Suđenje Tačiju: SAD 1998. imale informaciju da je Tači vođa OVK, svedok Hil to negirao

Svedok Tačijeve odbrane Kristofer Hil (Christopher Hill), koji je tada bio američki izaslanik na Kosovu, izjavio je, međutim, da se ne slaže s tim nalazima.

Hil je ostao pri iskazu da OVK tada nije bila organizovana vojska sa jedinstvenom komandom i da on nije znao za postojanje Glavnog štaba OVK.

Tačija je svedok opisao kao političkog predstavnika ili "ministra spoljnih poslova" OVK.

Sudija Fergal Gejnor (Feargal Gaynor) citirao je prethodno Hilu depešu američkog diplomate Šon Burns (Shawn Burns) u kojoj je on napisao da Glavni štab OVK ima "šest odeljenja", a da je Tači na čelu političkog odeljenja.

"Političko odeljenje je sinonim za vođstvo OVK", ocenio je u depeši Berns, koji je bio šef američke posmatračke misije na Kosovu.

"Ne slažem se s tim", rekao je Hil u sudnici.

Hil je kazao i da, nasuprot Bernsu, "nije video OVK kao dobro organizovanu vojsku".

Po Hilu, sagovornici iz OVK su, prikazujući se bolje organizovanim nego što su bili, predstavnicima SAD slali poruku: "Ako želite saveznika u borbi protiv Srba, mi smo organizovana vojska".

Citiranu depešu Berns je u Vašington uputio 3. novembra 1998., tri dana pre nego što su se on i Hil sastali sa Tačijem u selu Dragobilje na Kosovu.

Upitan da li ga je Berns pre razgovora preneo informacije o Tačiju, Hil je odgovorio odrečno.

U drugoj depeši iz decembra 1998, Berns je konstatovao i da su se vojni zapovednici OVK ponašali prema Tačiju kao prema nadredjenom.

Berns je u depešama kao članove vodjstva OVK nabrojao, izmedju ostalih, i Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija, koji su optuženi sa Tačijem.

Hil je ponovio da je devet meseci pokušavao da na Kosovu pronadje osobu koja bi govorila u ime OVK u planiranim pregovorima sa srpskom stranom, ali da to nije uspeo.

On je Tačijevu ulogu u OVK opisao kao sličnu ministru spoljnih poslova, a ne vojnog vodje.

Sudije su citirale još jednu diplomatsku depešu iz februara 1999. u kojoj Tači "garantuje" da će OVK sprovesti sporazum iz Rambujea, precizirajući da je "ovlašćen" za to.

Dok su ga ispitivale sudije, Hil je rekao da su neki američki zvaničnici u martu 1999. verovali da će bombardovanje Srbije "trajati dva dana" i da će predsednik Srbije Slobodan Milošević potom prihvatiti sporazum iz Rambujea.

Hil nije imenovao dva visoka zvaničnika SAD koji su imali takvo uverenje, ali je rekao da on nije imao takav stav.

Na pitanje sudija šta je bila svrha da albanska strana u Rambujeu potpiše sporazum u odsustvu srpske delegacije, Hil je odgovorio:

"Naš koncept je bio da Srbima pošaljemo poruku da je najbolje da oni budu deo tog procesa. Milošević je verovao da Albanci nikada neće pristati ni na šta, a ovo ga je demantovalo".

Po Hilu, neke evropske zemlje, naročito Italija, bile su skeptične prema takvom pristupu, smatrajući da je "lažan" bio pristanak Albanaca na dokument iz Rambujea.

Tadašnji italijanski ministar Lamberto Dini je u Rambujeu, po Hilovom svedočenju, sumnjičio Amerikance da spremaju nezavisnost Kosova.

Hil je danas završio svedočenje, a Tačijeva odbrana će u nastavku sudjenja izvesti svog šestog svedoka.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Kadrija Veseljija (57), Redžepa Seljimija (53) i Jakupa Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.