BBC vesti na srpskom

Како Кина заиста шпијунира Британију

Претње националној безбедности које Кина данас представља превазилазе традиционалне схватања шпијунаже - у данашњем свету, претње су далеко сложеније.

BBC News 05.11.2025  |  Гордон Корера - ББЦ-јев
palata vestminster
ББЦ

То је питање које је мучило владу за владом: какву претњу Кина стварно представља по Велику Британију?

Покушај да се одговори на њега можда је допринео медијски испраћеном обарању случаја у којем су два Британца, Кристофер Кеш и Кристофер Бери, оптужени да шпијунирају за Кину и против којих је била подигнута оптужница по Закону о званичним тајнама.

Обојица негирају да су починили било какав злочин, али кад је оптужница повучена прошлог месеца, то је изазвало велико политичко незадовољство.

Тужиоци и званичници су у међувремену дали опречна сведочанства да ли је до повлачења оптужнице довела неспособност или неспремност да се Кина означи као активна претња по националну безбедност земље.

Ричард Сајмон Хермер, државни тужилац, за пропаст случаја окривио је „застарело“ законодавство.

Али све ово поставља питање како тачно изгледа кинеска шпијунажа у савременом свету.

trojica vojnika stoje ispred kineske zastave
АФП виа Гетти Имагес
У сржи проблема је то што претње националној безбедности које Кина данас представља превазилазе традиционалне схватања шпијунаже

С једне стране, Кина шпијунира у традиционалним оквирима старих начина људске шпијунаже повезане са Хладним ратом, када шпијуни делају под дипломатским параваном и регрутују људе да им прослеђују тајне.

Изјава заменика саветника за националну безбедност дата у својству очевица тужилаштву које је истраживало данас повучени случај Кеша и Берија детаљно наводи ову врсту посла.

„Кинеске обавештајне службе занима да дођу до информација из бројних извора, међу њима политичара, запослених у владама и демократским институцијама, и могу да делају опортуно да би сакупили све информације до којих могу да дођу.&qуот;

Међутим, ево у чему је квака.

Практично свака земља обавља управо ову врсту шпијунаже - жеља за увидом у то шта су друге земље наумиле постоји од памтивека.

И Велика Британија спроводи ову врсту шпијунаже против Кине, на шта се Пекинг већ жалио.

Кад земље буду ухваћене на делу, обично долази до јавне халабуке, али обе стране врло добро знају да је то уобичајено.

Али то једва да покрива ширину кинеских активности које брину званичнике за безбедност.

„Покушајте да не размишљате превише искључиво у оквирима класичних шпијуна с исказницом који делају из амбасада према калупу Џона ле Кареа“, изјавио је Кен Мекалум, шеф МИ5, током брифинга о претњама по националну безбедност почетком месеца.

Јер оно што истински издваја Кину у односу на друге земље - и оно што чини срж овог проблема - јесте да претње које Кина представља по националну безбедност излазе из оквира традиционалне представе о шпијунажи.

Да би се ствари додатно закомпликовале, неке од претњи такође су тесно повезане са разлозима зашто многи верују да ми напросто морамо да остваримо дубљи однос са Кином.

Кинеска економска моћ, на пример, садржи многе потенцијалне користи по Велику Британију очајнички жељну економског раста.

Лабуристи наводно покушавају да унапреде односе са Кином.

Међутим, обезбеђивање користи од неког односа док истовремено покушавате да се изборите са придруженим ризицима тежак је задатак који је намучио многе владе.

Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs sastala se sa potpredsednikom kineske vlade He Lifengom
Гетти Имагес
Министарка финансија Рејчел Ривс каже да 'одлука да се не сарађује са Кином није никакав избор'

Све већа забринутост због политичког утицаја

Пуки обим кинеске шпијунаже, која по неким проценама износи два милиона људи кад урачунате сву радну снагу која ради на безбедности, и код куће и у иностранству, значи да они могу да приуште да обављају тај посао у много већим размерама него бројне друге земље.

Свака земља користи властите обавештајне службе другачије - како тачно нека земља то чини указује на приоритете саме државе - а у Кини је главни приоритет осигуравање непрекинуте владавине Комунистичке партије.

У пракси то значи утицање на политичку расправу у иностранству, прогањање дисидената, масовно сакупљање података и осигуравање економског раста код куће.

kineski predsednik si đinping
Гетти Имагес
Свака земља користи обавештајне службе другачије - у Кини је приоритет обезбеђивање континуиране владавине Комунистичке партије

У Великој Британији, забринутост за кинески политички утицај расте.

МИ5 је издао „узбуну о уплитању“ у јануару 2022. године у вези са активностима наводне кинеске агенткиње Кристине Ли, за коју се верује да се инфилтрирала у парламент.

Ли је негирала те оптужбе.

Она је касније неуспешно тужила МИ5 и рекла на суду да је указивање шпијунске агенције на њу имало „политички циљ“.

МИ5 је такође упозорио да Пекинг негује локалне политичаре у раним стадијумима каријере у нади да ће они израсти у више званичнике, што је знак дугорочне, стрпљиве стратегије за изградњу утицаја.

Овде циљ није био крађа тајни или долажења до информација колико манипулисање политичком расправом - поседовати људе на утицајним положајима који ће заузимати прокинески став према проблемима и свету.

MI5 je izdao upozorenje o Kristin Li, navodnoj kineskoj agentkinji
ПА
МИ5 је издао упозорење о Кристин Ли, наводној кинеској агенткињи

Друга област која брине британске званичнике за безбедност јесте кинеска склоност према шпијунирању дисидената, позната као транснационална репресија, нешто што је годинама била примарна мета кинеских обавештајних служби са нагласком на групе као што су тибетански активисти.

Али долазак у Велику Британију многих младих продемократски оријентисаних активиста из Хонг Конга, после пекиншког гушења побуне, појачао је ту забринутост.

Према МИ5, полиција Хонгконга расписала је награде за више од десетак продемократских активиста у Великој Британији, а све су чешћи извештаји о њиховом узнемиравању и надзору.

Пекинг одувек одбацује оптужбе за шпијунажу као покушаје „блаћења“ Кине.

„Кина се никад не меша у унутрашње послове других земаља и увек делује отворено&qуот;, претходно је саопштила кинеска амбасада у Лондону.

„Такозвани 'кинески шпијунски случај' од којег је Велика Британија направила медијску помпу потпуно је исфабрикован и изрежиран. Кина то најстроже осуђује&qуот;, додала је у саопштењу.

„Развој Кине је прилика за читав свет, а не претња по било коју земљу.

„Категорички се противимо покушајима блаћења Кине ширењем неоснованих навода о 'шпијунским активностима' или смишљањем такозване 'Кинеске претње'&qуот;.

Софистицирана сајбер-шпијунажа

А опет је Кина била повезана са неким веома масовним сајбер операцијама.

Нешто од тога потпада под савремене оквире шпијунаже, као што је крађа тајни.

Прошле године, Пекинг је оптужен да је покушао да хакује мејлове посланика.

„Кина представља економску претњу по нашу безбедност и изазов који дефинише епоху&qуот;, рекао је у оно време тадашњи британски премијер Риши Сунак, избегавајући да формално прогласи Пекинг „претњом“.

Потом, у августу, Велика Британија је обелоданила оно што су многи већ подозревали - да је земља била нападнута у склопу изузетно софистициране шпијунске кампање под кодним именом „Слани тајфун“, која је компромитовала телекомуникационе компаније широм света.

Велика Британија се није изјашњавала ко је тачно био погођен нападом и оглашавала се искључиво у координацији са десетак других земаља и после више месеци расправе иза кулиса око тога шта треба да се саопшти.

Ken Mekalum za govornicom
ПА
Кен Мекалум: 'Покушајте да не размишљате превише само у смислу класичних шпијуна са личним картама из амбасаде по калупу Џона ле Кареа'

„Подаци украдени преко ове активности могу на крају да оспособе кинеске обавештајне службе да идентификују и прате комуникацију и кретање мета у читавом свету“, упозорио је у саопштењу британски Национални центар за сајбер безбедност, огранак ГЦХQ-а.

САД су се огласиле месецима раније рекавши да су се виши политичари, међу којима су били и Доналд Трамп и Џеј Ди Венс, нашли на мети напада на њихову комуникацију током избора 2024. године.

'Алармантни' апетит за подацима

Данас у Великој Британији, планови за нову кинеску амбасаду у бившој згради Краљевске ковнице у Лондону привукли су пажњу из страха да може да пружи прилику за шпијунажу качењем на каблове са подацима који пролазе испод ње.

Али неки званичници за безбедност умањују значај те опасности, не само зато што се ти каблови могу физички заштитити и надзирати, већ због пекиншке способности за крупну сајбер-шпијунажу.

Реалност је да се Пекинг заправо показао савршено способним да сакупља податке преко сајбер-приступа на даљину.

Demonstranti ispred predložene lokacije za novu kinesku ambasadu
ББЦ
Планови за нову кинеску амбасаду у Краљевској ковници новца у Лондону изазвали су протесте

Та врста таргетирања, међутим, и даље се налази у широким оквирима традиционалног шпијунирања друге државе и ту врсту ствари раде чак и западне владе.

Штавише, могуће је да су управо открића размера британског и америчког дигиталног прислушкивања од бившег сарадника Едварда Сноудена могла навести Кину да постане амбициознија у сајбер-простору.

Али у сајбер-простору, права забринутост је много шира.

Оно што се истиче у вези са кинеским обавештајним активностима онлајн јесте њен апетит за подацима масовних размера.

Потрага Пекинга за оним што се често назива гомилом података - дата сетови масовних размера који би могли да садрже финансијске, личне, здравствене и друге типове информација - највише брине западне безбедносне званичнике.

Edvard Snouden u sobi
Гетти
Откриц́а Едварда Сноудена вероватно су подстакла Кину да постане амбициознија у сајбер простору

„Кина покушава да сакупи податке на нивоу читавих популација о британском народу“, према Кијерану Мартину, бившем шефу британског Националног центра за сајбер безбедност.

„То би могло да буде корисно за обучавање вештачке интелигенције или за боље разумевање земље или чак за утицање на јавно мњење или чак да би се пронашле наше рањивости, и појединачно и колективно.

„То се не изводи увек ефикасно, али је веома другачије од оне врсте 'нормалног' шпијунирања влада и политике које спроводе буквално све друге земље.

„У овом другом погледу, Кина се истиче само по томе колико је дрско понекад њено шпијунирање.“

Неки од ових података се краду, али се понекад сумња да су до њих дошли преко кинеских компанија са приступом западном тржишту.

Талас покушаја да се 'намаме академици'

Постоји елемент који је најнезгоднији за званичнике за националну безбедност кад је у питању Кина: како уравнотежити ризик и корист од кинеске нарастајуће економске силе.

Приоритет за кинеску државу - и њене шпијуне - јесте да осигура властити привредни раст.

Посматрачи често указују на неку врсту прећутне погодбе: кинеска јавност ће толерисати релативно одсуство политичке слободе и непрекинуту једнопартијску власт док год јој држава пружа економске погодности.

vrh kineske komunističke partije
Гетти
Кина је деценијама активна у тражењу економских, као и политичких и дипломатских тајни на начин на који западне земље то нису чиниле

То је један од разлога зашто је Кина такође деценијама активна у потрази за економским баш као и политичким и дипломатским тајнама на начин на који западне земље то не раде.

То су понекад пословне тајне компанија - било да се ради о дизајну нових производа или преговарачким позицијама.

Постоје типови осетљивих информација који нису државне тајне, као што су високотехнолошка истраживања нових напредних материјала на универзитетима, са војном једнако као и цивилном наменом.

МИ5 каже да се бори против „сталног низа покушаја да се намаме британски академски стручњаци“ како би се дошло до технологије на којој они раде, често почев од њиховог контактирања преко страница за умрежавање као што је ЛинкдИн.

Погледајте видео: Колико је Кина заправо комунистичка

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=уптQ9рХГеЦ0

„У свету у којем је 'ДНК' војних и економских сила заснован на јединицама и нулама дигиталних информација, кад срж интелектуалне својине и знања о процесу процуре, читаве индустрије могу бити окренуте наглавачке - а са њима и послови, капитал и геополитичке предности“, каже Ендрју Беџер, бивши амерички обавештајац и коаутор нове књиге Велика пљачка: Кинеска епска кампања за крађу америчких тајни.

„Актуелна британска расправа о томе како кривично гонити шпијуне, пооштрити законе и избалансирати трговину са безбедношћу треба да започне управо од ове историјске истине: економски моћ може бити сачувана само одлучним чувањем тајни.“

Погледајте видео: Зашто овог кинеског адвоката у стопу прате незнанци

Најтежи ризик за процену

Како кинеска економска моћ расте, нарочито у напредној технологији, један од најтежих ризика за процену је зависност Велике Британије и других западних држава од Кине на критичним пољима, као што су електрична возила и кључни минерали који се користе у производњи.

На овоме се заснивала расправа о чињеници да кинеска телекомуникациона компанија Хуавеј гради већи део нове телефонске 5Г инфраструктуре у земљи.

Кинеска опрема је била јефтинија и често се доживљавала као боља од оне код конкурената, али да ли је ту постојао ризик?

huavej, kamere za nadzor, monitori
АФП виа Гетти Имагес
Кинески телекомуникациони гигант Хуавеј на презентацији за новинаре у Шенжену

Суштина је била мање у коришћењу технологије за шпијунирање, а више у чињеници да однос зависности од друге земље ради технологије на којој се заснива свакодневни живот отвара начин за утицај или чак принуду.

Ако урадите нешто или кажете нешто што се Пекингу не допада, да ли може да вас искључи?

На крају је технологија Хуавеја, који је одувек негирао да представља безбедносни ризик, била искључена из 5Г мреже.

Али то је била само прва кинеска компанија која је постала глобална, а сада их има много више.

Да ли је, дакле, важно што Кина гради нове нуклеарне реакторе?

Или што постаје главни снабдевач зелене технологије?

А шта ако људи буду зависили од друштвене мреже ТикТок за добијање вести и информација?

Ово је област у којој тензија с агендом економског развоја постаје најјаснија.

Кина је друга највећа економска сила на свету, врло важно тржиште за извоз и извор инвестиција.

Ако желимо да имамо корист од овог односа, онда постаје много теже искључити кинеске компаније са британског тржишта.

Било каква врста бланко забране кинеске технологије или компанија била би апсурдна.

Али колико у ствари смемо да се отворимо?

insert iz filma The Spy Who Came In From The Cold iz 1965.
Гетти
Романи Џона Ле Кареа, међу којима и „Тхе Спи Вхо Цаме Ин Фром Тхе Цолд“, утицали су начин на који размишљамо о шпијунирању. Али у овом новом свету, претње су сложеније

Други изазов за Велику Британију је што, у многима од ових области у којима се економска и национална безбедност укрштају, САД заузимају тврђи став, а Вашингтон жели да изврши притисак на Лондон да се овај усклади са њима.

Због тога Лондон остаје ухваћен између две ватре притиска од Пекинга и Вашингтона, и покушава да пронађе начин да се постави према свим овим претњама док истовремено одржава продуктивне односе.

Ништа од овога није лако, а много тога нема везе са традиционалном шпијунажом.

У овом новом свету, претње су много шире и много сложеније.

Али без јасне, доследне стратегије према Кини која је изражена на самоуверен начин, ова влада, баш као и претходне, увидеће да је тешко знати како изаћи с тим на крај.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.05.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Економија, најновије вести »