Спас за непокретности у правном вакууму
Политика 02.11.2025
Легализација, то јест озакоњење објеката који су изграђени и користе се без употребне дозволе и уписа у катастар непокретности, у Србији се појављује у циклусима који личе на олимпијске – од средине деведесетих година је тих покушаја било најмање осам, у просеку један на четири године.
Не претерано успешних, имајући у виду да се процењује да је број објеката који могу бити предмет легализације сада око 4,8 милиона, а да је у претходних тридесетак година легализовано нешто више од 320.000, односно нешто више од 10.000 годишње. Зашто онда веровати да ће овај пут бити другачије? Зато што ова „легализација” није легализација. Ранији поступци легализације су патили од истих оних разлога који су доводили до нелегалне градње – неадекватности планске
