Хаг: Тешкоће Тачијеве одбране у довођењу сведока, Весли Кларк сведочи средином новембра
Одбрана бившег вође ОВК Хашима Тачија, оптуженог за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, има тешкоћа у довођењу сведока пред специјални суд у Хагу због чега је судско веће, после отказивања данашњег заседања, позвало браниоце да учине све да избегну даља одлагања суђења.
Браниоци су, међутим, потврдили да ће средином новембра, као последњи сведок, исказ у одбрану Тачија дати бивши командант НАТО у Европи Весли Кларк (Веслеи Цларк).
Тачијева одбрана до сада је, од почетка свог доказног поступка, 15. септембра, пред судије извела четири сведока - бивше америчке дипломате Џејмса Рубина (Јамес) и Џока Ковија (Јоцк Цовеи), америчког правника Пола Вилијамса (Паул Виллиамс) и британског дипломату Џона Данкана (Јохн Дунцан).
Кови је своје сведочење завршио почетком октобра, а за данас је првобитно био заказан исказ следећег сведока Тачијеве одбране.
Ранијом писаном одлуком, судије су, међутим, биле приморане да откажу данашње заседање пошто их је Тачијева одбрана обавестила да "нема сведока на располагању".
Суђење би, по одлуци расправног већа која је уследила, требало да буде настављено 3. новембра, али ни то није сигурно.
У последњој објављеној одлуци, веће је, наиме, назначило да је Тачијева одбрана за 3. новембар најавила једног сведока, али да "није сигурно да ће тај сведок заиста моћи да сведочи током те седмице".
Тачијев бранилац Лука Мишетић претходно је затражио да тог сведока суд примора обавезујућим налогом да сведочи, пошто је он одбио да то добровољно учини.
У поднеску одбране било је наведено да је тај сведок раније дао изјаву тужилаштву о наводном Тачијевом учешћу у злочину наведеном у оптужници, али да су тужиоци накнадно одустали од намере да га изведу пред судије.
Тужилаштво се није успротивило захтеву Тачијеве одбране да суд тог сведока обавеже да сведочи, али је нагласило да је сведок тренутно у "трећој земљи" чији се став да сведок може сведочити искључиво добровољно.
Судско веће председавајућег Чарлса Смита (Цхарлес Смитх) упозорило је, у таквој ситуацији, Тачијеву одбрану да је њен задатак да обезбеди сведоке и несметан ток суђења.
Тачијева одбрана је раније најавила да ће имати 12 сведока, али је, у међувремену, одустала од плана да три сведока изведе пред суд у Хагу.
Због тешкоћа Тачијеве одбране у довођењу сведока, веће је већ продужило рок за окончање њеног доказног поступка са 14. новембра на седмицу која почиње 17. новембра.
Како је адвокат Мишетић најавио, та недеља биће потпуно посвећена исказу последњег сведока Тачијеве одбране, пензионисаног америчког генерала Веслија Кларка.
Кларк је био учесник у преговорима у Рамбујеу, почетком 1999. године, а потом је, као командант НАТО у Европи, заповедао ваздушним нападима Алијансе на СР Југославију од 24. марта до 10. јуна те године.
Контакте са Тачијем, генерал Кларк је имао и током преговора о демилитаризацији ОВК у лето 1999.
Кларк је за сведочење искључиво о тим темама добио одобрење владе САД, чији ће представници присуствовати његовом исказу пред судом у Хагу.
Заједно са Тачијем, за злочине над Албанцима, које је ОВК прогласила за "колаборационисте", Србима и Ромима у више од 40 притвора на Косову и у Албанији, оптужени су још Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
Доказе одбране изводиће, поред Тачија, само Краснићи, док се од оптужби неће бранити Весељи и Сељими који су оценили да тужиоци нису доказали њихову кривицу.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.
Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.
У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.
Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.
Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.
Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.
(Бета, 27.10.2025)
