Вашингтон бојкотује састанак Савета УН за људска права који разматра стање у САД

Званичници и бранитељи права окупили су се дамас у Уједињеним нацијама у Женеви да би изразили забринутост због стања људских права под администрацијом председника Доналда Трампа и осудили одлуку Вашингтона да одбије да дође на данашњи преглед стања тих права у САД.

Мисија САД у Женеви је ове недеље потврдила да ц́е "прескочити" такозвани Универзални периодични преглед (УПР) поставши тек друга џава која је икада бојкотовала тај процес.

Све 193 државе чланице Уједињених нација морају да прођу стандардни преглед стања права сваке четири до пет године.

Одлука САД је "дубоко разочаравајуц́а", рекла је Узра Зеја, шефица организације Хуман Ригхтс Фирст. Та одлука "слаби процес који је помогао напредак људских права широм света – укључујуц́и и Сједињене Државе", написала је она у и-мејлу.

Зеја је требало да предводи један од неколико скупова у УН у Женеви на којима су активисти и изабрани амерички званичници изразили забринутост због стања права у Сједињеним Државама, посебно откако се Трамп вратио на власт у јануару.

Одлука САД да одбаце преглед повезана је са Трамповим налогом из фебруара којим се САД повлаче из многих тела УН, укључујуц́и Савет за људска права.

Али одустајање од Универзалног периодичног прегледа није било извесно. Трамп је САД повукао из Савета и током свог првог мандата, али је његова администрација ипак одлучила да учествује у прегледу 2020. године.

САД су, посебно под Трампом, више пута критиковале Савет због пристрасности у односу на Израел и то навеле као разлог за недолазак.

"Трагично, тај потез заиста поткопава идеју да је међународно право на људска права неотуђиво и да се подједнако примењује на све“, упозорио је Фил Линч, шеф Међународне службе за људска права на скупу у УН у Женеви где је бивша прва дама САД Елеонора Рузвелт помогла израду Универзалне декларације о људским правима пре њеног усвајања 1948. године.

"Трагично је и дубоко иронично што смо помогли у стварању норми, као и овог процеса (УПР) из којег се сада повлачимо", рекао је један бивши високи амерички званичник за АФП, желец́и да остане анониман.

Још један бивши амерички званичник који је радио на претходним УПР ангажманима САД упозорио је да је тај потез "опасан" јер "губимо легитимитет глобално у свету у погледу лидерства у области људских права... То је тешко прогутати".

Одсуство САД изазвало је негодовање међу цивилним друштвом, које обично учествује у прегледима, износећи анализе и препоруке.

Упркос недоласку званичне делегације САД, мног групе, академици и локални амерички званичници ипак намеравају да изнесу забринутост.

Навели су низ алармантних догађаја, укључујуц́и репресију против неслагања, милитаризоване акције против имиграната, слање Националне гарде у америчке градове, обрачуне са универзитетима и уметничким институцијама и смртоносне нападе на бродове наводних шверцера дорге у Карипском мору и на Пацифику.

Многи су позвали међународну заједницу да се огласи и подржи њихов рад на држању америчке владе под контролом.

"Савет за људска права, систем Уједињених нација и заједница нација посвец́ених људским правима и демократији могу да осветле те злоупотребе", рекао је Чандра Батнагар, шеф јужнокалифорнијског огранка Америчке уније за грађанске слободе (АЦЛУ).

Роберт Салим Холбрук, шеф Центра за аболиционистичко право, сложио се, инсистирајуц́и да ц́е, како "видимо како се наше грађанске слободе уништавају, ови форуми у будуц́ности добијати на значају".

Сједињене Америчке Државе су једна од свега две државе које нису дошле на преглед стања у својој јурисдикцији од почетка система УПР 2008. године.

Иако су неке државе тражиле одлагање, само Израел раније није дошао - почетком 2013. године, иако је на крају прошао кроз одложени преглед 10 месеци касније.

Посматрачи су упозорили да би одсуство САД могло послужити као лош пример.

"Надамо се да ово нец́е повлачења из Савета претворити у нормалност", рекао је за АФП Санџај Сети, ко-шеф Иницијативе за уметничку слободу.

(Бета, 07.11.2025)