Снага: кад престанеш да се надаш, а ипак устанеш

Није ни у осмеху који показујеш другима, нити у реченицама типа „биће боље“. Снага је у тишини — у оном тренутку кад знаш да неће бити боље, али свеједно устанеш. Опран си, спреман, и опет идеш тамо где те чека апарат који те одржава живим. Не зато што верујеш у чудо, него зато што знаш да немаш право да одустанеш. То је врста снаге о којој се не пише.Јер нема ништа херојско у њој. Нема музике у позадини, нема публике, нема аплауза. Постоји само ти, јутро без