Амбасадорка Данске: Сада је тешко рећи да ли ће Србија отворити нови кластер до краја године
Амбасадорка Данске у Србији Пернил Далер Кардел изјавила је да је сада тешко рећи да ли ће Србија отворити нови кластер до краја године јер је поред процене Европске комисије да су испуњена мерила подједнако важна политичка процена земаља чланица да ли је остварен довољан напредак, пре свега у владавини права и процесу нормализације односа с Косовом.
Кардел је у интервјуу за агенцију Бета рекла да се у извештају Комисије процењује да ли су испуњени одређени критеријуми у процесу реформи и усклађивању регулаторног и правног оквира са правилима и прописима ЕУ, да ли су испуњени предуслови за отварање кластера, али да поред тог, више техничког дела процеса, постоји и други подједнако важан, а то је политичка процена земаља чланица.
"Те две ствари морају да буду синхронизоване да би се заиста кренуло напред и ту ћемо видети да ли постоји жеља и осећај да ли је Србија тамо где треба да буде да би отворила нови кластер. Дакле, мало је прерано рећи да ли ће постојати консензус земаља чланица о томе. После извештаја Комисије почиње веома интензивна расправа земаља чланица која ће трајати до састанка Европског савета у другој половини децембра. Не желим да прејудицирам, већ останимо оптимистични да ће Србија моћи да крене напред", казала је Кардел.
Земље ЕУ су све време истицале да је потребно постићи довољан напредак у реформи владавине права и да мора доћи до напретка у процесу нормализације односа с Косовом, рекла је Кардел и подсетила да је Савет ЕУ у својим закључцима о проширењу крајем прошле године навео да ће напредак у те две области одређивати брзину напретка Србије.
"Како ће земље чланице то сагледати тешко је рећи у овом тренутку", казала је амбасадорка Данске, председавајуће Савету ЕУ.
Када је у питању усаглашавање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, степен усклађености је повећан на 63 одсто, што према речима Кардел показује да Србија иде напред али је прерано рећи да ли је то довољно.
"На државама чланицама је да процене да ли је то довољан напредак да кажемо да смо за сада задовољни тиме, или желимо да постоји већа усклађеност", додала је Кардел.
Она је истакла да је важно да извештај Европске комисије о напретку земаља кандидата буде чињенична процена развоја, где се налази земља кандидат и које су препоруке за даљи напредак.
"Нисам сигурна да ми се свиђају речи 'оштрији' или 'више критички', јер то некако имплицира да узмете исте чињенице а затим их процењујете на другачији начин", казала је Кардел.
Амбасадорка Данске је рекла да разуме да процес европских интеграција Србије траје већ дуго и да "дође тренутак када се питате да ли је ово вечни процес или да ли ће на крају довести до нечега", али да се нада да грађани Србије заиста чују да се проширење вратило на политичку агенду ЕУ.
Она је додала да процес интеграција мења друштво и да људи не гледају увек позитивно на промене али да ће реформе, које су краткорочно гледано "болан процес", донети дугорочне ефекте које су добре за Србију.
У погледу подршке грађана Србије чланству у ЕУ, која је најнижу у региону, Кардел је рекла да "сви имају домаћи задатак".
"Влада има веома важну улогу да позитивно говори о ЕУ. Медији имају важну улогу. Не тражим од медија да воде кампање или слично, него уместо кампање против ЕУ можда да објективније представљају шта ЕУ ради у овој земљи. И наравно ми као државе чланице можемо више да учинимо у представљању шта је ЕУ", казала је амбасадорка.
Кардел је истакла да чврсто верује да постоји снажан замах у процесу проширења ЕУ, који је вођен геополитичком ситуацијом и потребом да Европа заједно постане јача, додајући да нови замах у том процесу можда јесте покренуо рат у Украјини, али да је довео до тога да постоји жеља да се замах види и у другим земљама кандидатима, када оне буду спремне да крену напред.
"Данас живимо у свету у којем Европа мора бити јача, уједињенија, а један од начина да се то постигне јесте проширење. Тај процес у великој мери покреће Украјина, али не само Украјина. Рат у Украјини нам је показао колико је важно да будемо уједињени и да земље кандидати заиста успеју да постану чланице, како бисмо као Унија постали још јачи", рекла је Кардел.
Амбасадорка је истакла да је важно да Западни Балкан постане део ЕУ и да су заправо највећи напредак у процесу европских интеграција постигле земље Западног Балкана, Албанија и Црна Гора, које се, додала је, најбрже крећу на том путу.
Кардел је рекла су Данци раније били неодлучни по питању проширења ЕУ, али да данас веома подржавају придруживање нових чланица, укључујући Србију. Према подацима истраживања Еуробарометар обављеним у септембру, 75 одсто Данаца подржава проширење, знатно изнад просека ЕУ које је 56 одсто.
"Данци препознају геополитичку неопходност, људи заиста виде да је за Европу, да би била јача и у бољој позицији у овој геополитичкој ситуацији, са руским агресорским ратом против Украјине, боље да будемо јаки заједно, а то захтева проширење", казала је Кардел, додајући да највиши дански званичници често о томе говоре у јавности, код куће и у иностранству.
Амбасадорка је рекла да се упоредо са процесом проширења у ЕУ разговора о реформама у унутар Уније како би била спремна за нове чланице, истакавши да та два процеса иду руку под руку и да се то управо и дешава.
Кардел је истакла да је ЕУ унија заједничких вредности и да је веома важно да земље кандидати и нове чланице деле те вредности, а указала је и на значај Плана раста за Западни Балкан који омогућава приближавање земаља Унији кроз спровођење реформи.
Србија ће такође морати да спроведе реформе у енергетском сектору, а Кардел је изразила задовољство што је формирана заједничка радна група између ЕУ и Србије која ће разматрати како ЕУ може да помогне Србији да постигне енергетску сигурност и независност.
"Србија треба да буде задужена за свој енергетски сектор, а не да буде зависна од других. Видели смо у великом делу Европе да је та зависност, недостатак енергетске сигурности и немање контроле над сопственим снабдевањем енергијом важно питање и да је постало геополитичко средство на начин који нисмо очекивали", рекла је Кардел.
Интервју је настао у оквиру пројекта који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација, ставови изнети у тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
(Бета, 05.11.2025)
