Јесу ли Словаци у Србији препуштени сами себи

Зидови обојени у плаво, са неправилним утиснутим јарким цветовима од молерског ваљка, тек нешто тамније боје.

Велики брачни кревет прекривен строго затегнутим тешким прекривачем, препегланих ивица оштрих као нож.

У овој традиционално опремљеној изложбеној просторији у Падини, војвођанском месту где живе готово искључиво Словаци, дочекују ме Јасмина Шимак, Елена Свакова и Јано Свак.

„Организујемо изложбе слика чувених наиваца, приказујемо традиционалну ношњу, а гости могу да чују може да се чују музику и пробају храну“, каже Елена, која је недавно са супругом купила кућу старе породице Масарик из овог села.

Међутим, вишемесечна криза у Србији умешала је политику и у животе припадника словачке националне мањине.

Моја веза са Словацима

Масариков дом у Падини налик је кући моје стрине Словакиње, и у обе се осећао оштар мирис нафталина.

Порцуланско лице лутке са марамом на глави увек ме је чудно гледало са затегнутог кревета.

Колико ми је била лепа, толико сам је се и плашила.

Никада ми нису дали да се играм са њом.

Лутка је била украс типичан за словачке домове, а не за играње.

Одрасла сам слушајући словачки језик који су причали када су хтели једни другима да кажу нешто што није имало везе са нама.

И то ми је као детету било чудно.

Чудна ми је била реч и мањина.

За мене, која живим са њима одувек, делују врло затворено, организовано, вредно и неупадљиво.

Нарочито – неупадљиво.

Тако је било све док се летос није десио Бачки Петровац.

Војвођански Словаци из овог места побунили су се због уплитања политике у избор за председника Матице Словачке крајем маја 2025.

Независни кандидат Јурај Червенак победио је Јасну Кохутову коју је предложила Српска напредна странка, на изборима за председника Матице.

Медији су тада писали да су из СНС-а вршили притиске на делегате и њихове породице.

У већ подгрејаној атмосфери почетком августа, током одржавања Словачких народних свечаности, група мушкараца, наводно повезаних са владајућом СНС, напала је организаторе манифестације, где је била и изложба фотографија снимљених на антивладиним протестима.

Убрзо се огласио и Роберт Фицо, премијер Словачке.

„Догађаји у Бачком Петровцу током Словачких националних свечаности унутрашња ствар су Србије и немају никакве везе са статусом словачке националне мањине у Србији.

„Словаци у Србији су политички подељени, као и остали држављани Србије“, написао је Фицо, на друштвеним мрежама.

Тако се се Словаци замерили и властима у Београду, а и у Братислави.

Срби и Словаци нису никада ратовали, изричит је Јурај Червенак, новоизабрани председник Матице словачке у Србији.

„Словаци у Србији имају иста права као и Срби и ту нема проблема.

„Једино што нико од нас нема то су демократски избори, ово друштво је зрело за то&qуот;, каже Червенак за ББЦ на српском.

Сукоб који се догодио у Бачком Петровцу није био између Срба и Словака, већ против оних који су блиски власти, каже.

У Србији живи 41.730 Словака, подаци су последњег пописа из 2022.

„Словаци су на ове просторе дошли још за време Аустроугарске, пре 280 година.

„А онда смо разним ратовима и играријама постали национална мањина“, каже Червењак.

Припадамо словачком народу, али имамо српско држављанство, додаје.

Једино ривалство је можда међу љубитељима кобасице.

Гурмани кажу нема боље од „петровачке“, а често се надмећу ко прави бољи кулен - Сремци или Словаци.

Пробала сам оба и не бих да бирам.

Словаци у Бачком Петровцу

И у Бачком Петровцу има те посебне плаве боје, овај пут капије иза које је велико пространо војвођанско двориште.

Док улазим унутра, Михал Спевак, један од оснивача обновљене Матице словачке, руком ми показује низ улицу.

„Више од половине кућа је празно.

„Иселили су се у Словачку или неку другу земљу“, каже Спевак.

Уводи ме у собу коју је преуредио да буде део богате породичне збирке.

Чува је и радо показује гостима, и домаћим и страним.

„Моја породица је на ово подручје дошла 1745. године, због економских и верских разлога.

„Евангелисти су тада овде имали већи степен слободе“, изговара у даху и показује ми најстарији предмет у кући - породичну Библију из 1746. године.

Док прича о животу Словака, у гласу му се осете љутња, бес и незадовољство.

Супротставио се људима који су бранили Словацима да уђу у позориште где се одржавала изборна седница Матице Словачке.

„Једина институција која није под контролом државе Србије јесте Матица словачка.

„Била је то велика борба, али Матица је успела да сачува самосталност“, каже Спевак.

До сада на избору руководиоца Матице словачке никада није проблема.

„Словаци живе у неизвесности и страху.

„За нас није заинтересована држава којој плаћамо порез, а Словачка води такву политику са Србијом да неће да види наше проблеме.

„Ми смо национална мањина без било чије заштите“, каже Спевак, а потврђује и Руженка, његова жена.

Од 11.512 људи у Бечком Петровцу, скоро 7.000 су Словаци, показао је попис 2022.

Ипак, моји домаћини кажу да у Бачком Петровцу има око 400 слободних словачких кућа.

„Све је мање деце која уче на словачком.

„Од 2000. године почиње ерозија становништва у Србији, људи су остајали без посла и морали су да се раселе“, објашњава Спевак.

Тескоба је и на Руженкином лицу.

„Не можемо ни на кога да се ослонимо.

„Нема више заједништва између Срба и Словака у Бачком Петровцу, понашамо се једни према другима како морамо, поздравимо се и то је то.

„Раније смо живели опуштеније, али је ова власт све то променила“, оштро каже Руженка.

Широке улице и центар града у Бачком Петровцу прилично су пусте.

Шта каже матица?

Влада Словачке је у сталном контакту са сународницима у Србији, кажу у писаном одговору за ББЦ на српском.

Сваке године словачка мањина у Србији добија приближно петину субвенција од издвајања за све Словаке у иностранству, што је 2024. било око 550.000 евра.

Улаже се у образовање - Словачка нуди државне стипендије на универзитетима у Словачкој и за постдипломске студије.

Сваке године 40 младих Словака из Србије оде на студије у Словачку.

Ипак, Словачка не коментарише и не меша се у домаће политичке догађаје у Србији, где је током лета „Словачки национални фестивал у Бачком Петровцу био политизован презентацијом фотографија са антивладиних протеста&qуот;, поручују из Министарства спољних и европских послова.

„Овај чин није представљао званичну изложбу или презентацију у оквиру фестивала већ неовлашћену провокацију која није регистрована.

„Вредна култура наших сународника из Бачког Петровца постала је бојно поље опозиције и коалиције која нажалост само експолоатише словачку националну мањину за ескалацију домаћих сукоба.&qуот;

Протест и приказивање таквих фотографија били су у директној супротности са циљевима организатора овог културног догађаја и без одобрења полиције, напомињу.

• Ковачица, војвођанско место где се преплићу уметност и пољопривреда
• Како живе мањине на Косову и зашто ретко ко ту види будућност за децу
• Ко су Калмици, Монголи који су живели у Малом Мокром Лугу пре једног века

Словаци у Падини

Трава у словачким селима скоро увек је подшишана малтене до савршенства.

Био је четвртак, пијачни дан у Падини, селу у Јужнобанатском округу, где Словаци чине 99 одсто становништва.

Старије жене у широким сукњама и на бициклима јуре кроз центар села.

Свуда је зеленило и чини се као да је сваки лист обрисан и без трунке прашине.

Док шетам селом, а посебно у Масариковом дому, који чува традицију и историју падинских Словака, имам осећај да сам део слике неког наивног сликара.

Није, међутим, увек све било живописно и весело код Словака у Падини.

„Могућност да лакше оду у Словачку одвела је више од 4.000 људи у ову земљу.

„Сада у селу живи око 4.700 људи, а некад их је било више од 7.500, малтене половина је отишла у Словачку“, каже Јасмина Шимак из Падине.

„У Падини сви раде, док се деца школују.

„Жене из Падине имају вишедеценијску репутацију да су вредне и уредне“, каже Елена Свакова.

Све је више и факултетски образованих жена.

„Током дана можете да украдете малтене целу Падину, јер нема никог, сви су на послу&qуот;, каже.

Многе куће су празне, а сада могу да се купе и за 40.000 евра са имањем.

„Падина је основана 1806. године и не мислимо да смо национална мањина, живимо на овим просторима одавно“, каже Шимак.

И док разговарамо о њиховој вези са Словачком, кратко ми коментаришу оно што их више жуља, а то је затворени Дом културе.

Сазидан је 1980-их, и људи из Падине су га сами градили, а онда је пре десетак година затворен због реновирања.

„Реконструкцију су дали неким људима који нису из Падине и нису ни завршили, а то што су урадили је лоше.

„Да смо били агресивнији имали бисмо дом културе, овако деца не знају шта је позориште, шта је филм, јер немају где да оду“, каже.

Деца из Падине иду у Основну школу „Јосип Броз Тито“, испред које се налази и биста доживотног председника социјалистичке Југославије.

Овде, изгледа, никоме није пало на памет да је замени, као у остатку земље.

„Словачка је школа и све се учи на словачком&qуот;, каже Шимак.

Словаци у Ковачици

Ковачица је бероватно најпознатије место у ком живи велика заједница Словака.

У последњих осам деценија дала је педесетак признатих наивних сликара, прослављених у читавом свету.

У овој општини код Панчева од 21.178 људи, 8.676 изјаснило се да су Словаци.

Недељом многи иду у цркву на литургију.

„У цркву се иде породично“, каже Бачи Пиндро из Ковачице.

Више од 90 одсто Словака чланови су Словачке евангеличке цркве аугзбуршке вероисповести (СЕАВЦ), која је важан део њиховог националног идентитета већ вековима.

„Црква је одиграла изузетно важну улогу не само као верска институција, већ и као чувар националног и културног наслеђа&qуот;, каже Мартин Јан Јаворник, члан и представник СЕАВЦ у Србији унутар Савета Светске Лутеранске Федерације.

Редовна богослужења на словачком одржавају се недељом у готово свим парохијама.

„Црква никада није настојала да шири веру међу Србима.

„Српски народ је Словацима омогућио да слободно исповедају веру и да, кроз образовање и цркву, негују језик и културу&qуот;, каже Јан Јаворник.

Верници учествују у раду цркве кроз симболичне чланарине и добровољне прилоге, додаје.

Прво насеље под именом Ковачица помиње се 1751. године, а у наредним деценијама прве словачке породице стижу у Банат.

Са Србима, каже Пиндро, живе добро.

„Последњих деценија има и мешаних бракова Словака са другим народима, а раније тога није било толико.

„Рецимо, ови из Ковачице углавном су се женили девојкама одавде, исто је и са Падином, није тако често било да неко из тог села узме девојку из другог места, али и то се мења“, каже Пиндро.

Шеретским осмехом говори да постоји ривалство између Словака из Падине и Ковачице, нарочито око девојака.

„И једни и други их чувају за себе“, смејући се каже.

Вредне руке Словакиња

Падина и Ковачица су „рудници вредних жена које иду у Београд да раде&qуот;, описује ми Пиндро Словакиње које одржавају домаћинства.

„Има их млађих и старијих, али оно што је најбитније, породице имају велико поверење у њих&qуот;.

Каже да је и његова мајка радила, прво је чувала децу у Београду, а онда временом почела и да води рачуна о кући власника.

„Мислим да сваки дан оде из Ковачице у Београд неких 15 аутобуса, али то није све, јер неко иде комбијем или аутомобилом&qуот;, каже.

Једно од најчешћих словачких женских имена је Зузана, објашњавају ми.

„Жене које раде у Београду често зову Зуске, што је Зузана од миља&qуот;, каже Шимак.

Како Словаци из Словачке гледају на Словаке из Србије

У Словачкој се чуде да постоје Словаци ван матичне државе, а нарочито у Србији, готово истим речима су ми објаснили.

„Није исти баш ни језик којим говоримо, ми смо наш словачки мало посрбили.

„Али осети се разлика између словачког који се прича Ковачици или Падини или у Бачком Петровцу, рецимо&qуот;, каже Јасмина Шимак.

Када јој је ћерка студирала у Словачкој, сви су били изненађени како добро прича њихов језик, а није оданде.

„Народ у Словачкој није много информисан и малтене не знају да ми овде постојимо&qуот;.

Надају се већој помоћи.

„Држава Словачка нешто мало даје за културу, али нико не води рачуна о људима као, на пример, на начин на који Мађарска чува Мађаре у другим земљама&qуот;, закључује Пиндро.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Велики Трновац и трновити пут до таса на посланичкој ваги
• Потомци Подунавских Немаца у Србији: 'Желела сам да видим одакле су ми баба и деда'
• Шта су људска права у 300, 500 и 1.000 речи
• Прича о војвођанској Немици која је преживела усташке логоре
• Упознајте Лужичке Србе, етничку мањину која у Немачкој опстаје стотинама година

(ББЦ Невс, 11.11.2025)