Сирија признала Косово: Шта одлука значи за Приштину и Београд

У политичкој утакмици против Србије, Косово, које неколико месеци дели од пунолетства независности, постигло је нови гол.

Пола године после Кеније и пет месеци пошто је то учинио Судан, Косово је признало и ново руководство Сирије, које и даље крпи пукотине вишегодишњег грађанског рата.

„Овим се учвршћује позиција Косова као независне државе на међународној арени.

„Признање Сирије је важно јер би могло да подстакне друге земље из региона Блиског истока и Северне Африке да је следе&qуот;, каже Арменд Бекај, виши истраживач за студије мира и сукоба на Универзитету у Упсали, за ББЦ на српском.

Споразум о признању постигнут је „уз подршку Његовог Краљевског Височанства, престолонаследника Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана ал-Сауда&qуот;, саопштила је Вјоса Османи, председница Косова.

Све се дешавало у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије, у којем је тада боравио и Марко Ђурић, министар спољних послова Србије, на конференцији посвећеној инвестицијама и новим технологијама.

Међутим, уместо њега, одлуку Сирије коментарисао је председник Србије Александар Вучић.

„Признање је очекивано. Понашају се онако како добију налог и тешко је очувати руководство које је самостално доносило одлуке.

„У наредних 10 дана имаћемо и ми чиме њих да обрадујемо. Ово је маратон, а не трка од 50 метара.

„Имајући у виду против кога се такмичимо, ми се добро држимо&qуот;, поручио је Вучић током посете Узбекистану.

Косово је прогласио независност 2008, што Србија, уз подршку Русије и Кине, не признаје.

• Кенија признала Косово, прва држава после пет година - шта то значи за Србију
• Какви су односи Србије и земаља Блиског истока
• Кваре ли дронови на Косову 'златно доба' односа Србије и Турске

Политичке и друштвене кризе у Приштини и Београду

Почетак 2025. узбуркао је политичку сцену Косова и Србије.

Скупштина Косова је конституисана тек осам месеци после парламентарних избора, али владе још нема и ускоро би могли на ново ванредно гласање.

Већ узаврелу политичку слику, додатно је подгрејала одлука верног партнера, Сједињених Америчких Држава (САД) да замрзну стратешки дијалог са Приштином на неодређено због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане тензије и нестабилност.&qуот;

За то време, у Србији су покренути протести изазвани падом надстрешнице реконструисане железничке станице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Европски парламент је недавно усвојио једну од најоштријих резолуција до сада о Србији, која статус кандидата за чланство има од 2012.

Ипак, Србија већ четири године није отворила ниједно преговарачко поглавље.

Једна од кочница у приступању Србије ЕУ јесте и дијалог Београда и Приштине који се већ неко време не помера.

„Када је реч о државности Косова, Србија остаје на политици одбијања његовог постојања.

„Можда ц́е, као што су и успели, да спрече Косово да постане члан одређених међународних форума, али ова политика не чини услугу никоме на Балкану, а посебно не Србији&qуот;, говори политиколог Бекај.

Сирија је једна од држава која је 2015. гласала против чланства Косова у Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

Али нова сиријска власт донела је и промене у њеном спољнополитичком курсу.

„Србија одавно није добила отпризнање Косова, а јесте обећала западним савезницима да на томе више неће радити.

„Сиријско признање није претерано значајно, али се јесте десило&qуот;, каже Мирко Даутовић, стручњак за међународне односе за ББЦ на српском.

Ратни другови

Али ни Сирија не може да се похвали стабилном ситуацијом.

Суочена са катастрофалном економском ситуацијом и непрестаним претњама суседног Израела, Косово јој није приоритет, али имају нешто заједничко, указује Даутовић.

„У џихадистичкој организацији, главној око преузимања власти у Сирији крајем 2024. је читава јединица, џемати албан, коју чине џихадисти из Албаније, али и Косова и Северне Македоније.

„Један од њих је био проглашен за пуковника нове сиријске војске 2025. и актуелни сиријски лидер Ахмед ал-Шара познаје људе са Косова који су се борили са њим у том џихадистичком рату против Асада&qуот;, говори Даутовић.

То би могао да буде један од разлога зашто је ова блискоисточна држава 17 година касније признала територију, удаљену више од 2.000 километара, али политиколога из Београда изненађује што је у томе посредовао Ријад.

• Екстремисти које је свет прихватио као државнике
• Ко је вођа сиријских побуњеника Абу Мухамед ал-Џавлани
• Ко су Друзи и зашто су нападнути у Сирији

Средином јуна 2023. године, Вучић се похвалио да је позван у посету Саудијској Арабији, држави са којом Србија је баш те године прославила деценију дипломатских односа.

Позив му је уручио амбасадор ове арапске државе у Београду, са којим је, како је рекао, причао и о Косову.

„Главна сила заштитница нових сиријских власти је Турска и очекивао бих да је ова одлука донета баш у њој.

„Она је главни промотер косовске независности у муслиманском свету и у Африци&qуот;, додаје Даутовић.

Добри односи Београда и Анкаре последњих недеља су на климавим ногама, а додатно их је пољуљао долазак „хиљада&qуот; турских војних дронова-камиказа на Косово.

Вучић је у томе видео „брутално кршење Повеље Уједињених нација и Резолуције Савета безбедности УН 1244, као и наставак наоружавања приштинских власти&qуот;.

Турске власти се нису оглашавале.

• Пад режима Башара ал-Асада у Сирији после скоро 25 година, Русија му пружа уточиште
• Крај Асадовог режима - шта значи за Сиријце у Србији
• Нови сиријски вођа је политички верзиран, али хоће ли успети да одржи обећања - анализа ББЦ уредника

Какви су односи Србије и Сирије?

Сирија је деценијама била партнер некадашње Југославије у оквиру Покрета несврстаних, а дипломатски односи са Дамаском успостављени су 1946.

Најновији спољнополитички потез Сирије би могао да најави и ново поглавље за ову земљу, у којем се ослобађа остатака прошлости, између осталог „имагинарне лојалности према бившем табору несврстаних&qуот;, сматра политиколог Бекај.

„То би значило да се иде у правцу вец́ег слагања са Турском, Саудијском Арабијом и Западом&qуот;, додаје.

Сиријом је више од пола века владала породица Ал-Асад.

Башар ал-Асад је 2000. наследио оца који је током 30 година владавине успоставио репресивни режим.

Његова реторика о „транспарентности, демократији, развоју, модернизацији, одговорности и институционалном мишљењу&qуот; будила је наду Сиријцима, али је била кратког даха.

Демонстрације против председника Асада почеле су 2011. године и врло брзо прерасле у грађански рат.

Током 13-годишњег сукоба страдало је више од пола милиона људи, док је шест пута више људи избегло.

Србија се 2012. придружила одлуци Европске уније (ЕУ) када је блок увео пооштрен пакет санкција према Сирији.

Због сукоба је годинама у овој арапској држави Србија имала отправника послова (нижи ранг у дипломатији) да би 2021. односе вратила на амбасадорски ниво.

Развој ситуације у Сирији и утицај који има на регион пре свега када је реч о проблему илегалних миграција један је од разлога због чега је Београд вратио амбасаду у Дамаск, саопштило је тада Министарство спољних послова.

„Србија потврђује да високо цени принципијелан став који је Сирија задржала непризнавањем независности Косова&qуот;, додали су.

Економске везе, пак, нису престајале и спољнотрговинска размена се заснивала махом на куповини сиријске робе.

Током 2024. од 37 милион евра, увоз Србије био је око 36 милиона, највише се куповао највише калцијум фосфат и фосфатне креде.

Крајем 2024. пао је режим Басара ал-Асада после 12-дневног напада побуњеника и успостављена је нова влада.

„То што је Сирија признала независност Косова показује колико је Србији значио слободарски приступ Башара ал-Асада&qуот;, поручио је председник Србије.

„Могу да нагађам да је признање Косова, део ширег договора сиријских власти и Америке&qуот;, закључује Мирко Даутовић.

О Сирији

• Подручје вековима окупирано: од Римљана и Монгола до крсташа и Турака;
• Мултиетнички мозаик становништва чине Курди, Јермени, Асирци, хришћани Друзи, Алавити, шиитски и сунитски Арапи, вец́ински муслимани.
• Независност од Француске стекла је 1946, али је уследила вишегодишња политичка нестабилност са вишеструким војним пучевима.
• Пучом из 1963. године Арапска социјалистичка партија Баас успоставља једнопартијску државу.
• Генерал Хафез ал-Асад преузео је власт 1970. године, успоставивши репресивни политички систем.
• После његове смрти 2000. године, наслеђује га син Башар ал-Асад
• После Арапског пролец́а 2011, Сирију погађа грађански рат, са различитим учесницима, када је више од шест милиона Сиријаца побегло из земље.
• Поразом екстремистичке Исламске државе, фронтови су се стабилизовали, а земља поделила на кантоне
• Крајем 2024, коалиција предвођена групом Хајат Тахрир ал-Шама (ХТС) заузела је неколико вец́их градова, између осталог и главни град Дамаск - Асадов режим је сломљен
• Ахмед ал-Шара, вођа ХТС-а, раније познат под ратним именом Абу Мухамед ал-Џолани, постао је председник Сирије
• САД су у мају 2025. укинуле санкције, што је потврдио Доналд Трамп, после састанка са новим сиријским лидером, доскорашњим побуњеником кога су на Западу звали терористом
• „Желимо да пружимо Сирији шансу да буде велика&qуот;, рекао је тада Трамп.

Погледајте видео: Успон и пад Башара ал-Асада

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто је Америка замрзла стратешки дијалог са Косовом и које су могуће последице
• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Шта значи повлачење признања независности једне државе
• Зашто Шпанија није признала независност Косова
• Почела процедура пријема Косова у Савет Европе, подршка 33 земље на основу споразума Београда и Приштине
• Цвеће у рукама и „де факто признање Косова“: „То је неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен

(ББЦ Невс, 11.03.2025)