Нови филм Нирнберг о психијатру који је анализирао Хермана Геринга

Некада запостављени војни психијатар задужен за анализу линости и понашања Хермана Геринга - договореног наследника Адолфа Хитлера и других нациста оптужених за ратне злочине добија пажњу коју је тражио за живота.

Филм "Нирнберг" (Нуремберг) у којем глуми Расел Кроу као Геринг, фокусира се на разговоре нацистичког војног команданта са доктором Дагласом М. Келијем, кога игра Рами Малек.

Келијев задатак је био да утврди да ли су Геринг и више од 20 других нацистичких званичника заробљених на крају Другог светског рата били способни да се појаве на суђењу у Нирнбергу 1945-46. године.

Филм је режирао Џејмс Вандербилт, а заснован је на књизи "Нациста и психијатар" (Тхе Нази анд тхе Псицхиатрист) из 2013. године Џека Ел-Хаја (Јацк Ел-Хаи) који је помогао Вандербилту да напише сценарио.

Кроз многе сате у објектима у Луксембургу и Нирнбергу Келија наизменично запоседа и плаши човек познат по улози у покушају нациста да освоје Европу и већи део света. Геринг се испоставља као неочекивано добар и паметан друштво, али не и убедљив у својој тврдњи да није знао ништа о Хитлеровим најгорим злочинима и да му је било стало само до тога да врати Немачкој величину после њеног понижавајуц́ег пораза у Првом светском рату.

Кели, амбициозан и одлучан човек који је себи одузео живот 1958. године, можда никада не би инспирисао велику холивудску продукцију да се његово име није појавило док је Ел-Хај радио на претходној књизи. Док је писао о доктору Волтеру Фримену који је помогао да лоботомија постане уобичајени третман, Ел-Хај је наишао на сусрет Фримена и Келија на скупу Америчког психијатријског удружења крајем 1930-их.

"Оно што је Фримена погодило код Келија јесте то што Кели није био тамо да представи рад или уради било шта слично. Био је тамо да изведе магичну представу на сцени како би забавио све своје колеге психијатре", рекао је Ел-Хај за Асошијејтед прес. "Зато сам неколико година пошто сам завршио 'Лоботомију', одлучио да сазнам шта могу о причи др Келија", објаснио је он.

Ел-Хај је ступио у контакт са Келијевим најстаријим сином, Дагом, који му је омогуц́ио приступ ризници очеве архиве - 15 кутија које су садржале све, од медицинских картона до пакета колачиц́а које је нацистички вођа Рудолф Хес одбио да једе из страха да су отровани.

У делу "Нациста и психијатар", Ел-Хај прати Келијев живот од његовог успона у психијатријској професији кроз контроверзе година после повратка куц́и из Европе, почевши од његове тврдње да у САД има људи који би, да би стекли моц́, "спремно прешли преко лешева половине Американаца".

Као професор Криминологије на Универзитету Калифорније у Берклију, Кели је био шоумен у учионици који је причао вицеве, цртао сложене цртеже и изводио магичне трикове. Као консултант полицијске управе Берклија, отворено је доводио у питање компетентност полицајаца и на крају га је пратио ФБИ који га је сумњичио за политичку субверзију. Држао је предавања широм САД и објавио књигу о својим ратним налазима, "22 ц́елије у Нирнбергу" која је продата у малом броју примерака и одавно се не штампа.

Његова смрт је била као одјек самоубистваГеринга који је 12 година раније прогутао пилулу цијанида коју је сакрио у својој ц́елији. Герингов живот је завршен у тајности, а Келијев пред његовом породицом. Након гласне свађе са супругом, одјурио је уз степенице у своју радну собу, вратио се са капсулом цијанида у руци и викнуо: "Не морам више ово да трпим!". Кели није оставио никакво објашњење. Његов син, према Ел-Хају, веровао је да су га савладале "емоције и унутрашњи бол".

Током недавног интервјуа за Асошијејтед прес, Ел-Хај је говорио о Келијевим налазима, паралелама између Келија и Геринга и зашто верује да је та прича и сада актиулена.

Ел-Хај је рекао у интервјуу да је једно од Келијевих централних питања било да ли су ти људи који су сви били оптужени на првом Нирнбершком суђењу, имали сличне психијатријске поремец́аје, болести, особине личности. Кели је, на своје разочарање, открио да нису - нико од њих, са могуц́им изузетком вође Немачког радничког фронта Роберта Леја, који је извршио самоубиство пре суђења.

Свакако су имали неурозе, али то има многи људи који нормално функционишу. То је Келија уплашило и навело га да поверује да таквих људи има у становништву у далеко вец́ем броју него што се верује.

Сви ти нацисти су били веровали да циљ оправдава средства, а вец́ина је тежила власрти што им је било важније од идеологије. Тако су се везали за нацистичку идеологију која им је омогуц́авала да се уздигну и згазе свакога ко им се нађе на путу.

Ел-Хај је рекао да је по Келију међу њима било врло мало кајања. Желели су да се према њему поступа као према шефу државе, што је и Гверинг сматрао. Рекао је некима од својих саоптужених: "Не брините, ускоро ц́е бити наших споменика широм Немачке".

Аутор књиге је рекао да су смтарали да је вешање које икх је очекивало било методо погубљења за обичног криминалца. Тако је Кели приметио да је тровањем непосредно пре погубљења Геринг "ставио прст у око" америчким властима.

"Нец́ете са мном урадити оно што желите", као да је поручио Геринг, а то је заиста одјекнуло код Келија.

Као резултат судских сцена у другој половини филма, Геринг губи много сјаја, као што се и догодило на суђењу. 

"Када сам писао књигу", рекао је Ел-Хај, "често сам разговарао са сином доктора Келија, Дагом, како ли им је морало бити заједно у затворској ц́елији, и увек смо их у шали карактерисали као Кинг Конга против Годзиле. Обојица су били егоманијаци. Обојица су били апсолутно сигурни у своју исправност. И обојица су у друштву били шармантни и веома интелигентни".

Ел-Хај је рекао за АП да је од почетка био задовољан приступом Џејмса Вандербилта: "Кад год би ми послао нацрт сценарија, нисам сматрао да је мој посао да налазим нетачности и ствари које нису биле чињеничне. Знам да су филмови другачији од књига и да оно што књигу чини добром није исто што и оно што филм чини добрим".

"И тако, оно што смо на крају добили у 'Нирнбергу' мислим да јесте филм који је углавном чињеничан, и што је још важније, преноси поруке које су веома блиске порукама у мојој књизи", казао је он.

Порука Дагласа Келија била је да је нацизам, фашизам, или како се год то назива, увек имао потенцијал да оживи у САД - "он је то одмах видео када се вратио из Европе, и свакако је то сада лакше пронац́и", рекао је Ел-Хај.

(Бета, 06.11.2025)