Шта се крије иза 'највеће европске крађе књига од Другог светског рата'

Април је 2022. године.

Двојица мушкараца улазе у Универзитетску библиотеку у Тартуу, у Естонији, и траже да виде осам књига двојице уметника из 19. века - руског песника и драмског писца Александра Пушкина и Николаја Гогоља, прослављеног руског књижевника украјинског порекла.

Они говоре на руском и објашњавају библиотекарки да млађи од њих ради на једном истраживању како би могао касније да настави студије у Сједињеним Америчким Државама.

Три месеца касније, особље примећује да су две од тих књига замењене лажнима.

Евиденција у библиотеци показује да су дотичне књиге последњи пут извадила иста двојица мушкараца у априлу.

Библиотекари брже-боље проверавају преосталих шест издања руских класика.

Након детаљног прегледа, установљавају да су све вешто направљене копије које делују аутентично јер имају библиотекарски печат и инвентарски број.

Библиотека у Тартуу није једина која се нашла на удару.

Неколико недеља касније, десет ретких књига из Универзитетске библиотеке у Талину, главном граду Естоније, такође су нестале.

У року од 18 месеци, велики број издања руских класика и друга антикварна издања на руском украдена су из десетина других европских библиотека, од Балтика и Финске до Швајцарске и Француске.

На неким местима, оригинали су замењени копијама.

На другима су књиге напросто извађене из библиотеке и никад више нису враћене.

У одговор на све то, Европол - Криминалистичка обавештајна агенција Европске уније - покренула је истрагу звану Операција Пушкин.

У склопу те акције, више од 100 полицајаца трага за великим бројем својина у неколико земаља.

До сада је свеукупно пронађено и ухапшено девет осумњичених.

Сви су грузијски држављани.

'Чаробњак са књигама'

Први је ухапшен Бека Цирекидзе (48).

Њему је суђено и на крају је осуђен за три злочина у две земље одједном – у Летонији и Естонији – међу којима и за крађу из библиотека у Тартуу и Талину.

Цирекидзе тренутно служи затворску казну од три године и три месеца у Естонији, где је затвореницима дозвољено да причају са новинарима.

Одатле је Цирекидзе рекао за ББЦ да је одлучио да почне да се бави антикварним књигама — купујући их, рестаурирајући и препродајући — 2008. године, како би прехранио породицу.

Упитан за његово формално образовање као ресторатера, рекао је да је све научио у пракси.

„Ја сам вам као чаробњак са књигама. Могу да држим књигу у рукама и одмах да вам кажем колико она вреди и колико би за њу могли да плате на аукцији“, каже он.

Цикеридзеов први сукоб са законом уследио је 2016. године кад је осуђен у Грузији за крађу антикварних књига из историјског музеја у Тбилисију.

Признао је кривицу тада, за шта је добио условну казну.

• Јединствене украдене књиге вредне 2,7 милиона евра пронађене испод куће у Румунији
• Провалник ухваћен усред пљачке, занео се читањем књиге
• Осуђен на две године затвора због крађе чувеног Черчиловог портрета

'Највећа крађа од Другог светског рата'

У октобру 2023, млади пар седи у читаоници Универзитетске библиотеке у Варшави: мушкарац са црним бејзбол качкетом на глави и једна црвенокоса жена.

Они прелиставају старе књиге.

У једном тренутку, мушкарац љуби дружбеницу у образ.

Све ово може да се види на снимку са сигурносне камере у библиотеци.

Младић је Цирекидзеов син Мате, а жена је Матеова супруга Ана Гоголадзе.

Обоје ће касније бити ухапшени под оптужбом да су украли књиге вредне скоро 100.000 долара из библиотеке, а касније и осуђени за исто дело.

Универзитет поседује веома богату колекцију и пре и пост-совјетских књига.

Издања су чудом преживела Варшавски устанак 1944, кад је сама зграда изгорела.

„Ми смо генерација која је савршено свесна да је неко некада спасио ове књиге за нас“, каже за ББЦ професор Хијероним Грала са Универзитета у Варшави.

Свеукупно гледано, у периоду од мало мање од годину дана, из библиотеке су украдена 73 ретка издања вредна скоро 600.000 долара.

Неки од починилаца до дана данашњег нису ухваћени.

„Највећа пљачка од Другог светског рата“, описао је професор Грала размере овог злочина за медије.

„То је као да сте ишчупали драгуље из круне“, рекао је он.

Библиотекари нису одмах приметили овакве замене.

„Постоји шифра, постоји књига исте величине, нема рупе на полици“, рекао је професор Грала.

„Нема сумње да је група лопова која је дошла на самом почетку бацила око на конкретне књиге и да су били веома добро припремљени. Очигледно су направили лажне верзије веома високог квалитета“, рекао је за ББЦ професор Грала.

Скорашња реформа уведена у овој библиотеци могла је такође да одигра улогу у скоку броја крађа, истакао је професор Грала, нарочито опуштање правила која дозвољавају мање надзирану употребу ретких и старих књига.

То је првобитно уведено ради веће приступачности тих књига читаоцима.

'Један мали печат'

Традиционално гледано, све библиотеке на свету обележавају књиге печатима.

Њихова величина зависи од земље и библиотеке.

На пример, Русију карактеришу „снажни печати“, рекао је експерт и колекционар ретких књига Пјотр Дружинин.

У теорији је могуће идентификовати да је књига украдена по том печату, тврде експерти.

Међутим, то није увек случај.

Библиотеке повремено распродају књиге као дупликате, као што се дешавало у совјетска времена на пример, због недостатка простора.

Или је библиотека могла бити распуштена и затворена - као што се дешавало са многим факултетским библиотекама током периода Перестројке.

Такође може бити тешко одредити порекло књига које садрже печате из 19. века или од пре, према Дружинину.

„Ако је печат из 18. или 19. века, не знамо шта се десило са књигама. Јесте, примерак потиче из те библиотеке. Али како ју је она напустила, то нико не зна.“

Печати такође могу да се уклоне хемијски или да се старе странице у књизи замене новим, али одштампаним на старом папиру.

Трагове ових манипулација често могу да примете само колекционари или експерти.

Ретко, стара књига у библиотеци нема печат, зато што је доспела у колекцију пре него што је започела пракса обележавања свих књига.

Хиљаде долара

„Пола киле злата, вредног 60.000 долара, чувају 22 наоружана човека. Две књиге, вредне 60.000 долара, налазе се негде у библиотеци у Европи и чува их једна сићушна старица. И врло често не постоји чак ни видео надзор“, рекао је за ББЦ Цирекидзе из естонског затвора.

Шта је, дакле, оно што доводи до ових изузетних цена, које, поготово за руске класике из 19. века, постојано расту последњих година?

Дружинин је указао на скок ретких руских књига на тржишту између 2022. и 2024, кад је европски талас злочина био на врхунцу.

Експерти је требало да знају да се то „не распродаје приватна колекција“, рекао је он.

Уски круг купаца скупих књига, сугерисао је Дружинин, вероватно је доживео те куповине као патриотски чин.

„То је тренутак историјског повратка значајних књига у њихову домовину“, рекао је он.

Узмите на пример још једног грузијског држављанина Михаила Замтарадзеа, који је у јуну осуђен за крађу и продају вредних књига из Универзитетске библиотеке у Виљнусу, у Литванији.

Замтарадзе се пријавио у библиотеку уз помоћ фалсификованих докумената и наручио 17 ретких издања - од којих је већина садржала печате.

Потом је заменио 12 књига копијама, а пет извадио из библиотеке и напросто их више није вратио.

Укупна вредност украдених књига процењује се на 700.000 долара.

Замтарадзе је изјавио на суду да је украо књиге по налогу из Москве и да их је спаковао и послао аутобусом у Белорусију, за шта је добио 30.000 долара у криптовалутама.

Он је тврдио да су копије и лажни документи такође били послати из Москве.

Замтарадзе је тврдио да је његова муштерија била високи припадник аукцијске куће у Москви.

Ово није први пут да су се аукцијске куће нашле под лупом.

Најмање четири различите публикације из Универзитетске библиотеке у Варшави продате су у једној аукцијској кући - ЛитФунд - у Москви крајем 2022. и током 2023, према професору Грали.

ББЦ има скриншотове од професора Грале са интернет странице аукцијске куће са дотичним књигама, вероватно из колекције библиотеке.

Једна од књига била је Пушкинова, Белкинове приче, са печатом из 19. века који се јасно види на фотографијама издања.

Други контингент са исте аукције садржао је четири тома Пушкинових Песама.

На сликама на интернет страници аукцијске куће, које су сада уклоњене, може такође да се види печат варшавског универзитета.

Директор ЛитФунда Сергеј Бурмистров рекао је да аукција ради у законским оквирима Руске Федерације и да не прихвата на продају књиге са печатима активних државних библиотека.

Бурмистров је додао да власници књига потписују уговор са аукцијском кућом како би потврдили правно порекло било које књиге прихваћене за аукцију.

Сваку књигу потом експерт из аукцијске куће детаљно анализира да би био сигуран да нема жигова или других обележја активних библиотека.

Стари печати не изазивају увек позорност.

„У пост-револуционарним годинама, огроман број књига из библиотека царске Русије расподељен је широм света и завршио у многим државним и приватним колекцијама, тако да такве књиге које су завршиле у приватним колекцијама слободно круже по светском тржишту“, рекао је Бурмистров за ББЦ.

Професор Грала је за ББЦ рекао да је проблем старих печата компликован.

„Ако постоји историјски печат Универзитетске библиотеке у Варшави и историјска шифра је очувана, то се сматра артефактом самим по себи. Нико неће ударити нови печат на њих или ставити им нову шифру. Оне су живеле са овим печатима 200 година, неће на њих поново бити ударен печат из поштовања&qуот;, рекао је он за ББЦ.

У међувремену, далеко од тога да је Операција Пушкин окончана.

Најмање један осумњичени ишчекује суђење у Француској због крађе књига из тамошњих библиотека.

А власти верују да су многи криминалци и даље на слободи – баш као и неке од највреднијих европских књига.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Књижаре, неодољиве Меке које не губе чар
• Редак примерак 'Малог принца' на продају за 1,15 милиона евра
• Шта за библиотеке и читаоце значи откуп књига на ћирилици
• Клубови забрањених књига пркосе цензури у Америци
• Шта читате на Светски дан џепних романа
• Има ли наде за енциклопедије у ери интернета и паметних телефона

(ББЦ Невс, 10.27.2025)