Суђење Тачију: САД 1998. имале информацију да је Тачи вођа ОВК, сведок Хил то негирао

Сведок Тачијеве одбране Кристофер Хил (Цхристопхер Хилл), који је тада био амерички изасланик на Косову, изјавио је, међутим, да се не слаже с тим налазима.

Хил је остао при исказу да ОВК тада није била организована војска са јединственом командом и да он није знао за постојање Главног штаба ОВК.

Тачија је сведок описао као политичког представника или "министра спољних послова" ОВК.

Судија Фергал Гејнор (Феаргал Гаинор) цитирао је претходно Хилу депешу америчког дипломате Шон Бурнс (Схавн Бурнс) у којој је он написао да Главни штаб ОВК има "шест одељења", а да је Тачи на челу политичког одељења.

"Политичко одељење је синоним за вођство ОВК", оценио је у депеши Бернс, који је био шеф америчке посматрачке мисије на Косову.

"Не слажем се с тим", рекао је Хил у судници.

Хил је казао и да, насупрот Бернсу, "није видео ОВК као добро организовану војску".

По Хилу, саговорници из ОВК су, приказујући се боље организованим него што су били, представницима САД слали поруку: "Ако желите савезника у борби против Срба, ми смо организована војска".

Цитирану депешу Бернс је у Вашингтон упутио 3. новембра 1998., три дана пре него што су се он и Хил састали са Тачијем у селу Драгобиље на Косову.

Упитан да ли га је Бернс пре разговора пренео информације о Тачију, Хил је одговорио одречно.

У другој депеши из децембра 1998, Бернс је констатовао и да су се војни заповедници ОВК понашали према Тачију као према надредјеном.

Бернс је у депешама као чланове водјства ОВК набројао, измедју осталих, и Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија, који су оптужени са Тачијем.

Хил је поновио да је девет месеци покушавао да на Косову пронадје особу која би говорила у име ОВК у планираним преговорима са српском страном, али да то није успео.

Он је Тачијеву улогу у ОВК описао као сличну министру спољних послова, а не војног водје.

Судије су цитирале још једну дипломатску депешу из фебруара 1999. у којој Тачи "гарантује" да ће ОВК спровести споразум из Рамбујеа, прецизирајући да је "овлашћен" за то.

Док су га испитивале судије, Хил је рекао да су неки амерички званичници у марту 1999. веровали да ће бомбардовање Србије "трајати два дана" и да ће председник Србије Слободан Милошевић потом прихватити споразум из Рамбујеа.

Хил није именовао два висока званичника САД који су имали такво уверење, али је рекао да он није имао такав став.

На питање судија шта је била сврха да албанска страна у Рамбујеу потпише споразум у одсуству српске делегације, Хил је одговорио:

"Наш концепт је био да Србима пошаљемо поруку да је најбоље да они буду део тог процеса. Милошевић је веровао да Албанци никада неће пристати ни на шта, а ово га је демантовало".

По Хилу, неке европске земље, нарочито Италија, биле су скептичне према таквом приступу, сматрајући да је "лажан" био пристанак Албанаца на документ из Рамбујеа.

Тадашњи италијански министар Ламберто Дини је у Рамбујеу, по Хиловом сведочењу, сумњичио Американце да спремају независност Косова.

Хил је данас завршио сведочење, а Тачијева одбрана ће у наставку судјења извести свог шестог сведока.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Кадрија Весељија (57), Реџепа Сељимија (53) и Јакупа Краснићија (74) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.

Судјење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.