али првобитно порекло потиче из средњег века (око 1190. године), када је краљ Филип Други (1165-1223), саградио четвороугаону тврђаву као део заштите Париза дуж неких зидина близу реке Сене.

Затим је краљ Шарл Пети (1338-1380) претворио тврђаву у замак, прву краљевску резиденцију тог времена.

Краљ Анри Други (1519-1559) пројектовао је модерну централну палату, са ренесансном архитектуром која је преживела до данас.

Други монарси су додали још неке зграде.

Анри Четврти (1553-1610) је створио јужно крило, које се протеже дуж Сене и сада садржи важне колекције, попут Да Винчијеве Мона Лизе и галерије Аполо, коју су лопови опљачкали пре неколико дана.

Луј Четрнаести, познат као „Краљ Сунце&qуот; (1643-1715), наставио је проширења, изградивши и палату Тиљери (која је срушена 1880-их).

После тријумфа Француске револуције (1798), Велика галерија Лувра је први пут отворена као музеј 1793. године.

Обновом монархије, Наполеон Први је подигао део северног крила, а Наполеон Трећи је коначно заокружио комплекс и проширио део крила.

Тренутно има 73.000 квадратних метара галерија и изложбеног простора за више од 500.000 експоната, према званичним подацима, што га чини највец́им музејем на свету.

2. Отварање за народ

Монарси који су изградили Лувр, током векова су прикупљали бројна уметничка дела, како домаћа, тако и из других делова Европе и света.

Али није могао свако да их види.

То се променило тријумфом Француске револуције 1789. године, која је укинула монархију и донела политички и друштвени помак усмерен на француски народ и просветитељство.

Без краљевске породице, Лувр је коришц́ен као седиште француске цивилне владе, а 10. августа 1793. године, Велика галерија Лувра је први пут отворена за јавност као музејски простор за огромну колекцију краљевске и католичке црквене уметности.

Назван је Централни музеј уметности и у почетку је имао колекцију од више од 500 дела, углавном слика.

3. Уметничка дела која је опљачкао Наполеон

Наполеон Бонапарта (1769-1821) био је, као војсковођа, а касније и цар (Наполеон Први), један од људи који су донели највише уметничких дела у музеј Лувр, освојених током његових војних офанзива у Европи и Африци.

У походима је примењивао концепт „ратног плена&qуот; - француски војници су отимали слике, накит, скулптуре и древне реликвије.

Тако је било у походима на Аустрију, Италију, Пруску, Шпанију и Египат.

Његово оправдање било је да Француска, као земља просветитељства, треба да буде чувар светске уметности.

Лувр је чак неколико година био преименован у Музеј Наполеон, што је један од примера култа личности војсковође, чији су портрети, заједно са његовим биткама, такође били приказани на сликама и висили на зидовима.

Али његов пад у бици код Ватерлоа 1815. године био је ударац за уметничку колекцију музеја, јер су, некада поражене силе, сада захтевале повратак бројних дела.

„Говорили су о 'културном Ватерлоу'&qуот;, рекла је професорка историје Беатрис де Граф за Њујорк тајмс.

„Желели су да Французима нанесу не само војни, вец́ и културолошки пораз, са поруком: 'Морате да нам вратите оно што нам дугујете'.“

После пада Наполеона са власти, музеј је вратио некадашње име - Лувр.

И игром судбине, два од осам комада украдених 19. октобра 2025. биле су управо смарагдна огрлица и минђуше које је Наполеон Бонапарта поклонио његовој другој жени, Марији Луизи, као венчани поклон.

• Како Наполеон и даље дели Француску, 200 година после смрти
• „Наполеон“ Ридлија Скота: Да ли је француски вођа стварно био чудовиште

4. Контроверзна централна пирамида

Један од великих модерних архитектонских пројеката Лувра био је и један од најконтроверзнијих: стаклена пирамида на централном улазу.

У великој обнови, по наређењу председника Франсое Митерана 1980-их, кинеско-амерички архитекта Јеох Минг Пеј добио је задатак да креира централни део простора као нека врста добродошлице за посетиоце.

Архитекта је рекао да жели нешто „величанствено&qуот; и „светлец́е&qуот;, што би могла да буде пирамида, купола, лук или коцка.

Коначан избор је био оно прво.

Али његов дизајн, који је у раскораку са ренесансном архитектуром зграде, био је предмет многих критика, јер је било незамисливо да се такав елемент уклопи у околину.

Критиковано је и да пирамида указује на повезаност са египатским, а не француским елементима, али Пеј је тврдио да она „нема никакве везе&qуот; са северноафричком културом и да је пирамида „естетски најпријатнија ствар за гледање&qуот;.

Неки Французи су то назвали „злочином&qуот;, а постојале су и неке „антипирамидалне&qуот; групе које су покушале да промене пројекат.

Пројекат је, међутим, настављен све док у марту 1985. године није свечано откривена стаклена пирамида висока 21 метар и широка 35 метара.

Од тада, посетиоци музеја силазе степеницама пирамиде у главни хол.

„Рад архитекте је инспирисан дугом историјом трансформација Лувра.

„У пројекту је поштовао главне линије и перспективе палате и њен укупни распоред, стварајуц́и притом најтранспарентнију, најсветлију и најсветлију могуц́у структуру.

„Био је то технички подвиг, бриљантно изведен&qуот;, кажу из Лувра, али и признају да је пирамида изазвала контроверзе.

Погледајте видео: Неки од драгуља украдених октобра 2025.

5. Крађа Мона Лизе

Мона Лиза, тренутно најпознатије дело музеја Лувр, украдена је 1911. године, иако у то време слика Леонарда да Винчија није била највредније или најпознатије дело у музеју.

Усред ноц́и у августу те године, Италијан Винћенцо Перуђа, који је радио у музеју годину дана раније, искористио је безбедносни пропуст и украо слику.

Чувари нису схватили да Мона Лиза недостаје до следец́ег дана.

Мотиви никада нису били до краја јасни, иако се веровало да је у питању освета бившег запосленог у Лувру.

„Истина је да немамо појма. То остаје мистерија&qуот;, рекао је за Жером Коињар, аутор књиге „Нестајање жене&qуот; (А Воман Ванисхес), за ББЦ.

Према једној верзији, наводно је Пеуђа желео да врати Мона Лизу у отаџину, где је, сматрао је, и припада.

Дело је недостајало више од две године, током којих је било у његовој куц́и.

Пронађено је 10. децембра 1913. године, када је Перуђа ухвац́ен након што је слику предао Алфреду Герију, антиквару у Фиренци.

„То је била најпознатија крађа имовине у мирнодопско време&qуот;, рекао је за ББЦ Ноа Чарми, аутор књиге „Крађе Мона Лизе&qуот; (Тхе Мона Лиса Тхефтс).

Управо је ова крађа и широка пажња у штампи учинила ову слику једним од најпознатијих дела Лувра од тада.

Многи људи су чак посетили музеј само да би видели празан простор док је дело било одсутно, што је додатно повец́ало његову славу.

• Решена мистерија где је насликана Мона Лиза
• Леонардо да Винчи је можда насликао две Мона Лизе
• Мона Лиза „оживела“ помоћу вештачке интелигенције

6. Мистерија руку Милоске Венере

Музеј сматра грчку скулптуру Милоске Венере „једном од три велике даме&qуот; Лувра, заједно са Мона Лизом и скулптуром Крилате победе Самотраке.

Али Венера је дело које обухвата мистерију порекла: одсуство њених руку.

Дело је откривено током ископавања у Грчкој 1820. године и донео га је у Француску маркиз де Ривијер, тадашњи амбасадор у тој земљи, који га је поклонио краљу Лују Осамнаестом (1755-1824).

Позајмио га је Лувру за изложбу у марту 1821. године.

Од почетка, њених руку није било - према једној од најшире прихвац́ених теорија стручњака (други тврде да су одломљене).

„Када је скулптура донета у Лувр, постојао је предлог да се руке рестаурирају, али је идеја на крају одбијена како се не би 'нарушило дело'&qуот;, напомиње музеј.

Верује се да су током рестаурације неки делови руку уништени и да су остављени у садашњем стању.

Али недостатак руку је заправо и допринео слави ове скулптуре.

У древној Грчкој, ове врсте статуа богова држале су у рукама предмете назване „атрибути&qуот;, који су идентификовали божанство које су представљале.

„У време њеног откриц́а, постојала је извесна сумња у идентитет богиње. Да ли је она била Амфитрита, богиња мора и стога посебно поштована на острву Милос?

„Или можда Афродита, богиња лепоте, што би могло да се закључи јер је полунага и по сензуалности њеног тела?&qуот;, напомиње музеј.

Консензус међу стручњацима је да је то Афродита.

Али до данас нема дефинитивног доказа.

Она је део мистерије која окружује историју Лувра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Четири велике пљачке музеја у Србији
• Колико је лако украсти предмете из музеја
• Грци траже повратак древних скулптура, из Британије поручују: „На сигурном су&qуот;
• Печат Стефана Немање: Историјски музеј за 12.000 евра откупио део културно-историјске баштине Србије
• Како је Микеланђелов Давид проглашен за порнографију у америчкој школи
• Које је значење Мунковог „Крика“

(ББЦ Невс, 10.26.2025)